Како је професорка српског за један дан сакупила 800.000 динара хуманитарне помоћи

11 септембра, 2020

Ако би се хуманост могла изразити у некаквим бројкама, онда бисмо могли рећи да у нашој земљи има најмање 108.000 хуманих људи, спремних да помогну онима којима је помоћ потребна, макар једним СМС-ом, јер то сви можемо. Откуд ова бројка?

Па управо толико чланова окупила је од 14. маја до данас Фејзбук група Буди хуман – хуманитарне лицитације која је основана и функционише са једним дивним циљем – сакупити новац за оне којима је помоћ потребна. Чланови групе на лицитације стављају предмете или услуге које желе да поклоне, а остали лицитирају и новац одлази у хуманитарне сврхе. “Продавац” може одредити почетну цену и за кога се уплаћује излицитирани износ или може предмет продаје поставити као награду за случајно изабраног учесника, а за учешће је неопходно послати “свеж” хуманитарни СМС.

Милена Маринковић, један од администратора, каже за Зелену учионицу да се дневно кроз поруке и уплате сакупи у просеку 5000 евра, али да та цифра иде и до 7000.

На ову групу наишла је и Анђелка Петровић, професорка српског језика у Математичкој гимназији у Београду. Анђелка је у јуну, уз још 11 наставника, награђена на конкурсу за најбољи пример наставе на даљину и тада је освојила нов рачунар, који је решила да поклони у наградној игри.

“То је награда коју сам добила за допринос образовању. Ако је већ тако, нисам видела разлог због ког не бих наставила да доприносим и даље.”

До сада је, у трци за овај рачунар, послато више од 4000 порука, што значи да је овим поклоном сакупљено 800.000 динара, по Анђелкиној жељи, за лечење мале Миње Матић која је још једно дете за које се сакупља новац јер болује од Спиналне мишићне атрофије тип 1.

Анђелка је, иначе, била и ТВ наставница у периоду од марта до маја, аутор је и уџбеника за српски језик за основну школу, сарадник Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Зато нам је веома драго што је прихватила да буде и наш саговорник.

Анђелка Петровић

Како је то бити професорка српског језика у Математичкој гимназији, школи у којој се образују искључиво деца надарена за природне науке?

Не мали број пута ми се догодило да, када кажем да радим у Математичкој гимназији, људи наставе разговор са мном као да сам професорка математике. Наравно, увек уследи изненађење када кажем да сам професорка српског језика и књижевности. Тачно је да су моји ученици талентовани за природне науке, али је исто тако тачно да се њихов таленат прелива и на музику, и на плес, и на спорт, а посебно на језике и књижевност. У овом тренутку не постоји место на коме бих више волела да предајем књижевност од Математичке гимназије. Одговара ми ментални и емотивни склоп мојих ученика, као што њима одговара начин на који предајем књижевност. Уживам у свом послу. Радим га са пуно љубави и посвећености. Отуда ми је природно и нормално што ми моји ученици узвраћају истом мером.

Ваш гест да поклоните нов рачунар који сте добили на конкурсу за најбољи онлајн час не може никог оставити равнодушним. Рачунар сте на групи Буди хуман – хуманитарне лицитације поклонили по принципу наградне игре. Учесници шаљу хуманитарне СМС-ове, а добитник се касније извлачи. Шта вас је мотивисало на овако хуман гест и како се осећате због тога што је већ после два сата послато скоро 1000 порука?

У образложењу које стоји уз моју награда казано је да сам је добила за допринос образовању. Ако је већ тако, нисам видела разлог због ког не бих наставила да доприносим и даље. Првобитна идеја је била да поклоним лаптоп неком од ученика из Бајине Баште, будући да сам се тамо школовала и одрасла. Међутим, у разговору са мојим пријатељима схватила сам да улажем у нечије образовање улажући, пре свега, у здравље детета. Другим речима, ако детету обезбедимо здрав живот, обезбедићемо му и шансу да се образује. Моја другарица Тамара ми је показала групу Буди хуман, на којој њена породица редовно доприноси љубављу, пажњом и бригом, и све је било решено. Навијам за Мињу и очекујем је као великог ђака у Математичкој гимназији кроз коју годину.

Конкурс на којем сте освојили рачунар имао је за циљ да истакне и награди оне наставнике који су у периоду онлајн наставе показали посебно залагање, те креирали најбоље часове на даљину. Како је период онлајн школовања изгледао из вашег угла и може ли се поредити са традиционалном наставом?

Период онлајн наставе увек називам надреалним искуством које професор, надам се, доживи једном или, још боље, ниједном у својој каријери. Од почетка до краја била сам ангажована на снимању видео-лекција за Министарство просвете и РТС. Истовремено, нисам желела да напустим своје ђаке, јер су они мени били потребни исто колико и ја њима, пре свега као емотивна подршка, па сам паралелно са снимањем часова држала и своју редовну наставу преко Зум-а. У неким тренуцима напор је био неиздржив, али је искуство непроцењиво.

И даље размишљам о ефектима те врсте наставе. Схватам предности. Уочавам мане. Недостајала ми је учионица, жамор и енергија, динамика “живог” часа, табла, фломастер, звоно. Недостајали су ми моји ђаци.

Били сте и један од ТВ наставника током ванредног стања. Какво је то искуство и да ли мислите да је тада одрађен добар посао?

У ситуацији у којој смо се пролетос нашли мислим да смо сви, на свој начин, дали професионални максимум. Реакције мојих колега и ученика широм Србије биле су изузетно лепе и подржавајуће. Захвална сам на сваком коментару који је до мене дошао.

Одбила сам да снимам видео-лекције у новој школској години. Снимила сам 26 видео-лекција, опробала се испред РТС-ових камера, снимала сама од куће, уложила све своје знање, време и енергију – мислим да је доста. Што би рекла једна моја драга колегиници – уз здравље, важно је и достојанство.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама