Постоје две врсте понашања: оно које проистиче из искрене бриге за друге и оно које потпада под категорију формалности. Како развија социјалне способности, дете развија и обе врсте понашања, као и емпатију. Ево неких начина којима можете помоћи детету да благо убрза ове процесе:
Будите реални
Понашање на јавном месту често значи мирно седење и ћутање, а то су вештине које већина деце тешко стиче, јер им је у природи да буду окренута себи и импулсивна. Ако ваше дете једноставно није у стању да поштује правила, имајте на уму чињеницу да је у већини случајева лоше понашање на јавном месту повезано са степеом развоја детета много више, него са намером детета да се тако понаша.
– Јасно ставите детету до знања своја очекивања, пре него што стигнете до одредишта.
Очекивања поставите као пар јасних захтева. На пример, реците детету да ће то бити оброк у коме ћете сви уживати и да је то време, које ћете искористити да попричате међусобно, али да дете не сме да трчкара около и прича прегласно, јер ће то сметати другим људима око вас, који такође покушавају да се лепо проведу. Или му реците како ћете му прочитати шта све има у јеловнику и дозволити му да одабере само шта жели да једе. Подсетите дете да треба да се тихим гласом захвали конобару.
Држите се правила која сте поставили
Ако се повучете када будете на јавном месту од очекивања која сте поставили, шаљете детету конфузну поруку и дете ће вероватно отићи у крајност. Нема потребе да будете љути на дете уколико не може да седи мирно. То ће посрамити дете и повезаће та негативна осећања са одласком на јавна места. Само тихо напустите ресторан и будите јасни и чврсти у томе зашто тако мора да буде.
Вежбајте добре манире код куће
Да би дете развило социјалне вештине потребно је да будете доследни. Зато покушајте да поставите сет основних правила, која дете мора да поштује код куће како би сте лакше постигли да се понаша како треба када одете на јавно место. Наравно, постоје разлике између понашања код куће и понашања ван куће, па се потрудите да то добро објасните детету. На пример, објасните детету да су оброци код куће опуштенији, може да се прича гласније и да обично сваки члан породице сам склања свој тањир са стола после оброка, али нагласите да се и код куће и ван куће воде лепи разговори.
Извор: superdete.com