Razgovor o seksu s decom za većinu roditelja je tabu. Iako svesni da je važno da decu edukuju, mnogi nekako očekuju da će to doći samo od sebe. Još ako sami nisu doživeli seksualno ili neko drugo uznemiravanje već su kroz tinejdžerski period i detinjstvo uopšte prošli bez stresa ovog tipa, često ne mogu da pojme šta se sve može desiti detetu koje ne zna dovoljno. Da se razumemo, može se desiti i onom ko zna, ali je razgovor sa decom uvek način da ih naučimo da prepoznaju nasilnika i da ga se klone, kao i da znaju da nikad nisu krivi što su žrtve.
Danas smo, dakle, u nimalo prijatnoj situaciji kada s decom moramo da razgovaramo o seksualnom uznemiravanju i o neprimerenim postupcima pojedinih ljudi koji su postali glavne vesti poslednjih dana.
Ne ignorišite, ne mislite da se vašem detetu to ne može desiti. Ako s decom, čak i malom decom, ne razgovarate o onome što su mogli da načuju dok ste pričali sa partnerom ili gledali vesti, njima može biti neprijatno da sami spomenu i pitaju ono što im nije jasno. Mogu se plašiti, a da vi to nikada ne saznate. Mogu donositi svoje, ponekad pogrešne zaključke.
Kako, onda, razgovarati? Zavisi, pre svega, od uzrasta. Ali, generalno, odgovarajte na pitanja, pokušajte da saznate šta oni misle, a tek na kraju podelite svoja razmišljanja i vrednosti u koje verujete.
Saznajte šta su do sad čuli — od prijatelja, na televiziji, na društvenim mrežama. U trenucima kada neobavezno razgovarate o tome kako ste proveli dan, pitajte ih, onako uzgred, šta su čuli o situacijama kada se muškarac ponaša ružno ili nasilno prema ženi ili kad stariji muškarac prilazi devojčicama. Generalno, nešto na temu onoga što mislite da su možda načuli. A kad ste pitanje postavili, slušajte pažljivo i ne prekidajte da biste nešto objasnili.
Kada su završili, postavite pitanja. Vaš je cilj kao roditelja da im predočite činjenice, na način koji je u skladu sa njihovim uzrastom. Ne morate ići u detalje, ali nemojte ni bežati ako vas pitaju. Izbegavanje činjenica i ćutanje o nečemu što vam je neprijatno da kažete da biste decu zaštitili, – neće ih zaštititi. Te praznine i rupe u poznavanju činjenica oni će popuniti svojom maštom koja ih može dovesti do pogrešnih zaključaka ili može biti i gora od stvarnosti.
Zatim razgovarajte o onome što ONI o tome misle.
Tek na kraju im kažite šta vi mislite.
Vaš je cilj u ovim diskusijama da im date nekakav referentni okvir u kojem će razmišljati o uznemirujućim događajima za koje su možda čuli.
Kada se na vestima, recimo, vrti priča o seksualnom uznemiravanju kao što je to slučaj kod nas poslednjih dana, to je takođe prilika da sa detetom razgovarate o ispravnom i prihvatljivom ponašanju. Kada je u redu dodirnuti drugu osobu? Šta znači dati dozvolu, a šta znači uskratiti dozvolu za fizički kontakt? Kako poštujemo druge ljude, njihovo telo, prostor, njihove želje?
To je, takođe, prilika da razgovarate i o tome kada i na koji način reći javno o nečemu što nam se desilo, naročito ako je to nešto čega se stidimo ili zbog čega smo uplašeni. Podsetite ih da, bez obzira na to šta se dešava u svakodnevnom životu, vi ste uvek zainteresovani da čujete njihove brige i misli na bilo koju temu.
Sve ovo nije lako, ali je izuzetno važno. Previše je žena i devojčica oko nas kojima se to dešava, a one ćute. Zato je važno naučiti ih da kažu, a pre toga moraju znati da prepoznaju zlostavljanje i uznemiravanje.
Priredila: A. Cvjetić