Министар Шарчевић: Деца треба да уче кроз игру
Увођење “ране писмености” у предшколске установе не значи да ће васпитачи децу од три године терати да уче да читају и пишу. Напротив. Они треба да уче кроз игру, али програми на основу којих ће то да раде треба да буду бољи. Сада нису све установе једнаког квалитета, не раде сви исто и зато морамо новим законом и курикулумом за предшколско образовање и васпитање да уведемо нове стандарде.
Овако министар просвете Младен Шарчевић, за “Новости”, објашњава због чега је важна “рана писменост” и какве новине ће бити припремљене за децу у вртићима. Министар наглашава да су искуства из других држава, попут Холандије, Немачке и азијских земаља, показала да деца већ с три године почињу успешно да уче страни језик.
– Многа истраживања показала су да деца која у раном детињству почну да уче касније буду успешнија у школи – објашњава министар Шарчевић.
Да је учење у вртићу важно, али само кроз игру и у мери у којој то одговара деци – потврђује и Јасна Вуклиш, директорка Предшколске установе “Дечји дани”. Она каже да и када се играју, перу руке или цртају, деца у вртићу уче.
– Деца су у раном периоду одрастања највише у могућности да сазнају и усвоје нова знања и зато је важно да пратимо заинтересованост сваког детета и радимо с њим – објашњава Јасна Вуклиш. – Тек у предшколском узрасту деца уче да читају и пишу, али многа су и знатно раније заинтересована. Када дете већ са четири године пита за слова, како се нешто пише, васпитач ће му пружити информацију. Ако га то не интересује, нико га неће притискати. Слова учимо као графичке симболе, цртамо их, па ће једно дете “А” запамтити као мердевине, а друго ће знати да је то слово.
ПИШУ САМО АКО ЖЕЛЕ
Многи стручњаци за образовање ломе копља око тога да ли деца треба рано да науче да читају и пишу. Др Драгица Павловић Бабић каже да васпитачи само децу која показују интересовање треба да уче да читају и пишу. Они које то не интересује научиће у предшкоском узрасту.
Наша саговорница објашњава да је све што се дешава у вртићу озбиљно осмишљено, па и када цртају, играју се коцкама, они уче облике, боје, бројеве… Са три године уче играјући се глином и тестом, потом сликају шаком, прстима, на платну и папиру, а тек потом дебелим оловкама и фломастерима. Право описмењавање почиње тек у предшколском узрасту.
Осим образовања, боравак у вртићу, објашњава др Драгица Павловић Бабић из Института за педагошка истраживања Филозофског факултета у Београду, има и важну социјалну димензију. Деца се адаптирају на живот у колективу и на сарадњу са вршњацима.
– Рано учење доноси вишеструку корист – напомиње др Павловић Бабић. – Децу припрема за касније усвајање знања, за развијање елементарне писмености. Многа истраживања показала су да увођење у свет образовања на предшколском нивоу касније обезбеђује и лакше савлађивање школских захтева, дуже школовање, боље послове… И резултати последњег међународног ТИМСС истраживања показали су да ако је дете било укључено у рано учење и што је то дуже трајало, остварило је боље резултате на тесту. А посебно је важно укључивање деце из осетљивих категорија друштва, из сеоских и сиромашних средина, ромске деце…
Управо је обухват деце из руралних средина и осетљивих група највећи проблем предшколског образовања у Србији. Нешто више од 40 одсто деце узраста до седам година иде у обданиште. У Београду и Новом Саду обухват је готово 90 одсто, а у неким срединама то је мање од десет одсто. План државе је, према најавама министра Шарчевића, да се обухват удвостручи. То предвиђа и Стратегија образовања и васпитања до 2020. године, како би Србија достигла европски ниво.
Последње истраживање Уницефа показало је да у Србији свега осам одсто ромских малишана, 22 одсто сиромашне и 28 одсто деце са села иде у вртић. Код куће највише одрастају деца у сиромашнијим крајевима – на истоку и југу Србије, док највише деце у вртић иде у Београду и Војводини.
Како би решило ове проблеме и више од 80 одсто деце одвело у вртиће, Министарство просвете најавило је да ће 50 милиона евра бити уложено у мрежу предшкоских установа – на градњу, опрему, обуке и прописе.
ЧАЈЕТИНА КАО ПРИМЕР
– ОПШТИНА Чајетина добар је пример како може да се повећа обухват сеоске деце у вртићима – наглашава др Павловић Бабић. – Тамо је предшколска установа, уз помоћ локалне самоуправе, обезбедила превоз за децу из удаљених села, а оријентисани су и ка отварању сеоских вртића у већ постојећим школским објектима, у којима има места.
Извор: Новости