Živimo ubrzanim životom u kojem su bitne materijalne stvari. Znači li to da je takav život zdrav i za nas i naš naše okruženje? U medijima se veoma često govori o problemu zagađenosti prirode. Volimo da kažemo da vreme prebrzo prolazi, zato je bitno zaustaviti se u pravom trenutku i pogledati oko sebe. Jesam li zadovoljan svojim odnosom prema prirode? Da li odvajam otpad? Štedim li vodu dovoljno? Mnogo puta čujemo kako smo mi odrasli ogledalo svojoj deci. Deca nas stalno gledaju, žele da nas oponašaju i u nama vide idole.
„Zemlji ne treba čoveka za preživljavanje. Majci Zemlji je išlo dobro i pre našeg dolaska. Ako je ne budemo čuvali, bićemo izgubljeni.“ – Louise L. Hay
U članku ću opisati aktivnosti koje smo izveli u danima pre Dana planete Zemlje.
Dan Zemlje u teoriji
Od 1970. godine 22. april obeležava se kao svetski Dan planeta Zemlje. Naša planeta je prekrasna, ali je činjenica da mi zloupotrebljavamo njenu gostoljubivost. Praznik Dan planete Zemlje upozorava nas da moramo voditi računa o zdravom okruženju i paziti kako se odnosimo prema planeti. Svaki pojedinac značajno doprinosi boljitku i očuvanju čiste i zdrave planete. Čoveku je poklonjen život, zato moramo njime brižno gospodariti, čuvati ga i zdravog prenositi našim potomcima. Planeta Zemlja je 3. po udaljenosti od Sunca te 5. po veličini u Sunčevom sistemu. Jedini je prostor u svemiru na kojem je sa sigurnošću potvrđeno postojanje života. Ovogodišnji Dan planeta Zemlje naglašava značaj drveća i harmonije čoveka i prirode.
Aktivnosti na OŠ Srečka Kosovela Sežana, Slovenija
1. Sađenje semena
Činjenica je da Zemlju najviše ugrožava čovek. Zbog čoveka su u opasnosti biljke, životinje, mora, reke, travnjaci, šume, jame. Sve te stvari uzimamo zdravo za gotovo i ne možemo zamisliti šetnju bez postojanja šuma i travnjaka. O ovoj problematici pričala sam s učenicima drugog razreda u okviru predmeta Priroda i društvo (posebno poglavlje Briga za okruženje). Tokom razgovora učenici su predlagali ideje za čistiju planetu. Pošto je važna i briga za očuvanje obradivih površina, odlučila sam da ih podstaknem uzgojem sopstvenih sadnica, koje će posaditi u školskom eko vrtu ili kod kuće u svom vrtu ili balkonskoj vazi (ukoliko žive u zgradi). Naša škola ima znak „Školski EKO vrt“ i ima veliku površinu visokih gredica u kojima je deo namenjen bilju, a deo povrću. Prošle godine zasadili su i voćke te grmovito bilje. Učenici u okviru izbornog predmeta proučavaju proizvode od sadnje do cvata te branja i čuvanja semena za sledeću godinu. Učenici uzgojeno povrće pripreme na kulinarskim radionicama i počaste učenike i učitelje.
2. Proizvod od otpadne ambalaže
Recikliranje je izvrsna aktivnost, međutim premalo je koristimo. Puno otpadaka bi mogli ponovno iskoristiti, no jednostavno prebrzo odjurimo u prodavnicu i kupimo novo. Učenike sam htela da podstaknem na višekratnu reciklažu. Od otpadne plastične bočice koju su dobili za školsku marendu izradili su koristan proizvod – hranilicu. Hranilicu su izradili unutar četiri školska časa u okviru likovnog. Dva časa im je trebalo za izradu kaše, te dva sata za bojanje hranilice. Koristili su stari novinski papir, koji su uz pomoć doma napravljenog lepka (brašno i voda) lepili na plastiku.
3. Pešačenje
Čovek izduvnim gasovima veoma zagađuje okolinu, zbog toga imamo u okviru školskog programa puno sportskih dana namenjenih pešačenju. Deca tako uče da hodaju, usvajaju saobraćajna pravila za pešake, brinu se za zdravlje i okolinu. Većina dece veoma malo pešači sa svojim roditeljima, zato želim da promeniim njihov način razmišljanja, kako bi se umesto za kratke vožnje (do prodavnice, škole) odlučili za šetnju. Šetnjom puno dobijamo, postajemo zdraviji, a ujedno se brinemo za dobrobit naše planete.
Zaključak
Uprkos višekratnom naglašavanju medija o značaju odgovornog ponašanja pri zbrinjavanju otpada, štednji pitke vode i električne energije te odgovornog odnosa prema šumama i životinjama, još uvek smo premalo svesni činjenice da je naša planeta Zemlja ranjiva i prolazna. Zbog toga je veoma bitno osvešćivanje mlađih učenika u školama i upoznavanje s problemima zagađenja. Uz pomoć različitih aktivnosti treba ih motivisati na promenu (zdrav način života, briga za sebe i za svoju planetu).
Autor: Tadeja Bogdan, Slovenija