Два мозга приказана на слици припадају трогодишњој деци, али је разлика у њиховој величини значајна.
Оно што је још значајније јесте то што се чини да промена у волумену и изгледу зависи од тога како се према детету односила мајка или главни старатељ.
Професор Алан Шор с UCLA, који је допринео великом броју истраживања о овом феномену, истиче да је раст можданих станица „последица интеракције детета са главним старатељем“, пише The Sunday Telegraph.
Мозгови ово двоје трогодишњака варирају у величини у складу с љубављу коју су добијали од својих старатеља. То значи да раст дететовог мозга „дословно изискује позитивну интеракцију између мајке и детета. Развој можданих склопова зависи управо од тога.“
Чланак такође додаје да од односу према деци у њихове две прве године живота понекад зависи хоће ли дете када постане одрасла особа имати потпуно функционалан мозак.
Истиче како оштећење које настаје при занемаривању и другим облицима злостављања може узроковати смањену интелигенцију, умањену способност емпатије те повећану подложност зависности од дрога и криминалу.
Рад одражава открића дечјих психијатара и неуронаучника. Истраживања спроведена 2012. године су показала да деца школског узраста чије су мајке о њима бринуле с љубављу и нежношћу у раном раздобљу живота имају мозак с већим хипокампусом. Хипокампус је кључна структура важна за учење, памћење и реакцију на стрес.