Од када је редовна школа замењена наставом на даљину, ђаци су се сналазили на различите начине, а без обзира на нове околности, многи су смишљали изговоре за избегавање школских обавеза.
За неурађене домаће задатке, контролне и писмене главни „кривац“ је био лош интернет, што је многима заиста био реалан проблем, и то не би било необично да овај аргумент врло често нису потезали ђаци који и на редовним часовима ништа не раде.
Током претходних месец и по дана „кварили“ су се и Вибер, и г-мејлови, и гугл-учионице, домаћи се због „цркавања“ компјутера нису могли слати мејлом, а упорни наставници који су у таквим случајевима тражили да се задаци проследе телефоном суочили су се с оправдањима својих ђака да немају интернет. А све то они су им поручивали дописујући се преко Вибера.
– Опоменула сам у Вибер поруци ученика што ми није послао домаћи, на шта је он одговорио да нема интернет. Када сам га питала како онда користи Вибер, више се није огласио – преноси нам своје искуство учитељица из београдске осмолетке.
Њеној колегиници у четвртак је послао једну урађену стану домаћег, а за другу, наравно, није имао интернет.
Ђаци су тврдили и да су домаће урадили, али су заборавили да их пошаљу. Поједини су уредно слали све што се тражило, али њихови имејлови из неког разлога до наставника никад нису стигли.
Један отац покушао је да оправда свог сина поручивши учитељици да је домаћи завршен још пре пет дана, али је остао нем на учитељичино питање како је то могуће када је домаћи задала – јуче.
Има и ученика који су као изговор зашто од почетка наставе на даљину нису урадили ниједан домаћи задатак навели да нису мислили да је то обавезно због ванредног стања.
Поменута ограничења са интернетом нису спречила пожртвовану мајку ученика другог разреда да домаћи свог детета ипак проследи учитељици, којој се у поруци извинила због кашњења јер по селу покушава да ухвати сигнал за WиФи.
Али је зато друга мајка из великог града као алиби зашто њено дете не прати ТВ часове навела да немају програм РТС 3, а када је настава за млађе разреде почела да се емитује на другом програму јавног сервиса, јадала се да им је кабловски оператер угасио и тај канал.
Технички проблеми мучили су и средњошколце, а професори су се трудили да буду толерантни. Али није исто када ученик пољопривредне школе у унутрашњости Србије не може да прати наставу у предвиђено време јер мора да очисти шталу и помогне родитељима (због затварања ученичког дома вратио се у своје место) и кад са виртуелних часова изостају ђаци једне београдске гимназије јер баш у то време спавају.
Прагматични гимназијалци због тога су тражили од професора да им часове заказују од поднева или у време полицијског часа, када су приморани да буду код куће.
– Иако већина мојих ученика користи најсавременије телефоне, сада се дешава да доста њих нема камеру и не може да је активира током часа, што им даје прилику да мало „одшетају“. Током обраде нове лекције у једном тренутку сам насумично прозвао ученика који је био присутан у виртуелној учионици, али није укључио камеру. Међутим, он није неко време одговарао, да би се после јавио и рекао како није чуо да сам неколико пута поновио његово име – прича нам своје искуство професор из једне београдске гимназије.
На онлајн часове каснило се не само јер су се деца успавала. Неки су морали да доручкују или да се купају, а један основац је баш у време часа српског језика морао да „скокне“ по бурек!
Наставници нису имали само недоумице јесу ли се нека деца извлачила да не би радила, већ и ко стоји иза урађених домаћих и писаних провера знања. Да ли су оцене заслужили ђаци или њихови родитељи, браћа и сестре, рођаци и комшије није једноставно закључити.
Неки просветари у старту су одустали од идеје да глуме полицајце, они амбициознији су покушавали да доскоче потенцијалним преписивачима тако што су их испитивали преко телефона, Вибера, Скајпа или су на контролним давали велики број задатака које је требало решити за врло кратко време.
– Ја радио контролни из физике и нисам се прославио…16 од 28. За 20 минута 20 питања, пожалио се отац ученика седмог разреда колегама у Вибер групи, али су га они утешили да „преко 50 одсто урађеног и није тако лош резултат“ и да се „доста тога променило“ од кад су они ишли у школу. С друге стране, вредни тата средњошколке на скоро сваки урађени домаћи од наставника је добијао похвале, уз поруку да „настави да се труди“.
У неким породицама радило се истовремено на више фронтова: док је мајка цртала цртеж из ликовног, а отац правио макету из техничког, њихова ћерка је решавала контролни из математике годину дана млађој другарици.
– Моји ђаци, који су имали јединице и двојке, не само да раде задатке из физике за пет, него им се и рукопис пролепшао – похвалила нам се наставница из београдске осмолетке.
Наставник српског језика из Златиборског округа тражио је образложење за промењени рукопис.
– Кажем ученику: „Ово није твој рукопис“, а он одговара да му је помагала баба. А на крају састава пише Јелена Жарковић ИВ/1. А ја напишем: „Све и да је баба жива, не верујем да је сачувала свој састав из школских дана“ – прича нам овај наставник.
Ученица његовог колеге из средње школе бар је била поштена:
„Професоре, ако Ви кажете онда сте у праву, а шаљем гласовне поруке јер не знам како се пише у праву“, била је искрена ова средњошколка.
Да довитљивости нема краја потврђују и примери да су поједини ђаци, и млађи и они старији, без икаквих проблема слали контролне задатке по истеку времена у коме су били дужни то да ураде, а након што су наставници „окачили“ решења.
Једна средњошколка се чак није ни потрудила да препише решења, већ је „скриншотовала“ професоркин рад и уредно јој послала уз извињење што касни.
Када је наставницима стигао налог „одозго“ да описне оцене претворе у бројчане и да почну са уписивањем оцена у дневник, неки су од својих ученика почели да добијају поруке са цветићима, срцима и нежним смајлићима. Чисто да их не забораве.
Славио се и Ђурђевдан
Упркос томе што се настава одржава на даљину и што је била на снази забрана окупљања, неки ђаци нису желели да прескоче слободан дан који им следује на име крсне славе. Зато су или они или њихови родитељи тражили „изостанак“ са онлајн часова због Ђурђевдана, а неки су молили да буду ослобођени и дан раније да би – спремили славу.
Аутентична искуства
У овом тексту сабрали смо аутентична сведочења наставника из више школа из Србије, али смо, желећи да нам искрено одговоре са чим су се све суочавали, одлучили да не помињемо њихова имена и образовне установе у којим су запослени.
Пише: Весна Андрић
Извор: Данас