O značaju kontakta kože na kožu sam već pisala u tekstu kako uspavati dete sa atopijskim dermatitisom, o tatama ću obavezno pisati u okviru ove kampanje, jer se o tome tako malo govori, ali sada sam htela da se osvrnem na temu kojom sam se najviše bavila kada sam rodila prvo dete i kada sam se upoznavala sa svim mogućim načinima i praksama vaspitavanja deteta.
To je razvijanje moždanih sinapsi i značaj razvojnih igara u ovom uzrastu.
Unicef ističe ove činjenice:
Mozak deteta razvija se veoma brzo. U drugoj godini života mozak je već tri puta teži od onoga na rođenju, a do uzrasta od tri godine dostiže 80 odsto težine mozga odrasle osobe. U ovom uzrastu, mozak dece je dva i po puta aktivniji od mozga odraslih. U prvih nekoliko godina života svake sekunde u mozgu uspostavlja se do hiljadu novih neuronskih konekcija stvarajući složene mreže. Ove mreže menjaju se tokom vremena tako da mozak postaje efikasniji u obavljanju sve više radnji i složenih funkcija. Ako je razvoj mozga deteta zdrav, ono će biti i fizički zdravo i imaće odgovarajuće ponašanje, pokazivaće spremnost da usvaja razne veštine i ima bolju kontrolu ponašanja.
Moja istraživanja su krenula od pre desetak godina, kada sam došla do knjiga doktorke Mariji Montesori i kada sam se upoznala sa njenim učenjem i posebnom pristupu detetu, koji je promenio tumačenje pedagogije, jer je u središte nauke stavio potrebe deteta. Poslednjih godina u Srbiji metode njenog učenja počele su da se primenjuju kroz praksu u mnogim vrtićima, uglavnom privatnim, a osnove ove pedagogije svoju praksu imaju i u NTC sistemu učenja, koje vodi naš dr Ranko Rajović. U fokusu ovog učenja nalazi se biološka potreba deteta da se nesputano razvija, a neuronske veze u mozgu najviše se stvaraju kada je dete aktivno.
Zajednička crta ovih programa razvija se kroz potrebe deteta, preko kojih se dolazi se do njihovog cilja, a to je edukacija. Podsticanjem na učenje na neposredan i prirodan način, način koji je usmeren na potrebe samog deteta, dete se brže i efektnije razvija. Obrazovanje omogućava svakom detetu da nađe svoje mesto, svoju ulogu, sopstveni cilj i daje mu mogućnost da sve to ostvari. Na roditeljima je onda zadatak da omogući detetu da živi i razvija se po sopstvenim interesovanjima, jer na taj način najbolje uči.
Montesori principi
Veliki broj Montesori principa može se primeniti kroz svakodnevne aktivnosti kod kuće i van kuće.
Mnoge aktivnosti iz praktičnog života doprinose razvoju sitne i krupne motorike, koordinacije pokreta, koncentracije, sticanju radnih navika i samostalnosti.
SAMOPOUZDANJE LEŽI U SAMOSTALNOM DETETU
Veoma je važno da dete bude samostalno, jer je to pravilan put ka sticanju samopouzdanja. Roditelji često obavljaju svakodnevne rutine umesto deteta, kao što je na primer oblačenje.
On obično ne čeka da dete obavi aktivnost i uzima stvar u svoje ruke, jer mu se to učini lakše i brže.
Tako recimo, pri hodanju je dete sporo, ide 10 koraka nazad, 2 napred, voli da posmatra sve oko sebe i istražuje, dok odrasli uvek imaju cilj i negde žure. Često se roditelj odlučuje pre za prevozno sredstvo, nego za šetnju i na taj način oduzima detetu pravo na aktivnost. Dete je u stanju da šeta kilometrima i to je njegova potreba, a roditelj nesvesno postaje glavna prepreka pri detetovom sazrevanju i razvijanju.
Ako se zna da je period do treće godine, označen po ovom učenju kao senzitivan period, onda zaključujemo da je on najvažniji za razvijanje određenih razvojnih funkcija.
Savet: Ukoliko dete samo želi da upotrebi predmet ili izvede akciju, dozvolite mu, jer ćete na taj način podržati njegovu potrebu za osamostaljenjem. Ukoliko je ne uradi kako treba i razočara se, smirite ga, dajte mu objašnjenje i ponovo mu pokažite kako da izvede akciju.
BEZ ZAMENA
Učenje Marije Monesori je osporavalo ko bajagi igračke. Smatra se da ne treba davati igračke koje su zamena za prave stvari, a nemaju funkciju: makaze koje ne seckaju, fen koji ne duva, bušilica koja ne okreće burgiju.
Zamene ih zbunjuju. Svaka stvar, čak i ona za igru, mora imati određenu svrhu.
OSNOVA JE – KAKO?
Pokažite detetu kako se neki predmeti koriste i kako se neke akcije izvode polako, korak po korak, da bi upilo sve korake. Ponovite akciju onoliko puta koliko je detetu potrebno da je razume.
Sloboda u vaspitavanju
Doktorka je verovala da dete mora imati što više moguće slobode, fizičke i intelektualne. Način na koji se dete tretira od strane odraslog (roditelja ili vaspitača) ima presudnu ulogu u njegovom razvoju.
Temelj te slobode su LJUBAV i POVERENJE.
Potencijal svakog deteta raste u njihovoj sigurnosti.
Sloboda međutim, ne znači, da dete apsolutno radi sve što želi, nego da je sam sebi gospodar.
To je razvojni proces, koji traje po fazama razvoja, u kojima se uče disciplina, poštovanje, nezavisnost i odgovornost.
Poslušnost
Naravno, nije logično očekivati od deteta da svaki put posluša ono što ste mu rekli da sme ili ne sme uraditi.
Neposlušnost izražava volju deteta, a volju im ne smemo dirati.
Pa kako onda, da naučimo dete da su neke stvari opasne za njega i da mora da nas posluša? Da li odgovor leži u poštovanju detetove želje?
Ukoliko roditelj, smireno, u visini njegovih očiju, ozbiljnim tonom objasni zašto to nije dobro da li će dete poslušati?
Na nama je da probamo – mnogima je uspelo.
Koji su to načini usmeravanja deteta koje nam preporučuje Marija Montesori? Odnosno, kako da navedemo dete da se ponaša po pravilima ponašanja i bezbednosti?
Detetu je potrebno pokazati KAKO se to radi.
Izabrati neutralni momenat kada dete emotivno ne reaguje i kada je roditelj smiren, a ne u toku samog nestašluka.
Dati detetu zabavno i interesantno objašnjenje.
Koristiti hvala i molim te. Zapanjićete se koliko deca vole da se prema njima odnosimo kao sa velikima.
Ponuditi mu izbor: “Hoćeš sam ili hoćeš ja da ti pomognem?”
Aktivnosti za dete do treće godine
Uključiti dete u svakodnevne kućne aktivnosti – skidanje obuće, oblačenje, kačenje jakne, ostavljenje cipelica, pranje zubića, brisanje, postavljenje stola i druge aktivnosti koje su ga zainteresovale. Detetu se prvo kaže šta će raditi i pokaže mu se polako. Na taj način razvijaju se praktične sposobnosti.
Obezbediti stabilnu i stalnu sredinu u fizičkom smislu – predmeti treba uvek stoje na određenom mestu. Na taj način se kod deteta razvija smisao za red i osećaj za vrednovanje.
Obezbediti raznovrsnost materijala – osim igračaka, postoje i knjige prilagođene uzrastu, slagalice, bojanke, nalepnice, didaktičke ili improvizovane igračke.
Kad se dete za nešto zaineresuje – ne prekidati ga, pustiti ga da samo proba, vežba, bez vaše pomoći. Na taj način će samo otkrivati, vežbati koncentraciju, a uspeh koji je samo postiglo razvijaće mu samopouzdanje.
Više posmatrajte dete, manje objašnjavajte, kritikujte i komandujte.
Voditi dete na različita mesta. – Iskustvom na pijaci, u prodavnici, šetnjom parkom ili gradom, dete razvija percepciju i poboljšava akomodaciju oka, postaje svestrano, jer proširuje vidike.
Dozvoliti dete da hoda i poštovati njegov tempo – pri šetnji, praveći pauze, razgledanjem oko sebe, saznaje, istražuje prirodu i okolinu.
Dozvoliti mu da se igra sa lišćem, žirevima, granama, baricama. – Prljave jaknice i blatnjave čizmice neka ne predstavljaju problem. Dete na taj način razvija maštu, osećaj za prirodu, sposobnost i zainteresovanost da istražuje novo.
Igre za razvoj mozga
SPOLJNE IGRE
1. Igra pecanja: Staviti lišće u barice. Lišće predstavlja ribice, a grana – štap za pecanje. Dete peca lišće štapom i na taj način razvija koncentraciju i motoriku.
2. Igra skupljanja školjki, kamenčića, žireva, lišća, zavisno od godišnjeg doba.
3. Dozvoliti detetu da se penje, trči, igra u pesku (razvoj mašte), hoda po ivičnjaku (balansiranje), jer time ostvaruje svoju fizičku potrebu, a samim tim i razvoj mozga.
4. Pustite dete da uživa u slobodnim aktivnostima u pravom smislu te reči. Slobodno vreme treba stvarno da je slobodno, da dete samo sebi pronalazi zanimaciju, a ne da je roditelj organizuje.
5. Igra senki: jurite senke, posmatrajte kako se smanjuju, povećavaju i nestaju, kada su ispred, iza, pored nas. Već oko treće godine detetu možete objasniti principe igre svetlosti i senke.
6. Brojanje predmeta u prirodi – razvijanje koncentracije, memorije, dete uči da broji.
7. Igra: Ko vidi – kaže : ko prvi vidi pticu, gnezdo, macu, kucu, žir – vikne glasno. Ova igra razvija akomodaciju oka, snalaženje u nepoznatom okruženju i prilagođavanje u nepoznatim uslovima.
IGRE ZA RAZVIJANJE SITNE MOTORIKE
1. Kocke, kocke i kockice: ređanje kocke na kocku, pravljenje, odvajanje kocke od kocke, klasificiranje po bojama, oblicima.
2. Nizanje dugmića kroz žicu (uz nadzor roditelja zbog sitnih delova) za razvijanje i sitne motorike i koncentracije. Postoje i didaktičke drvene nizalice, a za devojčice setovi za pravljenje nakita.
3. Sečenje papira sa dečijim makazama za papir. U početku se pridržava detetu papir i dete uči samo da koristi makaze. Kasnije, dete seče po unapred utvrđenim linijama.
4. Pasulj po pasulj: Uzmite 20-ak zrna pasulja i pincetu. Neka dete pincetom jedan po jedan pasulj stavlja u drugu posudu. Ukoliko dete još uvek nije u mogućnosti da koristi pincetu, umesto toga, može uzeti kašičicu, ali način igre je isti – jedan po jedan pasulj. Ovom igrom se razvija i sitna motorika i koncentracija.
5. Bockanje bockalica.
IGRE ZA RAZVIJANJE KONCENTRACIJE I MEMORIJE
– Igra balansiranja – razviti valjak od toaletnog papira i napraviti krivudavu stazu. Kako biste pričvrstili stazu zalepite karton po dužini. Uzmite 10 ili više valjkova od toaletnog papira i ređajte jedan po jedan na stazu polako, kako se ne bi srušili.
– Igra presipanja – uzmite 2 posude i levak. Jedna posuda je široka sa produžetkom za sipanje, a druga je uska (može biti detetova flašica). Napunite jednu posudu sa vodom, oko 100 ml, i neka dete prosipa iz šire u usku posudu uz upotrebu levka.
– Pamćenje saobraćajnoh znakova, marke automobila, imena dinosaurusa, zastave država, ređanje šah figura na tablu.
– Igra domine sa slikom oblika, boja, tačkica, brojeva, slova.
– Igra memorije sa apstarktnim pojmovima: od 2.godine 4 pojma (npr. 4 marke automobila, ili 4 brojeva), kako dete napreduje uvodite po 2 pojma po igri.
RAZVOJNE ZVUKOVNE IGRE
Za ove navedene igre koristi se plastični, žuti deo od kinder jajeta.
Od 6. meseca:
Igra skrivalice: Uzmite 3 žuta jajeta i u jedan stavite pasulj. Pokažite detetu da samo jedan proizvodi zvuk pomerajući jedno po jedno jaje. Zatim stavite sva tri na sto i neka dete samo traži u kom jajetu se nalazi predmet.
Od 1 godine:
Igra pogađanja: U početku uzmite 3 jajeta i u svaki stavite neki predmet, npr. kamenčic, pasulj, pirinač… Pokažite detetu šta stavljate u svako jaje. Zatim zveckajte i neka dete pogađa šta se u kom jajetu nalazi, po zvuku.
Od 2 godine:
Brojalice: U jedno jaje stavite 1 pasulj, u drugo jaje stavite 2 pasulja i tako redom do 5. Da igra bude zanimljivija prvo vi uzmite ulogu mađionicara, a kasnije će verovatno dete poželeti da i samo bude mađionicar. Mađionicar izvlači iz činije jedno jaje i po zvuku, određuje koliko ima pasulja. Kako igra odmiče, povećavajte broj jaja i pasulja u jajetu do 10, pa do 15…
Na kraju – ne manje važno:
Mazite ih, obasipajte pažnjom, ljubite, hrabrite i podstičite potrebe i interesovanja deteta.
Izvor: mamaidete.blogspot.rs