Замислите да срећете девојчицу од око пет година. Шта је прво што јој кажете? Ако је то нешто попут „Јаој, како сли слатка! Дивна ти је хаљиница! Шећеру један“ или нешто слично, размислите мало следећи пут. Зашто? Шта није у реду питате се? Стандардно је да овакве реченице буду увод у разговор са девојчицама, зар не? Иако су ове констатације обично сасвим истините, можда се треба суздржати, ево зашто.
Учење девојчица да је изглед прва ствар коју приметите код њих, њима говори да је изглед важнији од било чега другог. То је оно што их наводи да гладују са 5, шминкају се са 11, уграђују силиконске груди са 17 а са ботоксом почињу у 23 године. У својој књизи „Размишљајте: разговори за паметне жене у заглупљеном свету“ ауторка Лиза Блум открива да између 15 и 18 одсто девојчица млађих од 12 година редовно носе маскару, ајлајнер и кармин; поремећаји у исхрани расту док се самопоуздање код девојчица смањује; а 25 одсто младих американки би више волеле да победе на такмичењу за Топ модела него да освоје Нобелову награду. Чак и паметне, успешне студенткиње изјављују да би рађе биле лепе него паметне.
Слично је и са девојчицама широм света, уосталом довољно је да се мало окренете око себе или прођете кроз било које школско двориште. Због императива да морају да буду лепе 24 сата дневно, жене постају све несрећније. Недостаје значај, сврха, смисао, живот са развијањем маште, читање књига и то да нас људи вреднују због наших мишљења, успеха и онога што јесмо.
Управо из тог разлога, Блум саветује да се са малим девојчицама разговара на мало другачији начин. Ево њеног примера који је испробала на петогодишњој Маји, ћерки пријатеља, приликом посете:
„Мајо, здраво. Драго ми је што сам те упознала.“
„И мени је драго“, каже она, љубазно и васпитано.
„Хеј, реци ми шта читаш?“, упитах је са сјајем и интересовањем у очима. Ја сам луда за књигама и то показујем.
Њене окице су се рашириле и увежбан, љубазан, израз лица се претворио у благо узбуђење због ове теме. Направила је малу паузу, мало стидљива пред стрнцем попут мене.
„Ја МНОГО волим књиге“, рекла сам, „ А ти?“
Већина деце воли књиге.
„ДА!“, рекла је „И могу сама да читам!“
„ Супер!“ рекох. Што и јесте, за једно дете од пет година.
„Која је твоја омиљена књига?“, питала сам је.
„Идем да је донесем! Могу да ти читам?“
Донела је књигу коју је одабрала и села поред мене да поносно чита гласно сваку реч. У књизи се радило о девојчици која воли розе боју али је малтретира група девојчица које само носе црно. Иако је књига била о девојчицама и о томе шта оне носе и како то дефинише њихов идентитет, када је Маја затворила књигу, окренула сам на другу важнију тему. Преусмерила сам разговор на мало дубљу тематику: лоше девојчице и вршњачко малтретирање и како се кланови девојчица не слажу. Рекла сам јој и да је моја омиљена боја зелена јер волим природу и њој је све то било потпуно у реду. Ни једног тренутка нисмо причале о коси или телима девојчица или о томе ко је леп а ко ружан и слично. Тешко је не дотаћи се тога, али ја сам тврдоглава. Затим смо се договориле да опет читамо други пут. И она је била пресрећна.
Ово је само један пример опирања култури која нашим девојчицама намеће потпуно погрешне поруке, пример како може да се у први план стави женски мозак. Слични разговори и у вашем дому неће уништити индустрију лепоте, ријалитије који деградирају жене, нашу културу опседнутости познатим личностима али ће променити перспективу ваше деце и деце коју ви знате.
Пробајте овако нешто и видећете како ће девојчице одреаговати. Можда се прво и збуне јер мало њих се интересује за њихову главу, али будите стрпљиви и упорни. Питајте девојчицу шта чита. Питајте је шта воли а шта не и зашто. Са мало старијим девојчицама разговарајте о акутелним темама: загађењу животне средине, ратовима, изменама у школском систему. Питајте је шта њој смета у свету и како би поправила ствари да поседује магичан штапић. Врло вероватно ћете добити неке интригантне и занимљиве одговоре. Причајте јој о својим идејама и књигама које ви волите. Припремајте је да говори и ради као жена која размишља својом главом.
Тако се свет мења, девојчица по девојчица.
Лиза Блум је по струци адвокат. Бави се правном аналитиком за неке од најпознатијих америчких канала а води и своју приватну адвокатску праксу. Аутор је две књиге које говоре о томе како разговарати са девојчицама и са дечацима. Лиза такође јавно говори о тематици везаној за одгајање паметних девојчица и дечака и заступа теорију да децу можемо научити да мисле својом главом о свим животним темама.
Извор: Najboljamamanasvetu.com