Kako uspešno „izgrditi” dete

9 avgusta, 2016

Još uvek ima zagovornika, posebno starijih generacija, teorije da je batina izašla iz raja i da dete ne zna šta je disciplina ako ne dobije malo po turu. Na sreću, takvih je sve manje. Ako se pribegne sili, efekti su trenutni, ali ne i trajni. Dete koje fizički kažnjavamo svaki put kad nešto skrivi, ne učimo kako da postane dobro i poslušno. Udaranje, šamaranje i batine deci pokazuju kako je u redu udarati druge da bi se rešio problem i može ih podstaknuti da kažnjavaju druge na isti način kako su i sami kažnjavani.
dete mama
Čak se i na teško kažnjavanje deca mogu navići tako da kasnije kažnjavanje nema nikakav uticaj na njih. Batine uče decu strahu, lošoj slici o sebi, osveti i ideji da je u redu tući nekoga koga voliš. Batine ne uče decu da poštuju pravila, donose mudre odluke, niti da imaju unutrašnju kontrolu.
Istraživanja su pokazala (SAD) da je fizičko kažnjavanje povezano sa smanjenim kognitivnim razvojem deteta. Osim toga dokazano je da je fizička kazna vrlo stresna za dete i da taj stres može trajati godinama. Fizičko kažnjavanje smanjuje dečje povjerenje u roditelje i uopšte u odrasle osobe.

Nikada ne postoji dovoljno razloga za udaranje deteta. Čak je i lupanje po turu neprihvatljivo. Umesto udaraca probajte neke nove načine kako biste decu naučili kako da se ponašaju. To nije jednostavno kao udaranje. Za to treba vremena i prakse.
Uz strogost i doslednost, dete mora osetiti našu ljubav, izraženu kroz poštovanje njegove ličnosti.

Kako uspešno izgrditi dete?

Prekor ili pridika – ne sme trajati duže od jednog minuta. Mora se primeniti odmah nakon lošeg ponašanja deteta i treba se odnositi samo na tu situaciju. Nakon prekora treba da sledi emotivno ohrabrenje deteta.
Da bi prekor postigao pun učinak treba se pridržavati nekih pravila:
1. Detetu treba tačno reći zašto ga prekoravamo.
Npr. „Bacio si kamenje na decu“. To preciziranje je neophodno, jer što je dete mlađe to lakše i brže zaboravlja šta sme, a šta ne sme da radi, pa bi moglo i da ne shvati zašto ga prekoravamo.
2. Važno je ponoviti pravilo ponašanja
Npr. „Rekla sam ti već da ne treba bacati kamenje.“ Ne treba da nam bude teško da to stalno ponavljamo jer pravila ponašanja nisu detetu urođena, nego ih stiče učeći.
3. Kako bi dete bolje shvatilo našu poruku treba mu učinjeno prikazati kao nešto što je loše najpre za njega, a tek potom za druge.
Npr. „Ako nastaviš da bacaš kamenje na prijatelje, oni će se naljutiti i neće hteti više da se igraju s tobom.“ S 2-3 godine dete sve posmatra kroz svoje potrebe, a teško shvata tuđe. Osim toga, nije u stanju da sagleda posledice svog postupka, pa mu treba ukazati na njih.
4. Dete treba prekoriti istog trena kad ispolji neprihvatljivo ponašanje, a ne naknadno.
Npr. „Videćeš ti kad tata dođe kući.“ Dete, naime, živi u sadašnjem vremenu i teško mu je da se prebaci u budućnost ili prošlost. Njemu je neshvatljivo da ga neko kažnjava kad su se stvari već smirile i kad se ne seća šta je skrivilo.
5. Dajemo mu alternativu za njegovo ponašanje.
Npr. „Želiš da se igraš s macom? Probaj da joj baciš lopticu.“ (Upravo je gnjavilo mačku). Detetu treba dati mogućnost izbora, a ne nešto naprosto zabraniti. Cilj je uveriti ga da ne osuđujemo njega nego loše delo koje je učinilo.
6. Pokažimo mu da u njega imamo poverenja.
Npr. „Znam da si razumeo i da sledeći put to nećeš uraditi.“ Nastojimo da se ne naljutimo ako dete ubrzo zaboravi šta smo mu rekli. Ako zna da imamo u njega poverenja imaće podsticaj da se bolje ponaša, kako nas ne bi razočaralo i izneverilo naša očekivanja.
U komunikaciji s detetom koristite tzv. „JA“ rečenice, umesto „TI“ rečenice. Rečenice koje počinju sa „JA“ uključuju poruke: „Želim“, „Mislim“, „Osećam“, „Hoću“ i sl.
One su iskren način komuniciranja, otvorene su, daju informaciju o stanju i potrebama osobe koja ih izgovara. S druge strane „TI“ poruke su najčešće procenjujuće, kritične, daju detetu nejasnu informaciju na temelju koje ne zna šta odrasli misle, žele, osećaju, hoće i sl. po pravilu izazivaju otpor, ljutnju i potrebu za obranom od napada. Ovo posebno važi za najdestruktivnije od svih TI poruka, a to su „TI uvek“, „TI nikad“, „Zašto TI“ i sl.
Kazne možete koristiti kao vaspitnu meru, ali je važno da to radite pravilno. Pogledajte i tekst „Ako koristite kaznu kao vaspitnu meru, evo kako da to radite pravilno”

Šta umesto vikanja i udaranja?

Disciplinska tehnika: Preusmerite detetovo ponašanje
Kako: Odvratite detetu pažnju nekom igračkom ili predložite novu aktivnost umesto da stalno govorite „Prestani“ ili „Nemoj“
Imajte na umu: Ovaj pozitivan pristup dobro deluje na predškolsku decu, jer imaju slabu kontrolu impulsa i manjka im kognitivna sposobnost da shvate zašto govorite „Ne“
Disciplinska tehnika: Ignorišite manje nestašluke
Kako: Izaberite koje ćete ponašanje ignorisati (npr. cviljenje ili psovanje, ali ne i udaranje). Ova taktika je takođe uspešna kod smirivanja „Kad prestaneš da vrištiš razgovaraćemo o tome što želiš.“
Imajte na umu: Neke dečje radnje više iritiraju nego što su štetne. Ako se previše na njih usmerite, veća je verovatnoća da ćete upasti u borbu moći ili da ćete pojačati to ponašanje.
Disciplinska tehnika: Hvalite razna ponašanja
Kako: Svaki put kad dete izabere da se ne ponaša problematično, pohvalite ga. (Npr. „Bilo je lepo od tebe što si zamolio Ivu da se igraš s njegovim autićima.“)
Imajte na umu: Ovo je uspešno kod dece koja su sklona tvrdoglavosti i suprotstavljanju. Uvek povežite pohvalu sa specifičnom radnjom. (Npr. „Sviđa mi se što si se setio da pokupiš kockice.“)
Disciplinska tehnika:Omogućite tjelesnu aktivnost i opuštanje
Kako:
Osigurajte da dijete ima dovoljno vremena i prostora za igru. Idite van na igrališta, ili na prostore za rekreaciju.
Imajte na umu:
To je dobra preventivna taktika. Mlađa djeca koja još ne mogu verbalizirati svoje osjećaje imati će koristi od toga što će pronaći način kako mogu ventilirati energiju.
Disciplinska tehnika: Izbjegavajte upotrebljavati „TI“ izjave, uvrede i kritike
Kako:
Govorite o sebi, kako se osjećate i kako biste željeli da se dijete ponaša, a ne stvarajte generalne zaključke o djetetu na temelju jednog događaja. Ostanite mirni i neutralni koliko možete.
Imajte na umu:
Ovakav pristup dopušta djetetu da sačuva obraz i omogućuje mu da čuje što se od njega očekuje bez da se osjeća kritiziranim.
Disciplinska tehnika: Dajte mu izbora i mogućnosti
Kako:
Omogućite jednostavne i praktične izbore kad je dijete svojeglavo. ( Npr.„Možeš uzeti lutku ili medu.“). Ali budite sigurni da ćete provesti tu odluku
Imajte na umu:
Ovaj pristup pomaže djetetu da ima kontrolu i čini ga sposobnim da napravi izbor. Izbjegavajte nudit previše različitih izbora.
Disciplinska tehnika: Ohrabrite dijete da se izrazi
Kako:
Ohrabrite dijete da vam kaže kako se osjeća ili što misli. Kad vidite da dijete udari ili gurne drugo dijete, zaustavite ga i recite: „Reci mi što nije u redu.“
Imajte na umu:
Neku djecu treba ohrabriti da govore umjesto da se fizički izraze kad su ljuti. To se počinje već sa 2,5 god., ali ne očekujte da će djeca uvijek sve shvatiti.
Disciplinska tehnika: Ako ste nedostupni, jasno recite kad ćete se moći posvetiti
Kako: Ako ne možete da odgovorite na detetovu potrebu za vama odmah (Npr. razgovarate), recite: „Ne mogu sada s tobom da razgovaram, ali ću moći uskoro. Pričekaj malo.“
Imajte na umu: Neka deca traže mnogo individualne pažnje. S ovom metodom, prihvatate detetovu potrebu, ali uvažavate i sebe i svoje vreme. To je takođe dobar način da sprečite ispade besa.
Disciplinska tehnika: Ohrabrujte iskazivanje stajališta
Kako: Kada se deca svađaju, svakom detetu dajte priliku da ispriča svoju verziju priče. („Reci mi šta se dogodilo? Kako si se osećao?“), a tada pitajte „Šta možemo sada učiniti?“
Imajte na umu: Ova strategija je upotrebljiva kod dece s veštinama govora (nakon 2,5 god, a odlična za šestogodišnjake). Omogućuje deci da ih ih odrasli saslušaju. Takođe uči rešavanju problema.
Disciplinska tehnika: Učite o uzorku i posledici
Kako: Postavite posledice za decu prigodne uzrastu („Molim te, pospremi igračke za stolom kad se više ne igraš. Nećemo napustiti sobu dok nije uredna.“)
Imajte na umu: Ovo najbolje funkcioniše ako postavite očekivanja i objasnite posledice ponašanja unapred. Tada svakako to sprovedite i budite dosledni.
Nužno je pratiti rad, ponašanje i zalaganje deteta i motivisati ga za napredak. Ponekad će to biti pohvalom, ponekad možda i kaznom, ali nikako ne smemo dete ignorisati. Ako ne primećujemo njegovo ponašanje, ni dobro ni loše, dete neće imati osećaj pripadnosti porodici ili grupi u vrtiću, te će najverovatnije lošim ponašanjem pokušati da skrene pažnju na sebe.
Pripremila: Gordana Jelkić, vaspitačica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama