Početak svake školske godine za učenike i nastavnike donosi isti izazov – proveru znanja usvojenog u prethodnom razredu. Iako se uopšte ne ocenjuju i ne utiču na prosek, inicijalni testovi na početku svake školske godine unesu paniku među roditelje i đake.
Prema rečima Slavice Jerinić, profesorke srpskog jezika i književnosti u OŠ „23. oktobar“ iz Klenka, inicijalni testovi pokazuju šta su učenici zaboravili tokom letnjeg raspusta, ali pre svega šta čini segment njihovog trajnog znanja.
„U praksi se najčešće pokazalo da učenici preko leta zaborave konkretne gramatičke definicije i nazive, naročito u oblastima koje su im ranije slabije išle. Recimo da se dete seća glasovne promene i zna koja je u pitanju, ali ne može da se seti njenog tačnog naziva – na primer, da je ‘Z’ prešlo u ‘S’, odnosno da je u pitanju izmena po zvučnosti“, objašnjava profesorka Jerinić za Blic.
Ona ističe da učenici uvek zapamte dubinske strukture gramatike, dok se teže prisećaju samih podela.
Pored gramatike, primetna je i manjkavost u čitanju sa razumevanjem, što profesorka pripisuje padu koncentracije i odsustvu navike pažljivog čitanja dužih tekstova tokom raspusta.
”Takođe, primećuje se i slabiji uspeh u pravopisu i pisanju, jer deca tokom leta uglavnom kucaju poruke na telefonima, pa izgube kontakt sa olovkom i potrebna im je ponovna rutina“, navodi ona za Blic.
Kada je reč o samim pravopisnim pravilima, Jerinić naglašava:
„Jednom naučeno pravopisno pravilo postaje automatizovano i ono se retko zaboravlja. Stoga, greške u pravopisu na inicijalnim testovima obično nisu posledica zaboravljanja, već znak da ta pravila ranije nisu bila u potpunosti savladana“, kaže ona u razgovoru za „Blic“.
Iako rezultati nekada mogu biti lošiji od očekivanih – bilo zbog aklimatizacije na početku godine, uočenih rupa u znanju ili treme – sagovornica „Blica“ naglašava da ovi testovi ne treba da izazivaju zabrinutost kod dece i roditelja.
Nastavnica matematike u OŠ „Jovan Popović“ u Novom Sadu, Jovanka Svrkota za „Blic“ ističe da učenici na ovim testovima pokazuju znatno bolje rezultate u računskom delu nego u geometriji.
„Ono što se pokazalo, kao i ranijih godina, jeste da bolje upamte stvari koje su vezane za računski deo zadataka – znači računanje sa brojevima različitih oblika ili rešavanje jednačina, a stvari koje su vezane za geometriju gde treba da se dosete neke formule, to su uglavnom pozaboravljali“, objašnjava Jovanka Svrkota, dodajući da je to generalni utisak sa testiranja.
Kako kaže, ovakav rezultat ne predstavlja iznenađenje, već je postojani standard iz godine u godinu.
„Učenicima znatno teže idu zadaci koji zahtevaju pamćenje ili složeniji misaoni proces. To je u principu standard. Te stvari u kojima treba nešto i da upamte ili je kompleksniji sled misli koji treba da se odigra, tu im ide teže. Najviše je tu geometrija problematična, jer jednostavno zaborave te obrasce koji su potrebni da bi mogli da odrade zadatak“, naglašava Svrkota.
„Tokom leta dosta zaborave“
Rezultati inicijalnih testova pokazuju da učenici tokom letnjeg raspusta zaborave znatan deo gradiva, a prema rečima Danijele Čepić, profesorke hemije u osnovnoj školi, iz godine u godinu ti rezultati bivaju sve slabiji. Samo mali procenat učenika uspeva da test uradi besprekorno, dok se većina priseća samo okvirnih i osnovnih činjenica.
Kada je reč o hemiji, najbrže se zaboravljaju računski zadaci i apstraktnije teme.
„Zaborave stalne valence, razliku između jonske i kovalentne veze, a u najvećem broju slučajeva zaborave kako se rade zadaci – posebno zadaci iz stehiometrije. Sa druge strane, osnove koje su temeljno usvojene ostaju u sećanju. Učenici bez većih poteškoća pamte građu atoma i raspored elektrona po energetskim nivoima, kao i same hemijske reakcije, iako im je često potrebno kratko podsećanje da razgraniče poimanje indeksa i koeficijenata u jednačinama“, navodi za „Blic“ Čepić.
Ipak, kako kaže, kako kaže, nastavnici na inicijalne testove ne gledaju kao na prepreku ili kaznu, već kao na neophodan vodič za nastavak školovanja.
Izvor: Blic