Нема те особе на свету која не жели да буде успешна, независна, задовољна. Када добијете децу, желите то исто, само што сада више од свега то желите за њих, па тек онда за себе. Питате се чиме ће се бавити у животу? Хоће ли бити успешни? Хоће ли бити срећни?
Ако поставите сваког дана себи ових седам питања, одговори на њих даће вам јасне смернице шта треба да радите како бисте одгајили срећну и успешну децу.
1. Да ли моја деца знају да их волим?
Све почиње од овога. Па зато вас и интересује њихова срећа и успех више него ваш лични. Али, ово не значи да је довољно сваког дана им говорити да их волите (мада је то сигурно одлична идеја), а нарочито не значи да треба да удовољавате сваком њиховом хиру.
Уместо тога, будите искрени према себи. Запитајте се, да ли можете са сигурношћу да кажете да ће ваше дете, као буде имало 20 или 30 година, препознати да све што радите, радите зарад његове среће?
2. Да ли се понашам као прави родитељ?
Логично је што желите да поштујете своје дете и дајете му и право избора и одлучивања. Али, не заборавите да су деца – деца, а ви сте родитељ који је одговоран за њих и који ће сутра можда носити бреме погрешних одлука и бити крив због тога што је дозволио детету да их донесе.
Виђала сам родитеље који стоје са стране гледајући како им деца доносе погрешне одлуке, сматрајући да је то добро за дете и да га треба пустити да учи из сопствених грешака. Али и оне који су допуштајући детету превише, једноставно престали да имају икаквог утицаја на њихов живот. У оба случаја, деца су та која пате.
3. Водим ли рачуна о томе како и колико користе нове технологије?
Свако жели да његово дете научи да проблеме претвара у шансе за учење. Ипак, кад су деца мала, углавном је обрнуто – претварају шансе у проблеме. А живимо у 21. веку, где вероватно нема већег минског поља од нових технологија. Не говоримо овде само о интернету и опасностима које тамо вребају, већ и о све распрострањенијој зависности од телефона и рачунара на коју нису имуни ни одрасли.
На своком кораку имате децу од 10, 12, 14 година која на спавање са собом носе мобилни телефон. Ниједно дете не би смело да држи мобилни телефон у спаваћој соби и то није само моје мишљење. То је и званични став Америчке педијатријске академије. Нисте ни свесни колико је родитеља којима је једноставно немогуће да забране детету да носи телефон са собом на спавање. Једноставно, у многим домнима немају ауторитет над својом децом.
4. Да ли моја деца имају моју пуну пажњу?
Сви имамо гомилу обавеза са којима не можемо да се изборимо. Ипак, све што је деци понекад потребно јесте да те амбиције оставите по страни и једноставно проведете време с њима.
Правило број један би требало да буде да сваког дана вечерате заједно. Стварајући породичну атмосферу, разговарајући о томе како је ко провео дан и какве планове има за сутра, ви детету шаљете поруку да је породица важна. Толико је деце која желе да постигну све и родитеља који их на то терају, па од силних спортских, језичких и других активности не стижу да буду заједно. Често, до 15. године, та деца једноставно спласну, сагоре и сав труд буде узалудан.
И да, нема слушалица у колима. Нема телефона, нема разговора. Тренуци у колима су драгоцени да саслушате своје дете и да оно чује вас.
5. Да ли довољно хвалим њихове успехе?
Била сам усхићена кад је моје дете први пут само јело кашиком, кад је први пут употребила ношу, кад је први пут сама устала након буђења. Своје усхићење нисам крила ни за много мање ствари. Поента је да у сваком тренутку понудите пажњу и подршку, а похвалу увек када за то има простора.
Уз све то, морате пазити да дете научите и скромности и смерности. Никад не игноришите успехе детета, али не дозволите себи ни да претераном похвалом доведете дете до тога да поверује да је боље од свих осталих који га окружују – родитеља, браће и сестара, другара.
6. Да ли дајем добар пример детету када је реч о располагању новцем?
Новац је важан. Ако га имате, отварају вам се многи избори; ако га немате, могућности се сужавају. Али, да ли је новац најважнија ствар на свету? Они који га имају највише, кажу да није.
Учите дете значењу живота. Није све у томе да дете има добре оцене, заврши добре школе и нађе добро плаћен посао. Важније је ко сте као човек, као људско биће. На то морате имати одговор.
7. Да ли допуштам својој деци да буду деца?
Деца су деца и њихов основни задатак треба да буде да се играју, расту и развијају као деца. Они нису програмирани да јуре успех и знање у сваком тренутку, нити су под сталним притиском да нешто постигну (као ми одрасли).
Још важније – не намећите деци да остваре ваше (не)остварене снове. Ако сте ви доктор и имате ординацију или механичар и имате успешну радионицу, не терајте дете да настави породични посао. Деца треба да се суоче са сопственим изазовима и остваре сопствене жеље. Зато се запитајте – Да ли сам у стању да подржим своје дете да постави своје циљеве и оствари своје снове?