Живимо убрзаним животом у којем су битне материјалне ствари. Значи ли то да је такав живот здрав и за нас и наш наше окружење? У медијима се веома често говори о проблему загађености природе. Волимо да кажемо да време пребрзо пролази, зато је битно зауставити се у правом тренутку и погледати око себе. Јесам ли задовољан својим односом према природе? Да ли одвајам отпад? Штедим ли воду довољно? Много пута чујемо како смо ми одрасли огледало својој деци. Деца нас стално гледају, желе да нас опонашају и у нама виде идоле.
„Земљи не треба човека за преживљавање. Мајци Земљи је ишло добро и пре нашег доласка. Ако је не будемо чували, бићемо изгубљени.“ – Louise L. Hay
У чланку ћу описати активности које смо извели у данима пре Дана планете Земље.
Дан Земље у теорији
Од 1970. године 22. април обележава се као светски Дан планета Земље. Наша планета је прекрасна, али је чињеница да ми злоупотребљавамо њену гостољубивост. Празник Дан планете Земље упозорава нас да морамо водити рачуна о здравом окружењу и пазити како се односимо према планети. Сваки појединац значајно доприноси бољитку и очувању чисте и здраве планете. Човеку је поклоњен живот, зато морамо њиме брижно господарити, чувати га и здравог преносити нашим потомцима. Планета Земља је 3. по удаљености од Сунца те 5. по величини у Сунчевом систему. Једини је простор у свемиру на којем је са сигурношћу потврђено постојање живота. Овогодишњи Дан планета Земље наглашава значај дрвећа и хармоније човека и природе.
Активности на ОШ Сречка Косовела Сежана, Словенија
1. Сађење семена
Чињеница је да Земљу највише угрожава човек. Због човека су у опасности биљке, животиње, мора, реке, травњаци, шуме, јаме. Све те ствари узимамо здраво за готово и не можемо замислити шетњу без постојања шума и травњака. О овој проблематици причала сам с ученицима другог разреда у оквиру предмета Природа и друштво (посебно поглавље Брига за окружење). Током разговора ученици су предлагали идеје за чистију планету. Пошто је важна и брига за очување обрадивих површина, одлучила сам да их подстакнем узгојем сопствених садница, које ће посадити у школском еко врту или код куће у свом врту или балконској вази (уколико живе у згради). Наша школа има знак „Школски ЕКО врт“ и има велику површину високих гредица у којима је део намењен биљу, а део поврћу. Прошле године засадили су и воћке те грмовито биље. Ученици у оквиру изборног предмета проучавају производе од садње до цвата те брања и чувања семена за следећу годину. Ученици узгојено поврће припреме на кулинарским радионицама и почасте ученике и учитеље.
2. Производ од отпадне амбалаже
Рециклирање је изврсна активност, међутим премало је користимо. Пуно отпадака би могли поновно искористити, но једноставно пребрзо одјуримо у продавницу и купимо ново. Ученике сам хтела да подстакнем на вишекратну рециклажу. Од отпадне пластичне бочице коју су добили за школску маренду израдили су користан производ – хранилицу. Хранилицу су израдили унутар четири школска часа у оквиру ликовног. Два часа им је требало за израду каше, те два сата за бојање хранилице. Користили су стари новински папир, који су уз помоћ дома направљеног лепка (брашно и вода) лепили на пластику.
3. Пешачење
Човек издувним гасовима веома загађује околину, због тога имамо у оквиру школског програма пуно спортских дана намењених пешачењу. Деца тако уче да ходају, усвајају саобраћајна правила за пешаке, брину се за здравље и околину. Већина деце веома мало пешачи са својим родитељима, зато желим да промениим њихов начин размишљања, како би се уместо за кратке вожње (до продавнице, школе) одлучили за шетњу. Шетњом пуно добијамо, постајемо здравији, а уједно се бринемо за добробит наше планете.
Закључак
Упркос вишекратном наглашавању медија о значају одговорног понашања при збрињавању отпада, штедњи питке воде и електричне енергије те одговорног односа према шумама и животињама, још увек смо премало свесни чињенице да је наша планета Земља рањива и пролазна. Због тога је веома битно освешћивање млађих ученика у школама и упознавање с проблемима загађења. Уз помоћ различитих активности треба их мотивисати на промену (здрав начин живота, брига за себе и за своју планету).
Аутор: Тадеја Богдан, Словенија