Dva mozga prikazana na slici pripadaju trogodišnjoj deci, ali je razlika u njihovoj veličini značajna.
Ono što je još značajnije jeste to što se čini da promena u volumenu i izgledu zavisi od toga kako se prema detetu odnosila majka ili glavni staratelj.
Profesor Alan Šor s UCLA, koji je doprineo velikom broju istraživanja o ovom fenomenu, ističe da je rast moždanih stanica „posledica interakcije deteta sa glavnim starateljem“, piše The Sunday Telegraph.
Mozgovi ovo dvoje trogodišnjaka variraju u veličini u skladu s ljubavlju koju su dobijali od svojih staratelja. To znači da rast detetovog mozga „doslovno iziskuje pozitivnu interakciju između majke i deteta. Razvoj moždanih sklopova zavisi upravo od toga.“
Članak takođe dodaje da od odnosu prema deci u njihove dve prve godine života ponekad zavisi hoće li dete kada postane odrasla osoba imati potpuno funkcionalan mozak.
Ističe kako oštećenje koje nastaje pri zanemarivanju i drugim oblicima zlostavljanja može uzrokovati smanjenu inteligenciju, umanjenu sposobnost empatije te povećanu podložnost zavisnosti od droga i kriminalu.
Rad odražava otkrića dečjih psihijatara i neuronaučnika. Istraživanja sprovedena 2012. godine su pokazala da deca školskog uzrasta čije su majke o njima brinule s ljubavlju i nežnošću u ranom razdoblju života imaju mozak s većim hipokampusom. Hipokampus je ključna struktura važna za učenje, pamćenje i reakciju na stres.