И поред препорука физијатара, ортопеда и педијатра да децу никако не треба стављати у дубак, многи родитељи га и даље користе, а оно морају да знају то је да је оваква ходалица у свету проглашена за најопаснији производ за децу, а негде чак и забрањена њена продаја.
Kако се не ради о пуким причама да дубак није добар, имамо и пример Kанаде, као прве земље у свету која је забранила продају, рекламирање и увоз оваквих дечјих ходалица. За непоштовање ове забране прописана је казна до чак 100.000 канадских долара (око 68.000 евра).
Ова одлука донета је након објављивања података из 16 болница, сакупљаних од 1990. до 2002. године, који су показали да је више од 1.900 деце старости од 5 до 14 месеци повређено због коришћења дупка.
Апелу за забрану придружили су се и ортопеди, који се противе форсираном проходавању, усвајању погрешних шема кретања, оптерећивању неразвијених екстремитета и кичме, као и педијатри који сматрају да дубак омета нормалан психомоторни развој.
Питали смо наше стручњаке шта они мисле о дупку и да ли је паметно користити га као помоћ да деца што пре проходају.
Бескорисно и опасно
Мишљење педијатра, др Дејана Јонева из Дома здравља „Др Симо Милошевић“, јесте да је дубак превазиђен и да родитељи никако не стављају децу у њих.
Бројна истраживања показала колико је дубак штетан за развој деце, а веома честе су и повреде
– Сматрам да би требало дете само пустити да прохода онда када се оно пусти. Не треба тај процес пожуривати. Родитељ треба само да му мало помаже, држањем за руку. То је и много активнија вежба за дете. Са друге стране, дете које је у дубку само седи. Нема ту активне вежбе – тврди др Јонев.
Прерано постављање детета у усправан положај је бескорисно и може бити опасно. Kоришћењем справа као што су ходалице или скакалице, дете се лишава неопходних искустава кроз која треба да прође у процесу проходавања.
Kако сматра Снежана Миловановић, дипломирани физиотерапеут из Центра за корективну гимнастику, дете мора да научи да се подиже само у усправан положај и да у њему савлада одржавање равнотеже.
Она каже да је прва година живота период најинтезивнијег моторног развоја детета и одвија се по одређеним природним законитостима. За сваку нову моторну активност постоје одређени сензитивни периоди када се она усваја. Ако се пропусти прави тренутак, дете никада то више неће моћи на тај начин да научи.
Kоје деформитете изазива
– Постављање детета у усправан положај стављањем у дубак при чему се оно ослања на ноге пре него што је довољно зрело за то, може да доведе до појаве деформитета ногу и кичменог стуба. Бебина стопала нису у потпуности развијена на рођењу, мекана хрскавица уместо костију и мишићи који се тек формирају, деловањем споља могу да се оштете и искриве, што се дешава прераним постављањем на ноге и форсирањем хода. Због недовољне чврстине може доћи до деформитета стопала, колена и кичменог стуба – објашњава Миловановић.
Појашњава да ако се у дубак стави беба од шест месеци, она ће стајати ослањајући се врховима прстију о подлогу опружених колена, што ће имати негативне последице по моторни развој, јер здраво дете опружа колена тек са седам месеци.
Дубак спутава правилан психо-моторни развој
– Деца која су провела неко време у ходалици, када проходају често падају јер нису овладали равнотежом пошто су изостале ситуације у којима се дете учи да балансира телом. Такође, имају потешкоће при устајању, јер су ускраћени за ово искуство. Ако посматрате бебу како се из четвороножног положаја подиже у усправан, видећете са колико напора она то чини и колико покушаја јој је потребно да би се усправила. Деца која нису прошла кроз фазу пузања имају проблем у ходу при савладавању препрека, запињу о ивичњаке, прагове и најчешће падају на главу, јер нису научили да се дочекају на руке – објашњава физиотерапеут.
Ово су очигледне последице и проблеми са којима ће се срести родитељи деце која су користила справе за помоћ при ходању, али њихова штетност је далеко већа јер сузбијају код деце природан нагон за кретањем што омета правилан психо-моторни развој.
Нека истраживања у Америци су показала да су деца која су користила дубак са великим „послужавником“ на коме су се играла играчкама, касније почела да причају, седе, ходају и била су трапавија од деце која га нису користила.
Свако треће се повреди
Већина родитеља каже да користе дубак јер је то безбедније него да дете ставе на под где може да отпузи где оно хоће. Да дубак није безопасан говоре истраживања у многим земљама, наставља Снежана Миловановић.
– Подаци прикупљени из болница земаља Европске уније и САД за последњих 20 година показују да сваке године хиљаде деце заврши у болници због разних несрећа изазваних коришћењем дупка. Студија у Аустралији говори да се свако треће дете у ходалици повреди. Британска организација за спречавање дечијих несрећа проценила је да је дубак најопаснији од свих производа за децу. При паду низ степенице са дупком најчешће долази до повреда главе – каже она.
Kако би се повећала безбедност при коришћењу уводи се нови сигурносни стандард Европске уније који предвиђа тестове стабилности у току производње дупка. Такође постоји захтев произвођачима да пројектују нове ходалице које би биле сигурније.
Сања Тодоровић
Извор: Блиц