Какво ће бити “рано учење” у предшколским установама

фебруар 5, 2017

Министар Шарчевић: Деца треба да уче кроз игру
Увођење “ране писмености” у предшколске установе не значи да ће васпитачи децу од три године терати да уче да читају и пишу. Напротив. Они треба да уче кроз игру, али програми на основу којих ће то да раде треба да буду бољи. Сада нису све установе једнаког квалитета, не раде сви исто и зато морамо новим законом и курикулумом за предшколско образовање и васпитање да уведемо нове стандарде.
Овако министар просвете Младен Шарчевић, за “Новости”, објашњава због чега је важна “рана писменост” и какве новине ће бити припремљене за децу у вртићима. Министар наглашава да су искуства из других држава, попут Холандије, Немачке и азијских земаља, показала да деца већ с три године почињу успешно да уче страни језик.
– Многа истраживања по­ка­зала су да деца која у раном детињству почну да уче касније буду успешнија у школи – објашњава министар Шарчевић.
Да је учење у вртићу важно, али само кроз игру и у мери у којој то одговара деци – потврђује и Јасна Вуклиш, директорка Предшколске установе “Дечји дани”. Она каже да и када се играју, перу руке или цртају, деца у вртићу уче.
– Деца су у раном периоду одрастања највише у могућности да сазнају и усвоје нова знања и зато је важно да пратимо заинтересованост сваког детета и радимо с њим – објашњава Јасна Вуклиш. – Тек у предшколском узрасту деца уче да читају и пишу, али многа су и знатно раније заинтересована. Када дете већ са четири године пита за слова, како се нешто пише, васпитач ће му пружити информацију. Ако га то не интересује, нико га неће притискати. Слова учимо као графичке симболе, цртамо их, па ће једно дете “А” запамтити као мердевине, а друго ће знати да је то слово.

ПИШУ САМО АКО ЖЕЛЕ
Многи стручњаци за образовање ломе копља око тога да ли деца треба рано да науче да читају и пишу. Др Драгица Павловић Бабић каже да васпитачи само децу која показују интересовање треба да уче да читају и пишу. Они које то не интересује научиће у предшкоском узрасту.

Наша саговорница објашњава да је све што се дешава у вртићу озбиљно осмишљено, па и када цртају, играју се коцкама, они уче облике, боје, бројеве… Са три године уче играјући се глином и тестом, потом сликају шаком, прстима, на платну и папиру, а тек потом дебелим оловкама и фломастерима. Право описмењавање почиње тек у предшколском узрасту.
Осим образовања, боравак у вртићу, објашњава др Драгица Павловић Бабић из Института за педагошка истраживања Филозофског факултета у Београду, има и важну социјалну димензију. Деца се адаптирају на живот у колективу и на сарадњу са вршњацима.
– Рано учење доноси вишеструку корист – напомиње др Павловић Бабић. – Децу припрема за касније усвајање знања, за развијање елементарне писмености. Многа истраживања показала су да увођење у свет образовања на предшколском нивоу касније обезбеђује и лакше савлађивање школских захтева, дуже школовање, боље послове… И резултати последњег међународног ТИМСС истраживања показали су да ако је дете било укључено у рано учење и што је то дуже трајало, остварило је боље резултате на тесту. А посебно је важно укључивање деце из осетљивих категорија друштва, из сеоских и сиромашних средина, ромске деце…
Управо је обухват деце из руралних средина и осетљивих група највећи проблем предшколског образовања у Србији. Нешто више од 40 одсто деце узраста до седам година иде у обданиште. У Београду и Новом Саду обухват је готово 90 одсто, а у неким срединама то је мање од десет одсто. План државе је, према најавама министра Шарчевића, да се обухват удвостручи. То предвиђа и Стратегија образовања и васпитања до 2020. године, како би Србија достигла европски ниво.
Последње истраживање Уницефа показало је да у Србији свега осам одсто ромских малишана, 22 одсто сиромашне и 28 одсто деце са села иде у вртић. Код куће највише одрастају деца у сиромашнијим крајевима – на истоку и југу Србије, док највише деце у вртић иде у Београду и Војводини.
Како би решило ове проблеме и више од 80 одсто деце одвело у вртиће, Министарство просвете најавило је да ће 50 милиона евра бити уложено у мрежу предшкоских установа – на градњу, опрему, обуке и прописе.
ЧАЈЕТИНА КАО ПРИМЕР
– ОПШТИНА Чајетина добар је пример како може да се повећа обухват сеоске деце у вртићима – наглашава др Павловић Бабић. – Тамо је предшколска установа, уз помоћ локалне самоуправе, обезбедила превоз за децу из удаљених села, а оријентисани су и ка отварању сеоских вртића у већ постојећим школским објектима, у којима има места.
 
Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

6 коментара на "Какво ће бити “рано учење” у предшколским установама

  1. Nadežda каже:

    Slažem se sa ministrom i ovakvim načinom razmišljanja.

  2. Maja каже:

    Sta ce nasa deca koja nisu primljena u vrtic jer nema mrsta?

  3. Maja каже:

    Gluposti!! Kod nas u vrticima jedva imaju za papire i flomastere,roditelji donose olovke,gumice,vaspitaci od svojih para kupuju boje a da ne govorim o radnim listovima koji su i vise nego jadni i bezvredni. Onaj ko ih je pisao nema pojma o predskolstvu!!!!

  4. Марија каже:

    Ништа ново. Већина васпитачица то већ ради са децом у том узрасту. А то да ће министар просвете учинити све да прошири број предшколских установа због сиромашних слојева друштва на истоку и југу Србије, и због одређеног процента необразованих Цигана, чиста је лаж.Лажљива предизборна кампања. Затварају нам се школе,а он ће сад да отвара предшколске установе. Ма дајте, молим вас!

  5. Malena каже:

    A da li je naučno istraženo da samo u Srbiji ovakvi mogu biti Ministri prosvete ? Kada SVA deca budu obuhvaćena ,i upisana u vrtiće, onda možemo pričati o ovome, a do tada _ predizborni EPP, bez i jedne relevantne činjenice za Srbistan !

  6. Оке каже:

    Увести децу што пре у систем,и што пре од њих направити корисне идиоте. Сигурно нам ова држава и овај систем не мисле добро, па тако ништа добро неће ни урадити за нас. Ово је прилагођавање захтевима странаца, и прихватање европских закона који су се сви до једног до сада показали као убитачни.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама