Znanje je moć. Kada dete shvati šta se dešava u mozgu, napravilo je prvi korak ka sticanju moći da pravi sopstvene izbore. Znanje ne daje moć samo deci, već i roditeljima. Ako znamo kako funkcioniše mozak, znaćemo kako da se postavimo kada je našem detetu potrebna naša pomoć. Pročitajte savete doktorke Hejzel Harison kako najlakše da naučite dete o funkcijama mozga.
Ponekad nam mozak obuzmu snažna osećanja straha, tuge ili ljutnje, što po pravilu izaziva osećaj zbunjenosti, naročito kod dece. Upravo zbog toga je važno da deci pomognemo da shvate šta se dešava u njihovom mozgu. Takođe je korisno ukoliko dete poseduje i vokabular kojim može da izrazi svoja emotivna iskustva, na način koji je drugima razumljiv. Ovo možete uporediti sa poznavanjem nekog stranog jezika: ukoliko ostali u porodici mogu da koriste isti jezik, komunikacija je mnogo lakša.
Dakle, kako otpočeti ove razgovore sa svojim detetom, da sve zvuči dovoljno zabavno da bi mu držalo pažnju, i da bude dovoljno jednostavno da bi ono moglo da shvati?
ŠTA JE TO MOZAK?
Predstavljanje kuće mozga: prizemlje i sprat.
Deci najpre objasnim da je njihov mozak poput kuće koja ima prizemlje i sprat. Ova ideja predstavljena je u knjizi Dr Dana Sigela i Tine Pej Brajson pod nazivom ‘‘The Whole Brain Child, i predstavlja zaista jednostavan način da se deci pomogne da razmisle o tome šta se dešava unutar njihove glave. Ja ovu analogiju pomeram korak unapred, tako što deci kažem ko živi u kući. Ispričam im priče o likovima koji žive na spratu, kao i onima koji žive u prizemlju. U suštini, na jedan njima blizak način pokušavam da im objasnim funkcije neokorteksa (dela našeg mozga zaduženog za funkciju razmišljanja – gornjeg dela kuće), kao i sistema naših ekstremiteta (deo našeg mozga zadužen za osećanja – prizemlje).
Ko su stanari na prvom spratu i u prizemlju?
Obično su likovi koje žive na prvom spratu mislioci, vični rešavanju različitih problema, planeri, regulatori emocija, kreativci, fleksibilni i samouvereni. Ja im dajem imena kao što su Stefan Pribrani, Petar Odgonetalo, Kreativni Marko ili Fleksibilni Filip.
U prizemlju žive likovi sa izoštrenim čulima. Oni su jako usredsređeni na našu bezbednost i zadovoljenje naših potreba. Tu počinje naš instinkt za preživljavanjem. Oni motre na opasnost, aktiviraju alarm i staraju se da budemo potpuno spremni na borbu, beg ili skrivanje kada smo ugroženi. Tu, u prizemlju žive likovi kao što su Aleks Uzbuna, Miki Plašljivko i Kapetan Vuk.
U stvari, nije ni važno koja ćete im imena dati, sve dok vaše dete i vi znate o kome (i čemu) pričate. Zašto da ne – pokušajte sami da smislite neka imena, kao što su imena dečaka ili devojčica, životinja, imena junaka crtanih filmova, ili neka sasvim nova, izmišljena imena. Možda vredi pokušati sa likovima iz filmova ili knjiga koje dete voli, pokušajte da pronađete vaš jedinstveni zajednički jezika za priču o funkcijama mozga.
ŠTA SE DEŠAVA U MOZGU KADA JE ČOVEK U OPASNOSTI?
Spuštanje roletne: trenutak kada ‘prizemlje’ preuzima komandu
Naš mozak najbolje radi kada gornji i donji sprat rade zajedno. Zamislite da je stepenište koje povezuje ova dva nivoa puno likova koji jedni drugima prenose poruke. Ovo nam pomaže da pravimo prave izbore, da sklapamo prijateljstva i budemo u dobrim odnosima sa drugim ljudima, da smislimo uzbudljive igre kojih ćemo se igrati, da se smirimo kada smo ljuti ili da se izvučemo iz opasnih situacija.
Desiće se da Aleks Uzbuna iz prizemlja da primeti neku opasnost, na šta će Miki Plašljivko da se uspaniči, i pre nego što shvatimo gde se uopšte nalazimo, Kapetan Vuk je već aktivirao alarm, naredivši telu da se pripremi za opasnost. Kapetan Vuk voli da komanduje, i čujemo kako viče iz sveg glasa: „Prizemlje preuzima komandu. Sprat može da se vrati normalnom obavljanju posla tek kada prođe opasnost.“ To je trenutak kada donji mozak ‘spušta roletnu’ (da upotrebimo frazu Dana Sigela) preko gornjeg mozga. To znači da su sada stepenice koje inače omogućuju da sprat i prizemlje rade zajedno, više ne obavljaju svoju funkciju.
Ponekad je spuštanje roletne najbezbednija opcija.
U situaciji kada svako u kući mozga galami i pravi buku, niko ne može da dođe do reči. Vuk ne dozvoljava gornjem mozgu da bilo šta kaže, kako bi ekipa iz prizemlja mogla da nam pripremi telo za nastupajuću opasnosti. Kapetan Vuk će možda drugim delovima tela dati signal da se uključe (ili isključe). On može da ubrza rad srca, da bi nas pripremio na hitar trk, ili da nam napregne mišiće za borbu do krajnjih granica snage. Isto tako može da zapovedi delovima našeg tela da budu nepomični, kako bi mogli da se sakrijemo od opasnosti. On ovo radi da bi nas zaštitio od opasnosti.
Pokušajte da od vašeg deteta dobijete odgovor kada bi koja ovih reakicja bila najbezbednija. Ja često pokušavam da navedem primere koji ne postoje u stvarnosti (zato što želim da deca ove ideje promisle na zabavan način, da se ne bi uplašila). Na primer, pitam šta bi njihov donji mozak učinio kada bi se na igralištu pojavio dinosaurus?
Svako spušta roletnu.
Pronađite nekoliko primera koje ćete podeliti sa svojim detetom, o situacijama u kojima svakome od nas može da se dogodi da ‘spusti roletnu’. Odaberite situacije koje nisu previše stresne, jer ako se dete previše zabrine, može mu se desiti da ‘spusti roletnu’ u trenutku dok mu objašnjavate primer!
Evo jednog primera koji bih ja verovatno upotrebila: Sećaš se kada mama nije mogla da nađe ključeve od kola, a već smo kasnili u školu – sećaš se kako sam stalno iznova tražila na istom mestu? To je zbog toga što je donji mozak preuzeo komandu, ja sam spustila roletnu i moj gornji mozak, mozak koji je zadužen za razmišljanje, nije mogao da obavlja svoju funkciju.
Kada donji mozak pogreši.
Postoje situacije kada ‘spustimo roletnu’, mada nam je ekipa sa sprata itekako potrebna, i ne možemo da se izborimo bez pomoći koju bi nam inače pružili Petar Odgonetalo ili Karlo Pribrani.
Svima nam se dešava da spustimo roletnu, ali deca to često rade više nego odrasli. U dečjem mozgu Kapetan Vukčesto biva previše uzbuđen, pa pritiska taster za paniku, dovodeći čak i nebitne stvati do usijanja i haosa, a to se dešava zbog toga što se gornji sprat kod dece tek dograđuje i dovršava. U stvari, ovaj sprat i ne može biti dovršen sve dok dobro ne pređemo dvadesetu godinu života. Ponekad, kada ovo želim da naglasim,postavljam deci sledeće pitanje:
DA LI STE IKADA VIDELI SVOG TATU ILI MAMU DA LEŽE NA PODU SUPERMARKETA I VRIŠTEĆI ZAHTEVAJU DA IM SE KUPE ČOKOLADNE BOMBONE?
Deca se na ovo često zakikoću, što je dobro, jer znači da celu priču i dalje doživljavaju kao igru, po čemu znam da su aktivno uključeni u proces učenja. Ja im onda kažem da roditelji u stvari vole čokoladu baš koliko i deca, ali su naučili kako da pridobiju Stefana Pribranog i Petra Odgonetala, koji sarađuju sa Kapetanom Vukom i ponekad (ne uvek) uspeju da ga spreče da aktivira alarm za opasnost, kada to nije neophodno. Za ovako nešto je potrebna vežba, pri čemu uvek naglasim deci da su njihovi mozgovi još uvek u izgradnji, i da neprekidno uče iz iskustva.
Kuda dalje?
Ne očekujte da ćete uspeti da sve likove koji stanuju u kući mozga uselite u jednom danu i da ih tamo udobno smestite – za selidbe je potrebno vreme, baš kao i za učenje o funkcijama mozga. Važno je da otpočnete razgovor na ovu temu, i da joj se povremeno vraćate. Možda ćete poželeti da pronađete još kreativnih načina da sa svojim detetom dalje istražujete kuću mozga. U tom slučaju, ovde je nekoliko ideja koje vam koristiti u početku:
1. nacrtajte kuću mozga i sve likove koji je nastanjuju ;
2. nacrtajte sliku na kojoj ćete prikazati kako izgleda unutrašnjost kuće kada prizemlje spusti roletnu;
3. pronađite strip iz koga ćete iseći likove za prizemje i sprat u kući mozga ;
4. napišite pričice o avanturama likova u kući mozga ;
5. upotrebite kuću za lutke (ili – ukoliko nemate kuću za lutke – dve kutije za cipele stavljene jedna na drugu mogu savršeno da posluže) i nastanite je likovima u prizemlju i na spratu;
Ukolliko imate druge kreativne načine za korišćenje kuće mozga, volela bih da mi to kažete. Ne zaboravite da vaša kuća mozga mora biti zanimljiva i živa, i deca neće ni osetiti da uče osnove emotivne inteligencije.
Izvor:http://www.eci-pec.rs/heysigmund.com