Швајцарски психијатар Карл Густав Јунг долази до открића колективног несвесног, које је основа његовог учења, анализирајући своје снове и снове својих пацијената. По њему је сан несвесно, порука коју наше несвесно, „бескрајно и моћно као звезде“ шаље нама самима. Снови откривају мудрост несвесног и разумевањем својих снова и њиховим научним тумачењем човек може да дође до бољег увида у себе и друге, претпостави шта га чека у будућности и нађе свој смисао, сврху и испуњење.
По Карлу Густаву Јунгу сви снови, у одређеним тренуцима наших живота „осветљавају нашу животну ситуацију, и то све док озбиљно не почнемо да се с њом суочавамо… тако дуго док је поново не доживимо… или је не разрешимо.“ Он је тврдио да сви снови изражавају најважнији унутрашњи процес сневача, конфликт или комплекс. Чак и када, наизглед, не постоји унутрашња веза између битних снова, сви снови указују на конфликт, кога сневач постаје свестан кроз анализу, и на крају га уклања. Јунг наглашава посебно снове који се понављају. Ови снови се често односе на исти проблем, који се испољава из другачијих перспектива.
При раду са сновима Карл Густав Јунг поставља две основне полазне тачке: „Прво, сан треба да се обрађује као чињеница, о којој не сме да се поставља никаква претходна тврдња, осим да има смисла; другом сан је специфичан израз несвесног.“ Неосветљене, заборављене мисли, које нису престале да постоје само зато што су напустиле поље наше свести, могу да се јаве у сећању под одговарајућим условима. Јунг наводи као пример професора, који док шета одједном почиње да се сећа свог најранијег детињства. Када се вратио на место где је почео да се присећа, осетио је мирис гусака, који га је подсетио на детињство проведено на сеоском имању. За њега је мирис гусака постао симбол, којим је био обавијен његов живот у детињству, вероватно са емоцијама и догађајима које је тада проживео. Ово су углавном била пријатна сећања, али човек је склон да заборавља, пре свега, непријатна сећања, служећи се психичким механизмом потискивања. Међутим, ова сећања, могу да се испољавају несвесно и да управљају понашањем, као на пример у случају секретарице која заборавља да на састанак позове сарадницу свог послодавца на коју је љубоморна.
„Откриће да несвесно није само обична остава за ствари из прошлости, већ да је препуно клица будућих психичких стања и идеја подстакло ме је на властити нови приступ психологији“ каже Карл Густав Јунг. Слике и идеје снова, не извиру само из успомена, већ изражавају својство психе да изрази нове мисли, нове садржаје који су потпуно непознати свести. Слике у сновима често су сличне примитивним идејама, митовима и обредима.
Карл Густав Јунг сматра да за снове не важи само теорија испуњења потиснутих несвесних жеља, већ и теорија компензације, по којој снови имају функцију одржања психичке равнотеже. Зато Јунг истиче да свест може да буде дресирана као папагај, али не и несвесно. На пример, може се очекивати да екстремни моралиста повремено сања снове са аморалним тоном, јер снови, као израз несвесног, теже да коригују ове једностране ставове и у оквиру психе успоставе нужну равнотежу. Али, Јунг се не пита само за сврху сна, већ наглашава да ми и кроз снове тражимо решења за наше проблеме. Он каже: „Снови нису само испуњење жеље, већ, изван свега, разумно суочавање с нама самима.“
Извор: artnit.net