Константно викање, љутња, галама или ударање деце повезани су са њиховим лошијим развојем, сматрају канадски научници.
Конкретно, они сматрају да би такво родитељско понашање могло да доведе до проблема у социјалном и емоционалном развоју деце, наводи се у истраживању објављеном у часопису Development and Psychology. .
– Мислим да је важно да родитељи и друштво схвате да честа употреба грубих родитељских пракси може наштетити дететовом развоју – поручила је главна ауторка истраживања Сабрина Суфрен и објаснила
– Говоримо о њиховом социјалном и емоционалном развоју, као и о развоју мозга.
Претходне студије већ су показале да деца која су доживела озбиљно злостављање имају мање префронталне кортексе и амигдалу. То су два дела мозга која играју кључну улогу у емоционалној контроли и депресији.
Истраживачи су приметили да су иста та подручја мозга била мања код деце која су у детињству у више наврата била изложена грубим родитељским праксама – иако малишани нису били суочени са озбиљнијим злостављањем.
– Ова открића су и значајна и нова. То је први пут да се оштре родитељске праксе, које не подлежу озбиљном злостављању, повезују са смањеном величином мождане структуре, слично ономе што видимо код жртава озбиљних облика злостављања – истакла је Суфрен.
Осврнула се и на истраживање из 2019. године рекавши да је оно показало да грубе родитељске праксе могу да узрокују промене у раду мозга код деце, али да се сада зна да оне утичу и на саму структуру дечјег мозга.
У склопу истраживања проучавана су деца од самог рођења, па су праћени различити родитељски стилови. Сваке године у узрасту од друге до девете године мерила се количина анксиозности код деце. Уз помоћ облика родитељских пракси и количине анксиозности деца су раздвојена у две скупине: на оне који су били изложени ниској дози грубог родитељства и оне који су били изложени високој дози грубог родитељства.
Када су деца напунила 12 година, направљена им је магнетна резонанца, па је до њихове 16. године рађена процена анксиозности. Ово је истраживање прво које је покушало да идентификује везе између грубих родитељских пракси и дечјег мозга.
– Имајте на уму да су та деца непрестано била подвргавана грубом родитељству, а то значи да су разлике у њиховом мозгу повезане с превеликим излагањем грубим родитељским праксама током детињства – сматра Суфрен.
Извор: Новости