Тачно је да свако дете наслеђује одређене карактеристике, али родитељи ипак могу много да учине како би деца развила здраве навике. Ове навике подразумевају развој хигијенских, радних, навика у исхрани, спавању, лепом понашању… Учење је веома моћна алатка коју родитељи могу да искористе, а у овом тексту ћете сазнати на који начин је правилно употребити за развој и одржавање здравих навика.
Деца уче на различите начине. У обликовању здравих навика код деце, пресудну улогу имају два облика:
• учење награђивањем и кажњавањем и
• учење по моделу.
Правилна употреба система награђивања и кажњавања подразумева неколико фактора које је важно узети у обзир: начин на који родитељи примењују награду и казну, особине и карактеристике детета и контекст у којем се употребљавају.
Родитељи бирају различите начине на које награђују и кажњавају децу. Када говормо о кажњавању, важно је да водимо рачуна о неколико ствари: оштрини казне, увремењености и врсти казне. Истраживања су показала да оштрина казне није пресудна за промену понашања детета. Другим речима, родитељи греше када мисле да суровија казна доприноси већој послушности детета. Нпр. родитељ се одлучи да у фебруару казни дете тако што до краја школске године неће моћи да игра игрице, сматрајући да ће таква врста казне сигурно довести до промене понашања и развоја одређене здраве навике. Треба имати на уму да казна само доприноси стопирању лошег понашања детета, али га не учи здравој навици, и да сурове казне често доводе само до погоршања односа родитељ-дете. Казна је ефикасна ако је умерене оштрине и следи непосредно након лошег понашања детета. Поред оштрине казне и њене увремењености, битно је да родитељи не кажњавају дете активностима које су важне за његов развој – нпр. читањем лектире или вежбањем математике. На тај начин дететове обавезе претвара у „ноћну мору“ и за њих везује негативне емоције, што дугорочно може имати неповољне последице. Препорука је да се дете кажњава активностима које не воли да ради (нпр. спремањем собе), или укидањем оних које воли да ради (нпр. гледање телевизије).
Када је награђивање у питању, важно да родитељи воде рачуна да награде буду мотивишуће за промену и примерене узрасту детета. Дакле, преференције и интересовања детета су пресудне приликом одлуке како наградити дете. Није препорука да се деца основношколског узраста награђују новцем. Као награду, родитељи могу изабрати неку заједничку активност (одлазак на изет, спремање омиљене хране), могућност да преспава једну ноћ код друга/другарице и сл. Наравно, врста награде зависиће од тога шта је то што је детету важно и које су активности у којима оно ужива.
Иста награда/казна неће имати исти ефекат у различитим ситуацијама, тако да је важно водити рачуна о контексту њихове примене. На пример, није исто да ли ће родитељи код куће или у супермаркету казнити дете одласком „у ћошак“ да се смири,. У другом случају је немогуће казну применити непосредно након непожељног понашања и стога неће имати исти ефекат. Исти је случај и са наградом, где треба водити рачуна да ју је могуће реализовати у блиском временском периоду, јер ће у супротном изгубити своју сврху.
Поред награда и казни, деца највише уче из родитељског понашања. Родитељи представљају узор деци и она свакодневно уче посматрајући њихов начин реаговања, решавања проблема, однос према обавезама, и сл. Нпр. родитељи често објашњавају деци како морају да буду одговорна, не касне, решавају задатке на време, а онда сами то не чине – касне, заборављају оно што су обећали и сл. Или, саветују децу како у проблемској ситуацији треба остати миран и сталожен, а сами паниче када се нађу у истој. Дете несвесно учи угледајући се на модел (родитеља) и велика је вероватноћа да инсистирање да буде одговорно или мирно у проблемској ситуацији неће ништа значити ако и сами не демонстрирају такво понашање.
Одржавање здравих навика код деце родитељи могу постићи једино уколико су доследни (сваки пут ураде оно што кажу), упорни (не одустају од постављених циљева) и стрпљиви јер је детету неопходно време да би нова понашања прешла у рутину. Другим речима, уколико родитељи казне/награде дете на одређени начин, важно је да не попусте/испуне дато обећање, и као што је већ поменуто понашају се у складу са оним чему уче своје дете. Стрпљење је такође веома важно, јер је врло вероватно да дете неће после једне казне/награде или објашњења да одређено понашање није добро, трајно усвојити здраву навику.
На крају бисмо још једном истакли да учење јесте веома важно за развој здравих навика код деце, и да је на родитељима да то препознају и пронађу праву меру између захтева, подршке и ограничења. Будите отворени за различите могућности, истрајни и упорни, ослушкујте своје дете и његове потребе, и сигурно ћете успети да остварите жељене циљеве.
др Оља Дукић
• учење награђивањем и кажњавањем и
• учење по моделу.
Правилна употреба система награђивања и кажњавања подразумева неколико фактора које је важно узети у обзир: начин на који родитељи примењују награду и казну, особине и карактеристике детета и контекст у којем се употребљавају.
Родитељи бирају различите начине на које награђују и кажњавају децу. Када говормо о кажњавању, важно је да водимо рачуна о неколико ствари: оштрини казне, увремењености и врсти казне. Истраживања су показала да оштрина казне није пресудна за промену понашања детета. Другим речима, родитељи греше када мисле да суровија казна доприноси већој послушности детета. Нпр. родитељ се одлучи да у фебруару казни дете тако што до краја школске године неће моћи да игра игрице, сматрајући да ће таква врста казне сигурно довести до промене понашања и развоја одређене здраве навике. Треба имати на уму да казна само доприноси стопирању лошег понашања детета, али га не учи здравој навици, и да сурове казне често доводе само до погоршања односа родитељ-дете. Казна је ефикасна ако је умерене оштрине и следи непосредно након лошег понашања детета. Поред оштрине казне и њене увремењености, битно је да родитељи не кажњавају дете активностима које су важне за његов развој – нпр. читањем лектире или вежбањем математике. На тај начин дететове обавезе претвара у „ноћну мору“ и за њих везује негативне емоције, што дугорочно може имати неповољне последице. Препорука је да се дете кажњава активностима које не воли да ради (нпр. спремањем собе), или укидањем оних које воли да ради (нпр. гледање телевизије).
Када је награђивање у питању, важно да родитељи воде рачуна да награде буду мотивишуће за промену и примерене узрасту детета. Дакле, преференције и интересовања детета су пресудне приликом одлуке како наградити дете. Није препорука да се деца основношколског узраста награђују новцем. Као награду, родитељи могу изабрати неку заједничку активност (одлазак на изет, спремање омиљене хране), могућност да преспава једну ноћ код друга/другарице и сл. Наравно, врста награде зависиће од тога шта је то што је детету важно и које су активности у којима оно ужива.
Иста награда/казна неће имати исти ефекат у различитим ситуацијама, тако да је важно водити рачуна о контексту њихове примене. На пример, није исто да ли ће родитељи код куће или у супермаркету казнити дете одласком „у ћошак“ да се смири,. У другом случају је немогуће казну применити непосредно након непожељног понашања и стога неће имати исти ефекат. Исти је случај и са наградом, где треба водити рачуна да ју је могуће реализовати у блиском временском периоду, јер ће у супротном изгубити своју сврху.
Поред награда и казни, деца највише уче из родитељског понашања. Родитељи представљају узор деци и она свакодневно уче посматрајући њихов начин реаговања, решавања проблема, однос према обавезама, и сл. Нпр. родитељи често објашњавају деци како морају да буду одговорна, не касне, решавају задатке на време, а онда сами то не чине – касне, заборављају оно што су обећали и сл. Или, саветују децу како у проблемској ситуацији треба остати миран и сталожен, а сами паниче када се нађу у истој. Дете несвесно учи угледајући се на модел (родитеља) и велика је вероватноћа да инсистирање да буде одговорно или мирно у проблемској ситуацији неће ништа значити ако и сами не демонстрирају такво понашање.
Одржавање здравих навика код деце родитељи могу постићи једино уколико су доследни (сваки пут ураде оно што кажу), упорни (не одустају од постављених циљева) и стрпљиви јер је детету неопходно време да би нова понашања прешла у рутину. Другим речима, уколико родитељи казне/награде дете на одређени начин, важно је да не попусте/испуне дато обећање, и као што је већ поменуто понашају се у складу са оним чему уче своје дете. Стрпљење је такође веома важно, јер је врло вероватно да дете неће после једне казне/награде или објашњења да одређено понашање није добро, трајно усвојити здраву навику.
На крају бисмо још једном истакли да учење јесте веома важно за развој здравих навика код деце, и да је на родитељима да то препознају и пронађу праву меру између захтева, подршке и ограничења. Будите отворени за различите могућности, истрајни и упорни, ослушкујте своје дете и његове потребе, и сигурно ћете успети да остварите жељене циљеве.
др Оља Дукић
timcentar.rs