Ukoliko vaše dete nije progovorilo oko prve godine života ili se govorno-jezički razvoj odvija usporeno, odnosno govor deteta je nerazvijen i nerazumljiv, od velikog značaja je da vi koristite jasno artikulisan govor ističući određene ključne reči koje će povećavati razumljivost izgovorenih reči i rečenica.
Sve aktivnosti koje obavljate oko deteta, propratite govorom. Koristite svaku situaciju u toku dana za to. Vašem detetu je neophodna stalna govorna stimulacija.
Detetu se obraćajte kratkim rečenicama od dve do tri reči, nekada koristite i samo jednu reč.
Vaš govor treba da bude jasan i glasan, direktno usmeren na dete. Dete gledajte u oči dok mu se obraćate ili tražite nešto od njega ili dok imenujete neki predmet, radnju, pojavu.
Veoma je važno da uvek imate na umu da je razvoj govora i jezika skokovit. Periodi vidnog napretka se smenjuju sa takozvanim periodima zastoja, međutim to je period razvoja unutrašnjeg govora, koji prethodi ekspresivnom (čujnom) govoru, i tada budite strpljivi i ubrzo će rezultat postati vidljiv.
Vežbe koje možete sprovoditi u kućnim uslovima za početno progovaranje i stimulaciju govorno jezičkog razvoja:
• Skretanje pažnje na različite zvukove u kući ili napolju. Svaki zvuk propratite verbalnom stimulacijom i pokretom (zvono – din-don; telefon – zvrr; sat – tika-taka; kucanje – kuc-kuc, auto – tu-tu, brrr). Osluškujte zajedno sa detetom zvukove, tražite odakle dolazi zvuk, oponašajte ih.
• Prvo uvek Vi, a onda stimulišite dete da i ono to uradi. Ohrabrite dete da i ono to uradi prvo uz Vašu pomoć, a onda samostalno. Izvodite radnju sve dotle dok dete ne dobije želju da i ono imitira. Obavezno pohvaliti dete (bravo, poljubac, zagrljaj…)
• Stimulišite vokalizaciju deteta pomoću slogova tako što će te imenovati neku aktivnost (ako se udari AUUU, kad ga uspavljujete NA-NA, NI-NA, NU-NA, ljuljanje lutke LA-LA-LA, kobajagi ga uplašite BU-BU, bacanje lopte OP-OP, imitiranje pokreta uzimanja hrane AM-AM….)
• Stimulišite onomatopeju – oponašanje životinja – kako kaže maca (mau-mau), kuca (av-av), ovca (be-be), krava (mu-mu), pile (pi-pi), koka (ko-ko)…..
• Izvršavanje jednostavnih naloga – DAJ (auto, medu, loptu, vodu, sok…), EVO (auto, meda, beba, lopta….), BACI (loptu…), SEDI, UZMI (bebu, loptu, kocku…), PUSTI, DONESI…
• Imenujte svaku aktivnost koju radite Vi i koju radi dete (spava, jede, ide, sedi, stoji, peva, baca, lupa…..). Imenujte osobe u okruženju deteta- mama, tata, seka, bata, baba, deda, teta, beba…
• Imenujte delove tela – oko, nos, usta, uvo, ruka, noga- pokažite na sebi, detetu, lutki.
• Nemojte se truditi da razumete govor deteta jer tako samo pospešujete razvoj ionako nerazumljivog govora.
• Dobro je stimulisati dete da definiše neki pojam, a takve igre i druženja sa roditeljima deca veoma vole. Ako nešto radite uključite obavezno dete u tu aktivnost (kuvanje ručka, pranje sudova, sređivanje stvari, pranje kola….) uz verbalizovanje onoga što zajedno radite, postepeno koristeći reči kojima mu pomažete da shvati prostor oko sebe.
• Ne bi trebalo tolerisati, ma kako to bilo slatko, zamenu glasova u rečima (ćizmice, pavamo, jopta, jutka…). Ispravite dete kada pogrešno izgovori reč, nikako ne ponavljajte to što je ono reklo, već mu dajte dobar primer pravilnog izgovora jer vi ste najbolji model dobrog govora. U početku su greške sasvim moguće i očekivane, deca uče govor postepeno.
Sigurno je da najbolja moguća nega podrazumeva posvećenost, energičnost i odlučnost. Zadatak da sve vreme razvrstavate informacije i opcije može biti težak i naporan, ali vrednosti i napredak koji budete napravili nakon određenog vremena, sve to će odagnati.