Приметили сте да је ваше дете ћутљиво, да воли да се осами и да ужива у свом свету. Да ли је тад боље поштовати његову природу или учинити све да се понаша опуштеније, комуникативније?
Нека деца више воле да се осаме. То не значи да су неприагођена
Према речима стручњака са портала „Трудноћа и здравље“, сетљиво и интровертно дете треба пустити да се несметано развија и гради свој унутрашњи свет у свом ритму. Није добро присиљавати осетљиву децу на комуникацију када она то не желе.
Сва су деца различита и дивна
Нека деца као да су од рођења очврсла и отпорна на деловање околине. Она готово увек лако утону у сан чак и када су у непознатој кући, чак и када је на улици или у стану бука. Ноћ преспавају без буђења. Лако се привикну на непознато окружење. Лако стекну пријатеље међу другом малом децом.
Није свако у друштву рођен за улогу вође
С друге стране постоје она деца за коју кажемо да су пренежна. Пренежном, преосетљивом децом сматрамо ону чија осећања лакше бивају повређена и која се лако узнемире, која бурно реагују на промене. Овој деци су потребни предвидиви и стабилни ритуали да би се умирила и заспала.
Дете може бити осетљиво и интровертно и то је у реду
Са овом децом је, као и са првом, све у савршеном реду. Она нису бојажљива, нису препаднута, ни размажена. Она су просто осетљивија од друге деце. Своје тело осећају боље, прецизније и због тога реагују на било какве спољашње или унутрашње, телесне промене бурније.
Сва деца осећају своје тело интензивније него одрасли људи. Одрасли људи у својој слици сопственог тела имају поделу на главу и остатак тела. Када бисте одраслу особу питали где се у његовом телу налази Ја, она би вам готово сигурно показала на чело, односно на главу. Сасвим мало дете би вам показало било који део свог тела. Његово Ја се може налазити и у његовом ножном палцу, и у срцу и у руци. Његово целокупно тело је његово ја. Због тога мало дете толико плаче када падне, огули колено или угризе усну.
Одрастао човек је направио расцеп између своје главе, ума, и остатка тела и отуђио се од сензација које му тело шаље. Али мало дете, а нарочито деца која су од ове осетљивије „врсте“, осећа своје тело снажније и боље него одрастао човек.
Више волим свој унутрашњи свет
Осетљива деца су врло често повученија од друге деце. Она нису стидљивија од других, већ само више воле свој унутрашњи свет. Она нису толико окренута споља, колико свом веома богатом унутрашњем животу. И она воле да се друже са другом децом, али углавном са добро пробраним другарима са којима се осећају безбедно. Такви ће бити највероватније и када одрасту. Неће бити забављачи, неће уживати у томе да воде главну реч, неће бити од оне деце која одмах улећу у групу и постају најпопуларнија. Имаће једног или два пријатеља, али то ће заиста бити дубока пријатељства.
Ова деца, када одрасту, врло вероватно ће волети да се повремено осаме јер она у самоћи скупљају енергију. Биће склонија дубоким разговорима, људи ће у њих имати поверења, а вероватно неће умети да ћаскају и да причају лако са непознатим људима или у друштву много људи. Неће волети да буду изложена, у центру пажње.
Овом свету су потребни и забављачи и мудраци, и омиљени у друштву и вукови самотњаци
Када култура као што је наша преферира једно у односу на друго, када се сматра да је само отвореност ка другим људима здрава, док осамљивање није, тада деца која су интровертнија, осетљивија, науче да са њима нешто није у реду. Када дете пре бира да седи на великом одмору у ћошку и чита књигу уместо да иде да се игра са другом децом, учитељица ће позвати родитеље да им каже да је дете усамљено. Или да није добро прилагођено. А најчешће уопште није то. Оно је само много срећније у свету књиге коју чита, него у друштву деце. Оно није усамљено. Напротив, оно би се осетило усамљено када би га учитељица приморала да се придружи тој деци. Оно се не осећа усамљено када родитељима дођу гости и оно седи у друштву одраслих које добро познаје и воли, или само, али може бити веома усамљено ако му кажу: „Иди у собу и играј се са другом децом“ ако ту децу не познаје.
Овом свету су потребни и забављачи и мудраци, и омиљени у друштву и вукови самотњаци, и причалице и ћутљивци. Свако од њих има своје предности и мане. Нико не уме тако добро да подигне расположење кад си тужан као што то чини духовита причалица.
И нико не уме да те саслуша, истински разуме и посаветује тако мудро као што то чини један интроверта. И за све има места на овом свету.
Извор: zena.blic.rs/