Како да смирите дете које вришти (метода доктора Корпа)

октобар 29, 2018

Вриштање, хистеричан плач и потпуно неконтролисано понашање су епизоде са којима се сваки родитељ детета од једне до три године понекад сретне. Родитељи различито реагују на такво понашање, од игнорисања детета до моменталног удовољавања сваком захтеву. Без обзира где се налазите у моменту када дете нападом беса реагује на неку забрану, тешко је остати миран и реаговати на прави начин. Не само да осећате да сви који присуствују тој сцени оцењују и суде ваше родитељске способности, већ је оваква ситуација веома стресна како за родитеље, тако и за дете.


У периоду од једне до три године деца пролазе кроз веома брз психофизички развој. То је период када се усвајају бројне моторне вештине, дете учи језик и усваја начине за решавање проблема, па нимало не чуди да брзина којом се ове промене дешавају и експлозиван развој збуњују дечији ум. Управо тај брзи развој и јесте разлог за фрустрације које понекад заврше правим нападима беса.

Иако физички већ подсећају на мале људе, дечији ум је у овој фази још увек у развоју, покрећу га емотивне, инстинктивне, примарне реакције. Како амерички педијатар, доктор Карп објашњава, реакција у бесу је заснована на примарним инстиктима, понашању које нам је урођено, чак и код одраслих чије понашање обично регулишу друштвена правила. Ово је још израженије код деце која још немају усвојене шеме прихватљивог понашања, а суочавају се са бројним новим искуствима.

Метода доктора Карпа

Чувени амерички педијатар, доктор Карп, чија је књига „Најсрећнија беба“ постала готово неизоставна на полицама породица које чекају бебу или су је тек добиле, у својој новој књизи „Најсрећније дете“ се бави између осталог, управо проблемом напада беса код деце.
Овај стручњак саветује родитељима да детету које плаче, вришти и хистерично захетва нешто не приступају на рационалан, практичан начин, јер оно то тада не може да прихвати. Уместо тога, савет доктора Карпа је да се детету каже управо оно што жели да чује. То подразумева да се ментално и физички спустите на ниво детета када је узнемирено. Циљ није да попустите и дате детету све што тражи већ да комуницирате са њим на његов начин, тако да вас оно разуме:

– понављајући речи које дете користи
– користећи кратке фразе са доста понављања
– рефлектујући дететова осећања у тону гласа и изразу лица.

На пример, у ситуацији када ваше дете добије напад беса у продавници зато што му нисте купили лизалицу, дете ће почети да вришти “Хоћу! Хоћу! Хоћу лизу!”. Ако покушате, као одговоран и смирен родитељ да благим и љубазним гласом одговорите малишану “Злато, не можеш да добијеш лизалицу сада јер још ниси јео. Покварићеш ручак.”, такав одговор ће сасвим сигурно само погоршати ствар.

Ово јесте логичан, разуман одговор родитеља који воли своје дете, али за дете тог узраста је нешто што ће га само разбеснити, објашњава доктор Карп. Оно тада сматра да мора да понавља свој став све гласније и хистеричније како бисте га чули и разумели. Уместо тога, овај педијатар саветује да поновите речи које ваше дете вришти и то умирујућим тоном гласа: „Хоћеш лизу. Хоћеш лизу. Лизу. Сада.“

Можда вам такав приступ делује чудно, али овакав одговор је, у ствари, само верзија већ добро оправданог метода активног слушања који одрасли користе у свакодневној комуникацији, посебно у проблематичним случајевима. Циљ наравно, није само да понављате речи, већ да особи са којом разговарате буде јасно да сте разумели на шта се она жали. Када разговарате са одраслом особом која је узнемирена и бесна њој бисте рекли: “Разумем. Разумем. Схватам те. Стварно ми је жао. Жао ми је.“ Ван контекста овакав одговор звучи неповезано и бесмислено, а ипак особа којој то говорите може да се смири и престане са хистеријом. Сасвим је слична и реакција деце.

Доктор Карп је и практично демонстрирао овај метод и показао како се уплакано и хистерично дете у року од неколико секунди када добије такав одговор смирује и упитно гледа одраслу особу која понавља његов проблем. Када то постигнете и превазиђете напад беса, можете детету које се смирило да објасните разлоге зашто сте му рекли не, да га утешите и понудите му неко друго решење, већ у зависности од ситуације. Тек смирено дете ће бити у стању да вас чује и прихвати ваше објашњење.

Уколико се интензивни напади беса јављају веома често, могу да буду и знак неких здравствених проблема, па се уколико то приметите ипак посаветујте са педијатром.

Каква су ваша искуства са дететовим нападима беса? Како ви решавате такве ситуације?

Извор: Најбољамаманасвету

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама