Kako je profesorka srpskog za jedan dan sakupila 800.000 dinara humanitarne pomoći

11 septembra, 2020

Ako bi se humanost mogla izraziti u nekakvim brojkama, onda bismo mogli reći da u našoj zemlji ima najmanje 108.000 humanih ljudi, spremnih da pomognu onima kojima je pomoć potrebna, makar jednim SMS-om, jer to svi možemo. Otkud ova brojka?

Pa upravo toliko članova okupila je od 14. maja do danas Fejzbuk grupa Budi human – humanitarne licitacije koja je osnovana i funkcioniše sa jednim divnim ciljem – sakupiti novac za one kojima je pomoć potrebna. Članovi grupe na licitacije stavljaju predmete ili usluge koje žele da poklone, a ostali licitiraju i novac odlazi u humanitarne svrhe. “Prodavac” može odrediti početnu cenu i za koga se uplaćuje izlicitirani iznos ili može predmet prodaje postaviti kao nagradu za slučajno izabranog učesnika, a za učešće je neophodno poslati “svež” humanitarni SMS.

Milena Marinković, jedan od administratora, kaže za Zelenu učionicu da se dnevno kroz poruke i uplate sakupi u proseku 5000 evra, ali da ta cifra ide i do 7000.

Na ovu grupu naišla je i Anđelka Petrović, profesorka srpskog jezika u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu. Anđelka je u junu, uz još 11 nastavnika, nagrađena na konkursu za najbolji primer nastave na daljinu i tada je osvojila nov računar, koji je rešila da pokloni u nagradnoj igri.

“To je nagrada koju sam dobila za doprinos obrazovanju. Ako je već tako, nisam videla razlog zbog kog ne bih nastavila da doprinosim i dalje.”

Do sada je, u trci za ovaj računar, poslato više od 4000 poruka, što znači da je ovim poklonom sakupljeno 800.000 dinara, po Anđelkinoj želji, za lečenje male Minje Matić koja je još jedno dete za koje se sakuplja novac jer boluje od Spinalne mišićne atrofije tip 1.

Anđelka je, inače, bila i TV nastavnica u periodu od marta do maja, autor je i udžbenika za srpski jezik za osnovnu školu, saradnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Zato nam je veoma drago što je prihvatila da bude i naš sagovornik.

Anđelka Petrović

Kako je to biti profesorka srpskog jezika u Matematičkoj gimnaziji, školi u kojoj se obrazuju isključivo deca nadarena za prirodne nauke?

Ne mali broj puta mi se dogodilo da, kada kažem da radim u Matematičkoj gimnaziji, ljudi nastave razgovor sa mnom kao da sam profesorka matematike. Naravno, uvek usledi iznenađenje kada kažem da sam profesorka srpskog jezika i književnosti. Tačno je da su moji učenici talentovani za prirodne nauke, ali je isto tako tačno da se njihov talenat preliva i na muziku, i na ples, i na sport, a posebno na jezike i književnost. U ovom trenutku ne postoji mesto na kome bih više volela da predajem književnost od Matematičke gimnazije. Odgovara mi mentalni i emotivni sklop mojih učenika, kao što njima odgovara način na koji predajem književnost. Uživam u svom poslu. Radim ga sa puno ljubavi i posvećenosti. Otuda mi je prirodno i normalno što mi moji učenici uzvraćaju istom merom.

Vaš gest da poklonite nov računar koji ste dobili na konkursu za najbolji onlajn čas ne može nikog ostaviti ravnodušnim. Računar ste na grupi Budi human – humanitarne licitacije poklonili po principu nagradne igre. Učesnici šalju humanitarne SMS-ove, a dobitnik se kasnije izvlači. Šta vas je motivisalo na ovako human gest i kako se osećate zbog toga što je već posle dva sata poslato skoro 1000 poruka?

U obrazloženju koje stoji uz moju nagrada kazano je da sam je dobila za doprinos obrazovanju. Ako je već tako, nisam videla razlog zbog kog ne bih nastavila da doprinosim i dalje. Prvobitna ideja je bila da poklonim laptop nekom od učenika iz Bajine Bašte, budući da sam se tamo školovala i odrasla. Međutim, u razgovoru sa mojim prijateljima shvatila sam da ulažem u nečije obrazovanje ulažući, pre svega, u zdravlje deteta. Drugim rečima, ako detetu obezbedimo zdrav život, obezbedićemo mu i šansu da se obrazuje. Moja drugarica Tamara mi je pokazala grupu Budi human, na kojoj njena porodica redovno doprinosi ljubavlju, pažnjom i brigom, i sve je bilo rešeno. Navijam za Minju i očekujem je kao velikog đaka u Matematičkoj gimnaziji kroz koju godinu.

Konkurs na kojem ste osvojili računar imao je za cilj da istakne i nagradi one nastavnike koji su u periodu onlajn nastave pokazali posebno zalaganje, te kreirali najbolje časove na daljinu. Kako je period onlajn školovanja izgledao iz vašeg ugla i može li se porediti sa tradicionalnom nastavom?

Period onlajn nastave uvek nazivam nadrealnim iskustvom koje profesor, nadam se, doživi jednom ili, još bolje, nijednom u svojoj karijeri. Od početka do kraja bila sam angažovana na snimanju video-lekcija za Ministarstvo prosvete i RTS. Istovremeno, nisam želela da napustim svoje đake, jer su oni meni bili potrebni isto koliko i ja njima, pre svega kao emotivna podrška, pa sam paralelno sa snimanjem časova držala i svoju redovnu nastavu preko Zum-a. U nekim trenucima napor je bio neizdrživ, ali je iskustvo neprocenjivo.

I dalje razmišljam o efektima te vrste nastave. Shvatam prednosti. Uočavam mane. Nedostajala mi je učionica, žamor i energija, dinamika “živog” časa, tabla, flomaster, zvono. Nedostajali su mi moji đaci.

Bili ste i jedan od TV nastavnika tokom vanrednog stanja. Kakvo je to iskustvo i da li mislite da je tada odrađen dobar posao?

U situaciji u kojoj smo se proletos našli mislim da smo svi, na svoj način, dali profesionalni maksimum. Reakcije mojih kolega i učenika širom Srbije bile su izuzetno lepe i podržavajuće. Zahvalna sam na svakom komentaru koji je do mene došao.

Odbila sam da snimam video-lekcije u novoj školskoj godini. Snimila sam 26 video-lekcija, oprobala se ispred RTS-ovih kamera, snimala sama od kuće, uložila sve svoje znanje, vreme i energiju – mislim da je dosta. Što bi rekla jedna moja draga koleginici – uz zdravlje, važno je i dostojanstvo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama