Да ли ће ученици у основним школама од наредне школске године носити униформе, одлучиће родитељи попуњавањем упитника које им је преко школских управа проследило Министарсво просвете.
„Министарство још увек није одлучило да се униформе уведу. Наш став је да би требало да буду уведене, а родитељи су нам сарадници у наставном процесу и ово је нешто што се директно односи на њих“, каже саветница министра просвете Драгана Миловановић.
Она је додала да је обавеза школе да процени вољу родитеља, а ако они одлуче да се униформе уведу, два су модела како би се набављале – да их школа купи па изнајмљује ученицима или да их родитељи купују.
„Уколико су школе власници, деца би могла да их изнајмљују као што изнајмљују књиге у библиотеци и да их врате по завршетку циклуса. За сада постоји један или два таква модела у пракси у Београду, који одлично функционишу“, рекла је Миловановићева Танјугу.
Сагледавајући слику на терену, буџете којима школе располажу она сматра да неће бити новца да се финансира набавка униформи, те да ће највероватније родитељи морати да их купују деци.
„Идеја је да униформе не буду прескупе, јер је потпуно јасно у ком финансијском тренутку се налазимо. Са Министарством за социјална питања разматрамо могућност да се оформе социјална предузећа која ће да шију униформе“, појашњава Миловановићева.
А како ће оне изгледати, које ће боје бити, одлучиваће школа, а Миловановићева се нада да ће у одлучивање бити укључени и ученици који треба да их носе.
„Тада би то деца доживљавала као део себе, као нешто што су одабрали и што ће радо носити“, појашњава она.
Два су мотива због којих је министарство покренуло иницијативу увођења униформи у основне школе, један је смањење социјалних разлика, а други смањење вршњачког насиља.
„Ми не можемо смањити социјалне разлике тиме што ће деца обући униформе, али можемо послати деци поруке да сагледају некога мимо ознака његовог материјалног статуса које у овом тренутку има. Ако успемо да деца схвате да је особа преко пута њих човек као и они много смо постигли“, каже Миловановићева.
Униформа у школама формира осећање припадности једном колективу, једној институцији, а Миловановићева подсећа на истраживања у Великој Британији која су показала да је мање вршњачко насиље у школама где се носи униформа, али и да је другачији однос према школском инвентару.
Упитана жбог чега се не размишља о увођењу униформи за наставнике, али и средњошколце она је рекла да наставници треба да буду пристојно одевени, а да би увођење униформи за средњошколце било у супротности са њиховим развојним карактеристикама.
„Могли би да уђемо у сукоб са ученицима јер је познато да се у тим годинама испољава индивидуалност и кроз начине пдевања. Оно на чему ће се инсистирати је пристојност“, yакључила је Миловановићева.
Она је додала да је обавеза школе да процени вољу родитеља, а ако они одлуче да се униформе уведу, два су модела како би се набављале – да их школа купи па изнајмљује ученицима или да их родитељи купују.
„Уколико су школе власници, деца би могла да их изнајмљују као што изнајмљују књиге у библиотеци и да их врате по завршетку циклуса. За сада постоји један или два таква модела у пракси у Београду, који одлично функционишу“, рекла је Миловановићева Танјугу.
Сагледавајући слику на терену, буџете којима школе располажу она сматра да неће бити новца да се финансира набавка униформи, те да ће највероватније родитељи морати да их купују деци.
„Идеја је да униформе не буду прескупе, јер је потпуно јасно у ком финансијском тренутку се налазимо. Са Министарством за социјална питања разматрамо могућност да се оформе социјална предузећа која ће да шију униформе“, појашњава Миловановићева.
А како ће оне изгледати, које ће боје бити, одлучиваће школа, а Миловановићева се нада да ће у одлучивање бити укључени и ученици који треба да их носе.
„Тада би то деца доживљавала као део себе, као нешто што су одабрали и што ће радо носити“, појашњава она.
Два су мотива због којих је министарство покренуло иницијативу увођења униформи у основне школе, један је смањење социјалних разлика, а други смањење вршњачког насиља.
„Ми не можемо смањити социјалне разлике тиме што ће деца обући униформе, али можемо послати деци поруке да сагледају некога мимо ознака његовог материјалног статуса које у овом тренутку има. Ако успемо да деца схвате да је особа преко пута њих човек као и они много смо постигли“, каже Миловановићева.
Униформа у школама формира осећање припадности једном колективу, једној институцији, а Миловановићева подсећа на истраживања у Великој Британији која су показала да је мање вршњачко насиље у школама где се носи униформа, али и да је другачији однос према школском инвентару.
Упитана жбог чега се не размишља о увођењу униформи за наставнике, али и средњошколце она је рекла да наставници треба да буду пристојно одевени, а да би увођење униформи за средњошколце било у супротности са њиховим развојним карактеристикама.
„Могли би да уђемо у сукоб са ученицима јер је познато да се у тим годинама испољава индивидуалност и кроз начине пдевања. Оно на чему ће се инсистирати је пристојност“, yакључила је Миловановићева.
Извор: РТС
Ako se odluči da deca nose uniforme ili radne bluze učitelji i profesori imaju obavezu da takodje nose radne mantile. Ne vidim da se negde spominju nastavnici koji su takodje pono puta neprimereno obučeni i sa jakom šminkom ,kratkom suknjom itd.