Кажњени учитељи што нису видели невидљиве ђаке

Љубинка Боба Недић

Ако нисте знали, у првом разреду основне школе нема оцењивања, што значи да нема ни јединица, ни понављања, ни разредних испита. Сви који су ишли у први разред, ићи ће и у други. То се зове превођење у други разред.


Ништа необично. Постоје земље у којима нема класичног оцењивања до четвртог, или чак шестог разреда основне школе. То не значи да се не прати напредак ђака, већ само да нема класичног оцењивања и чувеног општег успеха, због којег се код нас штимују оцене кроз читаво школовање.Као напредна земља, ми смо отишли корак даље. Ми не само да преводимо у други разред све ђаке који су ишли у први већ се, по најновијој памети, очекује да у други разред преведемо и оне који уопште нису ишли у први, већ су се само уписали у школу.

Уколико се ђак никада није појавио у учионици, има неку непотпуну документацију па није јасно ни како је уписан у школу, чак и ако не знамо где тај ђак уопште живи и да ли је уопште у Србији – крив је учитељ. Ђутуре! Небитно је што учитељ редовно пријављује стручној служби и руководству школе да ђаци не долазе, и што они којима је пријављено не реагују. Крив је учитељ!

Ништа лакше него окривити просветног радника, и одрезати му казну.
Постали смо најопаснији криминалци у својим општинама!
У ОШ “Радоје Домановић” у Параћину, седморо учитеља ће бити кажњено одбијањем 20% од плате у трајању од три месеца. Прошле школске године троје учитеља је имало одељења првог разреда, и у њима укупно15 ученика који се уопште нису појавили у школи. Ниједном. Из неког разлога, једна учитељица из ове трочлане групе изузета је из поступка и кажњавања.
Преосталих пет учитеља који ће бити кажњени били су у комисији која прегледа документацију. Они тврде да су записник у коме су навели проблем са тим ученицима предали директорки. Она тврди да нису. Све и да нису, учитељи тих невидљивих ђака су на седницама уредно пријављивали проблем, и руководство школе је са проблемом било упознато.
Уредно су их уписивали у дневник, на свим седницама већа пријављивали да те ђаке и не познају и да тај проблем треба некако решити. Ни педагошка служба, ни секретар, а ни директорка школе нису предузимали ништа. Иначе, на крају сваке школске године, директор се потписује на крају дневника и тиме потврђује да је све што у дневнику стоји законито и регуларно у сваком смислу. Ови у школи никада виђени ученици су остали неоцењени (у смислу изостанка описног запажања учитеља о напретку ђака), и директорка је то потписала као нешто што је сасвим у реду. И на већу је такво стање потврђено.
Остали прваци су затим постали другаци, без оних “невидљивих ђака”. А онда је ових дана одлучено да учитељи и само учитељи буду кажњени због тога што те прваке нису аутоматски превели у други разред, и због тога што су прихватили (као комисија) тако вођену документацију. Аргументи типа “никада их нисмо упознали” или “зашто да будемо кажњени када је директорка потписала дневнике и потврдила да је све у реду”, нису помогли.
Директорка тврди да је чак и министар послао допис којим потврђује да су ђаци морали да буду преведени у други разред, без обзира на то што се никада нису појавили у школи, али ово треба узети с резервом, мада је добро да министар сазна шта се све у његово име тврди.
КО ЈЕ ОВДЕ ЛУД?
ШТА ЈЕ ОВО?
1) Где је одговорност директорке која је потписала дневник као доказ уредно вођене документације?
2) Где је одговорност директорке, секретара и стручне службе који нису реаговали на пријављивање потпуног изостајања ђака из школе?
3) Где је одговорност родитеља за то што нису слали децу у школу, која је по закону обавезна?
4) Где је одговорност директорке која покреће дисциплински поступак против колега, иако су прошла више од три месеца од ситуације за коју се терете?
5) Где је одговорност школског одбора који одбија жалбу колега?
6) Где је одговорност инспекције која није утврдила одговорност директорке?
7) Где је одговорност министарства које очигледно и не зна шта се у школама догађа, или се прећутно слаже са оним што се догађа?
Као што видите, има седам одговорности пре одговорности учитеља, а само учитељи треба да буду кажњени.
Држава нам не дозвољава обуставу рада јер смо делатност од изузетног значаја, а када се над просветним радницима иживљава ко како хоће, изузетног значаја нема. Они са дебелом политичком залеђином остају недодирљиви, док они који марљиво раде свој посао треба да изгубе 60% ионако бедне плате. Поштен и марљив радник треба да обољева и пролази кроз тортуру јер се некоме може да га љага и блати.

Срам вас било све заједно, све вас који учествујете у овој ујудурми, фингирате податке, не умете да радите свој посао, чувате своје фотеље а законе не познајете, и онда се иживљавате над учитељима! Шта то радите? Покупите из матичне службе имена деце рођене те и те године, па их распоредите по школама и одељењима, таман та деца живела у Немачкој? Министарству то не смета? И онда учитељима од плате што су савесно одрадили свој посао?! Срам вас било!

Колегама који су овом приликом кажњени желим да нађу доброг адвоката, наплате од школе добре паре, али и од одговорних физичких лица, јер је неопходно да и они по џепу осете последице свог неодговорног и бахатог понашања.
А онда им желим да оду са тим парама на дивна путовања са својим породицама и залече бар мало стрес кроз који пролазе, ни криви ни дужни!

Извор:http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs