Изјава министра просвете Срђана Вербића да треба променити начин на који се у школама изучавају веронаука и грађанско васпитање, те да за те предмете немамо довољно компетентне и стручне наставнике, изазвала је полемику у јавности. Једно од питања било је ко су предавачи веронауке у српским школама.
Час веронауке почиње молитвом, али се у настави користе и савремене методе и технологије. Ђакон Радомир Маринковић као вероучитељ ради тринаест година, а међу ученицима Седме београдске гимназије један је од омиљених професора.
Како каже, добрим наставником се не постаје стицањем дипломе, већ је добар наставник неко ко се непрестано усавршава.
„Због тога Одбор за верску наставу дуги низ година најозбиљније ради на стручном усавршавању вероучитеља“, каже ђакон Маринковић.
У Србији има око 2.000 вероучитеља. У епархији београдско-карловачкој ради њих 275, међу којима су и четири доктора наука, исто толико магистара и на десетине оних са мастер дипломама.
Др Драгомир Сандо, председник Одбора за верску наставу СПЦ, каже да је наставни кадар више него образован.
„На Православном богословском факултету изучава се пет педагошких предмета и студенти су обавезни да одржавају часове у основним и средњим школама у Београду. Уместо дипломског испита имају стручни испит где морају још десет часова да одрже у школи“, каже Сандо.
И у београдској надбискупији и Исламској заједници Србије поносни су на своје вероучитеље.
Исламска заједница их има више од осамдесет, а муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић каже да је вероучитељски кадар ИЗС школован и оспособљен за рад са децом.
„Ми никада нисмо били у бољој ситуацији него данас. А у каквој смо ситуацији били када је веронаука увођена, допринело је томе да нам се ситуација поправи управо то што смо имали веронауку у школи“, каже муфтија Јусуфспахић.
Министар Вербић истиче да цркве и верске заједнице саме бирају свој кадар и да он није у складу са стандардима наставничке професије.
„Оно што Министарство има су спискови које достављају различите верске заједнице. Свака за себе, на основу сопствених критеријума, бира вероучитеље. Ми ћемо систематизовати све те податке и са њима ћемо изаћи у јавну расправу“, каже Вербић.
Јавна расправа о положају вероучитеља у Србији свакако је неопходна, јер ни они сами нису задовољни својим статусом у школама. И даље су међу колегама странци у зборницама, немају стални радни однос и имају ниска примања.
Извор: РТС
Фото: osobrovac.edu.rs