Да би родитељи престали да пљескају децу по задњици или их шамарају и лупају им чврге, малишани неће морати да чекају Грађански законик, чији је преднацрт још пре 10 година предвидео ове забране.
Њих доносе измене Породичног закона, на којима се ради, а о којима би посланици требало да се изјасне у другој половини године.
Овим изменама предвиђена је потпуна забрана физичког кажњавања деце и могућност да кажњени такво санкционисање пријаве центру за социјални рад. У Министарству за бригу о породици и демографију објашњавају да нико неће ићи у затвор, нити ће бити лишен родитељства уколико је ћушнуо кћерку или сина, али ће родитељи или усвојитељи морати да прођу едукацију о ненасилним методама васпитања у оквиру бројних саветовалишта и школа родитељства.
У Радној групи за писање Грађанског законика, која је формално престала са радом прошлог лета, објашњавају да нека решења јесу преузета из породичног дела тог акта, као и да је логично да Породични закон буде засебан. Такође, подсећају да забрана физичког кажњавања детета произлази из обавезе коју је Србија преузела ратификовањем Конвенције УН о правима детета. Она изричито предвиђа да је свака држава потписница дужна да предузме све мере да заштити дете од свих облика физичког насиља.
Наш садашњи Породични закон већ предвиђа да родитељи не смеју да подвргавају дете понижавајућим поступцима и казнама које вређају његово достојанство, и да су дужни да га штите од таквих поступака других. Такође, већ је предвиђено лишење родитељског права ако родитељ примењује континуирано физичко кажњавање, које се може означити као злостављање.
Измене на којима се ради не предвиђају, ипак, неке друге аспекте које је предвиђао ГЗ. НЈима нису решена питања сурогат родитељства, усвајања деце у хомосексуалним заједницама, медицински потпомогнуто родитељство, оплодња након смрти оца његовим полним ћелијама, алиментациони фонд за оне чији неодговорни родитељи не учествују у њиховом издржавању…
Али јесу промењене неке одредбе које се тичу усвојења детета. У актуелном закону родитељ може означити потенцијалног усвојитеља за своје дете ако жели да се одрекне родитељског права. У пракси се, међутим, дешавало да се деца на овај начин продају, па ће та одредба бити избачена. Родитељ ће моћи да предложи, али не и да одлучи ко ће бити старатељ детета после његове смрти.
Мењају се и старосне границе неопходне да дете изрази мишљење у свим судским и управним поступцима кључним по његова права. Сада то право има оно дете које је навршило десету годину живота, а убудуће ће моћи да одлучује сваки малишан уколико разуме о чему је реч, без обзира на године.
Изменама закона предвиђено је и избацивање института потпуног или делимичног лишења пословне способности. Старатељ више неће моћи да одлучује уместо штићеника, већ ће му помагати да самостално доноси одлуке које су у његовом најбољем интересу.
Извор: Новости