Većini đaka je učenje problem, napor, smaranje i što je najgore, dugo traje.
Mnogima je škola dosadna i povezuju je sa učenjem. Ali, ako su školski sistem i nastava organizovani tako da učenicima nisu zanimljivi, učenje kao proces saznavanja i obogaćivanja sebe može biti vrlo privlačno. Važno je da imamo dobru motivaciju, bitno da je to jednostavna želja za upoznavanjem sveta oko nas, ili učenje možemo dobro da unovčimo.
Ko ne bi voleo da uči brzo i efikasno, da uči i ima puno vremena za druge stvari? Ali, nažalost, učenje zahteva puno energije, ličnog angažovanja i vremena. Ipak dobro je držati se određenih pravila koja u većini slučajeva pomažu, pa ako želiš proveri ih na sebi.
1. Slušaj dobro šta se priča na času, bilo da profesor predaje ili ispituje. Ako već tako mnogo vremena provodiš u školi (6-7 sati, skoro kao puno radno vreme odraslih), iskoristi ga korisno i tu saznaj što više, pa će ti kod kuće biti potrebno manje vremena za učenje.
2. Hvataj beleške na svoj način, razmišljajući o onome o čemu profesor govori.
3. Kod kuće pročitaj novu lekciju iz knjige istog dana kada je predavana, bez opterećenja da je naučiš i uporedi je sa svojim beleškama koje možeš da dopuniš.
4. Kada odlučiš da učiš, ne kreći odmah na čitanje i ponavljanje. Sagledaj, najpre, lekciju u celini, pročitaj naslove, podnaslove i ono što je pisac udžbenika već sam podvukao (masnim slovima), pregledaj slike, grafikone, uoči bitne elemente u lekciji.
5. Pitaj se šta treba da naučiš, šta od postojećeg znanja možeš da iskoristiš(bilo da si o tome čitao, gledao na TV-u) i čemu to znanje služi.
6. Uči deo po deo. Ukoliko je lekcija dugačka i teška, dobro je da je podeliš u smisaone celine i uči deo po deo.
7. Tekst podvlači na svoj način, možeš u raznim bojama, a pored teksta beleži svoje komentare i pitanja.
8. Obavezno razjasni sve termine i činjenice, nemoj da učiš napamet ono što ne razumeš.
9. Preslišavaj se ponavljajući suštinu lekcije, teze (kostur) lekcije ili tako što ćeš da postavljaš sebi pitanja onako kako to profesor čini.
10. Ukoliko imaš mogućnosti pročitaj i iz nekog drugog izvora o istoj stvari (enciklopedije su vrlo korisne knjige, kompijuter i Internet neiscrpiv izvor informacija).
11. Rasporedi učenje. Ako gradivo sadrži veliki broj podataka koje treba da memorišeš, ne sve odjednom, već rasporedi učenje na više dana ili više puta u toku dana.
12. I na kraju, ono što bi većina učenika najradije preskočila – jednom naučeno gradivo treba redovno obnavljati.
Olakšajmo i poboljšajmo učenje
I korak – MOTIVACIJA : donesi odluku da ćeš učiti
– jedan od odlučujućih uslova učenja uopšte (ako nema motivacije, ne pomažu ni najbolji postupci)
– učenje je uspešno kad osećaji kažu da, kad se uči s osećajem prijatnosti (mozak prvo obraća pažnju na informacije nabijene emocijama)
– učiti i povećavati inteligenciju možemo bez ograničenja, na pravi način (struktura mozga može se promeniti za nedelju dana uz obogaćujuća iskustva)
STVORI POZITIVNO PSIHIČKO STANJE I OBJEKTIVNE OKOLNOSTI
a) objektivne okolnosti:
– uredi prostor za učenje – UREDNOST je pola učenja (od plana, torbe, stola, utvrđenog vremena)
– optimalna temperatura, svetlo, važnost stalnog mesta (ista situacija stvara pozitivne asocijacije za učenje)
– MUZIKA – deluje fizički, emotivno, duhovno; jača um, oslobađa kreativne sposobnosti, samo telo postaje zdravije i do 5x olakšava učenje (knjiga Don Campbell, Mocartov efekt); važno da bude PRIJATNA, nenametljiva i tiha, za dobro raspoloženje
b) subjektivne okolnosti:
– vežbaj svakodnevno, rad stvara naviku uspeha
– odmori se (važno je imati dovoljno sna)
ŠTO VIŠE UŽIVAM BOLJE UČIM – stvori pozitivno psihičko stanje i objektivne okolnosti
“Odluka da ćemo uspeti važnija je od svih ostalih stvari.”, A. Linkoln
“Glavni podsticaj učenju – pozitivan stav i volja, prijatne misli, pozitivna očekivanja!”, Turner (više…)