Мапе ума, за оне којима је то нов појам, представљају начин да се пуно информација стави на један лист папира, да се на добар начин организују белешке. Могуће је чак и целу књигу сумирати на такав начин, олакшавајући себи да се касније присетимо свих главних ствари, без великих освртања на детаље. У томе и јесте поента. Наш мозак воли да памти само кључне идеје и кључне речи.
Али да кренемо од творца мапа ума, Тонија Бузана. Рођен је 1942. године у Лондону, дипломирао психологију на универзитету Бритисх Цолумбиа1964., од када се бави прагматичним делатностима из области психологије, развоја наших умних и креативних способности. Тони Бузан ради и као саветник у владиним министарствима, као и многим мултинационалним корпорацијама широм света. Поред књига “Мапе ума”, “Брзо читање”, “Савршено памћење”, његова најпродаванија књига “Користите обе хемисфере мозга”, продата је у милион примерака.
Тони Бузан и коаутор књиге “Мапе ума”, Бари Бузан, су омогућили милионима људи широм света да ефикасније користе своје умове. Цртање мапа ума је моћна графичка техника која повећава потенцијал нашег ума. Цртање ових мапа може да се примени у сваком аспекту нашег живота да би се побољшало учење или јасно дефинисали циљеви који су пред нама.
Зашто су корисне мапе ума? Пре свега, оне садрже елементе који су занимљиви и левој и десној хемисфери мозга. Лева хемисфера, или логичка хемисфера, се бави анализом, бројевима, линеарношћу, речима, логиком и листама. Десна, или креативна хемисфера, је задужена за синтезу, просторно поимање, воли боје, ритам, имагинацију и дневно сањарење. Када се споји рад леве и десне хемисфере мозга, наш мозак може да ради и сто пута боље! Мапе ума укључују елементе који држе пажњу и левој и десној хемисфери мозга, и уз помоћ пуно боја, слика, асоцијација, врло брзо памтимо информације. Такође, мапе ума јасно дефинишу кључне појмове, одвајајући битно од небитног, чиме нам омогућавају да не лутамо и не губимо време на небитне детаље.
Како се цртају мапе ума? Најпре се црта центар мапе ума, који треба да представља кључни појам, кључну идеју, или још боље, цртеж главног појма. Сувишно је рећи да једна слика вреди хиљаду речи и да ће наш мозак последње заборавити, а прво се сетити неке слике или цртежа. Уколико је централни цртеж специфичан, смешан или садржи асоцијацију на кључни појам, наш мозак ће слику усвојити у делићу секунде. Мапа ума, у суштини, садржи асоцијације мисли које проистичу или се везују за централну тачку. Из централне слике се гранају остале теме, које могу да се даље гранају у мање важне појмове.
Мапе ума се цртају најчешће фломастерима, мада могу да се користе и бојице или маркери. Битно је да централни цртеж садржи минимум три боје, како би се створила илузија тродимензионалности која делује уверљиво нашем уму. Што више боја, то боље. Исто важи и за цртеже. Наш мозак воли слике и цртеже и све му је много занимљивије, лепше и лакше за памћење уколико све време прави сликовиту асоцијацију на дати појам. Дакле, што више цртежа. Притом се препоручују само позитивне асоцијације.
Уосталом, можемо да погледамо и анализирамо следећу мапу, ни мање ни више него лично Бузанову, о томе које су законитости цртања мапа ума. Ова мапа конкретно не садржи цртеже осим централног, али је корисна док не научимо како да цртамо гране.
Свака грана се црта једном те истом бојом, а црна боја се не препоручује. Речи, цртежи и ознаке које се односе на ту грану се пишу или цртају изнад те гране. Оне могу да буду било које боје, а препоручују се варијације боја, величине слова, линија и слика.
Након што је нацртан централни цртеж (у овом случају саме мапе ума), црта се прва грана, овде конкретно црвена. У принципу није битно са које стране се почиње, али је увек једноставније уколико развијемо систематичност и рутину. Наиме, препоручује се цртање грана у смеру кретања казаљке сата. Једна од грана, у овом случају црвена, изнад које пишемо оно што она садржи (овде конкретно папир) је мало дебља у односу на своје изгранке, који су увек тањи ка врху него ка чвору. Објашњено је каква врста папира нам је потребна за цртање мапа ума: бела (празна) и постављена хоризонтално. Трећи црвени изгранак има још мању грану која сугерише да почетак мапе треба да почне од цртања централне слике.
На најдебљем делу плаве гране, који означава нову тему пише усе (прев. користите). Аутор ове мапе нам предлаже да користимо слике, боје и речи при цртању мапа. Што се тиче речи, слова треба да буду штампана, да се не пишу реченице, већ искључиво кључне речи. Наш мозак ће се снаћи што се тиче импровизације детаља. Уосталом, пробајте. Сумирајте неки текст или књигу на овај начин и стављајте само кључне речи на мапу. Схватићете да ћете бити у могућности да на основу тих речи испричате читаве приче.
Трећа, љубичаста грана објашњава какве линије грана цртамо. Да поновимо, оне иду од дебљег краја ка тањем, повезане су и садрже (искључиво изнад себе) речи и цртеже или слике. Слова треба да се пишу хоризонтално.
Што се тиче стила, што објашњава зелена грана, аутор каже да треба да буде забаван, леп и занимљив. Било би идеално када бисмо развили свој лични препознатљив стил. А то се постиже упорним вежбањем. Развијањем личних симбола можемо врло лако да представимо неку идеју у пар потеза. Али, за то је потребна вештина. Сувишно је рећи да се мапама ума могу служити само довољно упорни који ће сталним вежбањем успети да сумирају напорно градиво кроз пар главних грана са кључним речима и сликама. Или нацртати план рада за наредну недељу, месец или годину.
Ми постајемо оно што мислимо. Уколико у глави имамо јасну слику онога што прижељкујемо, то ставимо на папир, а папир поставимо на нама видно место, јасни циљеви се кристалишу и подсећају нас на то шта смо остварили, а шта не. Опомињу нас да се концентришемо на приоритете.
Још један мали, последњи осврт на мапу. Последња, тамно зелена грана описује структуру мапа ума. Препоручује се ред, јасноћа и поновићемо још једном: АСОЦИЈАЦИЈЕ! Пробајте и сами!
Припремила: Ана Тодоровић-Радетић
Извор: deteplus.rs