Како препознати зависност од друштвених мрежа

20 маја, 2022

Прекомерна употреба друштвених мрежа у свакодневном животу може код нас створити потребу за компулсивним, бесциљним прелиставањем које нам одузима значајан део времена, као и такозвани страх да ћемо нешто пропустити ако нисмо нон-стоп онлајн. То се даље може негативно одразити на концентрацију и пажњу, квалитет сна, занемаривање приоритетнијих обавеза, социјалне интеракције у реалном свету, те, у крајњем, и на повишену анксиозност и депресивна стања.

Шта је то што може утицати на развијање ове врсте зависности?

Како би творци друштвених мрежа од њих и профитирали, оне су дизајниране тако да привлаче и одржавају нашу пажњу, како самим изгледом, тако и садржајем и могућностима које нам нуде. Направљене су, дакле, тако да стимулишу лучење допамина (хормона среће), као позитивно поткрепљење када се на овај начин остварују интеракције, добијају лајкови, коментари, пратиоци и слично. Међутим, битно је знати да је то потпуно исти механизам који постоји код различитих облика зависности – код коцкара, пушача, корисника психоактивних супстанци. Што је поткрепљење чешће, то ће оно на одређени број особа утицати тако да све више и више времена проводе на друштвеним мрежама, да се труде око објава како би добили што више лајкова и коментара, да би биле што више пута подељене. Тачније, живот почиње да се врти око тога како ће се приказати на друштвеним мрежама, што се може штетно одразити на друге сегменте живота.

Такође, битна ставка зависности од друштвених мрежа је потреба да се увек буде у току са оним што се дешава у виртуелном простору, у чијој сржи је страх од пропуштања нечег. Особа код које постоји овај страх има потребу да моментално проверава и одговара на сваку нотификацију, плашећи се да не буде изостављена из нечег, да не пропусти позив на неки догађај, неку дискусију или трач у некој групи, да некоме не одговори на коментар или да јој не промакне да да свој на објаве других људи, и слично.

Оно што додатно може потхрањивати зависност јесте употреба друштвених мрежа у сврху одбрамбеног механизма – да би се особа заштитила од усамљености, досаде, анксиозности, депресије. У овом случају, то су, дакле, проблеми који постоје примарно у односу на зависност. Тако се ова осећања потискују, негирају, маскирају, гурају под тепих – где се, заправо, усложњавају. Друштвене мреже имају својих предности, али нису, нити их треба посматрати као трајну замену за непосредан контакт, очи у очи.

Који су показатељи зависности од друштвених мрежа?

Посвећивање више времена и пажње активностима на друштвеним мрежама него непосредним социјалним интеракцијама. Особа постаје све више повучена, изолована. Чак и када је у друштву, има потребу да стално проверава друштвене мреже и главни фокус је на њима. Теме о којима најчешће прича су: кога је запратила и ко је њу запратио, ко јој је лајковао и коментарисао слике, шта је ко од инфлуенсера објављивао, и слично.

Запостављање обавеза. Услед страха од пропуштања, почињу да трпе обавезе везане за школу, факултет, посао, породицу. Особа запоставља и своје хобије, постаје ,,роб’’ друштвених мрежа, које почињу да буду приоритет. Она је стално у повишеној напетости, анксиозности, стресу, и ишчекује дешавања у виртуелном свету.

Упуштање у ризична понашања. Особа прихвата такозване изазове који круже друштвеним мрежама, не би ли добила што више поткрепљења – лајкова, коментара, дељења. Изазови могу бити и животно угрожавајући, базирати се на узнемиравању других људи, вршњачком насиљу, злостављању животиња. Такође је тренд да се млади на друштвеним мрежама ,,хвале’’ шта и колико су попили, да се снимају током вожње, и слично.

Ослабљена пажња и концентрација. Потреба да се стално буде у току са новим објавама и информацијама на друштвеним мрежама може деловати преплављујуће на мозак, услед чега постаје немогуће фокусирати се на неку другу активност дуже од неколико минута. Такође, нотификације које стално стижу прекидају мисаони ток и фокус се премешта на њих и онда када особа успе да се усредсреди на нешто друго, рецимо када учи. Због тога може трпети и квалитет сна уколико особа одлази на спавање са телефоном. Тако изостаје време у ком је особа сама са собом јер јој је незамисливо да буде офлајн, а које је веома важно за ,,пуњење батерија’’. То се даље одражава на свеукупну менталну исцрпљеност. Овде је битно скренути пажњу и на феномен ,,фантомске вибрације’’, када се особи привиђа да телефон звони/вибрира зато што стално то и ишчекује.

Осећај интензивне емоционалне преплављености када је батерија телефона на измаку. Особа се осећа ужаснуто, преплављено анксиозношћу, паником, бесом када нема могућност да напуни телефон, када остане без сигнала или се деси неки квар, исто као када, рецимо, пушач остане без цигарета.

Да ли препознајете себе или своје дете у некој од ових ставки? Да ли сте и шта покушали да учините како бисте решили проблем? У наредном тексту моћи ћете да прочитате савете како да превазиђете ову врсту зависности.

Мр Анђела Златковић, специјални педагог и КБТ саветник, Ваш психолог тим

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама