Kažnjen i kada ranije i kada kasnije ode u penziju

Čitaocu „Politike” koji je radio 48 godina bez prekida propašće tri godine radnog staža i uplaćenih doprinosa jer zakon propisuje da penzijski staž za obračun penzije može iznositi najviše 45 godina

made-in-germany-rs-penzijaKo se penzioniše pre 65. godine plaća penale 4.08 odsto godišnje
U Srbiji se ne isplati raditi ni duže, ni kraće, od onog što zakon propisuje. Ako se neko penzioniše pre 65. godine plaća penale, tako što mu se penzija trajno umanjuje za 0,34 odsto svakog meseca ili 4,08 odsto godišnje. Ako nastavi da radi i posle 65. rođendana i ima više radnog staža od zakonom propisanih 45 godina – „višak” staža propada.
Upravo se to ovih dana dogodilo jednom našem čitaocu kome će propasti tri poslednje godine radnog staža i uplaćenih doprinosa, jer je umesto 45 kako je propisao zakon, nastavio da radi i ima 48 godina radnog staža, bez prekida.
Mogao bi, kaže, da nastavi još da radi, jer je zdrav i potreban firmi, ali je za svaki slučaj hteo da proveri kakva su mu prava u tom slučaju. Saznao je da mu uplaćeni doprinosi za poslednje tri godine neće ulaziti u obračun za penziju.
Kada je ponudio, kaže, Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da ove uplaćene doprinose prebace na nekog zaposlenog kome nedostaju doprinosi za tri godine, kako mu novac ne bi propao, rečeno mu je da to nije moguće.
Obrni-okreni, novac će propasti.
Upitani kakva su prava zaposlenih koji nastave da rade i posle 45 godina radnog staža, u penzijskom fondu za „Politiku” kažu, da se u skladu sa Zakonom o PIO penzije obračunavaju na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji.
Prema članu 68 ovog zakona, penzijski staž za obračun visine penzije može iznositi najviše 45 godina. Plaćanje doprinosa regulisano je Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i obavezno je za sva lica koja su uključena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Shodno tome, činjenica da osiguranik ima navršenih više od 45 godina staža to nije od uticaja na obavezu plaćanja doprinosa.
U skladu sa odredbama Zakona o radu (član 175), radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore.
Zakonodavac ne zabranjuje starosnim penzionerima da rade posle 45 godina staža i 65 godina starosti, ali je uslov za to prekid radnog odnosa i podnošenje zahteva za penziju, a potom dalji nastavak rada kod istog, ili nekog drugog poslodavca s kojim penzioner ima dogovor.
Pravo da ponovo uđu u osiguranje, odnosno da rade po ugovoru o radu ili ugovoru o delu, autorskom ugovoru, na određeno vreme, privremene i povremene poslove ili na bilo koji drugi način, imaju starosni penzioneri bez ikakvog ograničenja. Sve vreme dok rade oni ostvaruju zaradu i primaju penziju.
Poslodavac je dužan da angažovanom starosnom penzioneru isplaćuje zaradu i uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinose za zdravstveno osiguranje poslodavci ne moraju da uplaćuju, jer su starosni penzioneri zdravstveno osigurani preko Fonda PIO.
Starosni penzioner koji radi najmanje još godinu dana po osnovu naknadnog zapošljavanja (to ne mora biti u kontinuitetu, već zbirno), ima pravo da traži obračun penzije, tako što će mu i taj staž ući u penzijski staž, a time i u osnov za obračun penzije. Dakle, starosni penzioneri nemaju nikakva ograničenja za ponovni ulazak u obavezno osiguranje.
Što se tiče invalidskih penzionera, situacija je nešto drugačija. Oni mogu da rade samo po ugovoru o delu i ne mogu biti angažovani po ugovoru o radu.
Ukoliko uđu u osiguranje, Fond im obustavlja isplatu penzija, poziva ih na kontrolni pregled, a lekar veštak može na tom pregledu potvrditi ili promeniti nalaz, ocenu i mišljenje o radnoj sposobnosti, što zavisi od zdravstvenog stanja i sposobnosti penzionera.
Vojni penzioner koji je ostvario pravo na invalidsku penziju, po osnovu potpunog gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, ima mogućnost da se zaposli ili obavlja samostalnu delatnost, a da mu zbog toga ne bude obustavljena isplata invalidske penzije, niti će biti pozvan na kontrolni pregled.
Što se porodičnih penzionera tiče, bez obzira na visinu penzije koju primaju, imaju pravo da rade samo po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru i ostvaruju ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od 50 odsto najniže osnovice u osiguranju zaposlenih u Srbiji, važeće u momentu uplate doprinosa.
To praktično znači da porodični penzioner može da radi, ali samo ako mu prihod od tog angažovanja nije viši od polovine najniže osnovice osiguranja.
Ukoliko je prihod koji ostvaruje za dodatni rad viši od ovog iznosa, Fond će privremeno obustaviti isplatu penzije, a ponovno uspostavljanje isplate biće tek po prestanku osiguranja.
Izuzetak od ovoga su deca porodični penzioneri koja rade preko omladinske zadruge i kojima se, zbog tog angažovanja, ne obustavlja isplata penzija, jer se ne prijavljuju Fondu PIO kao osiguranici.

 
Autor: Jasna Petrović-Stojanović
Izvor: Politika