6 pravila koje roditelji ne moraju da poštuju

21 jula, 2019

Svaki roditelj želi da bude savršen. Ali, to ne znači da se treba slepo držati svih saveta i uputstava o roditeljstvu. Zapravo, nepoštovanje nekih pravila daje bolje rezultate!

1. Strogo se pridržavajte satnice!

Nakon porođaja, kada ne znate gde vam je glava, nije loše uspostaviti harmoničan ritam dnevnih obaveza. Ovo ćete pročitati na mnogim mestima, ali svi mi znamo da je to u početku skoro nemoguće izvesti.

U prvih dva-tri meseca mnogo je pametnije držati se fleksibilnog plana jer ćete u suprotnom nabiti pritisak i sebi i ukućanima.

Osnovna mana striktnog režima dnevnih obaveza jeste to što se zasniva na pretpostavci da su sve bebe iste, a to, naravno, nije istina.

Savet stručnjaka: Umesto da sprovodite plan koji vam je neko predložio, ili koji ste pročitali u knjigama, oslonite se na prirodni ritam vaše bebe, koji vam ona pokazuje na različite načine. Ako budete pažljivo pratili njeno ponašanje, brzo ćete otkriti znake umora, gladi ili nervoze – i prema tome ćete prilagoditi dnevne aktivnosti.

2. Sve mora biti sterilisano.

Svi znaju da je održavanje higijene važno, naročito u prvih šest meseci bebinog života. Čistoća je još važnija ako hranite bebu pomoću flašice, jer se bakterije u nehigijenski pripremljenom veštačkom mleku veoma brzo razmnožavaju uzrokujući brojne stomačne tegobe.

Međutim, opsesivno sterilisanje svega što se nalazi u kući nije rešenje! Ali, temeljno pranje ruku i bebinog pribora jeste.

Savet stručnjaka: Ako hranite bebu na flašicu, pranje u mašini za sudove sasvim je bezbedno. Da biste bili potpuno sigurni u higijensku ispravnost, programirajte mašinu na pranje vrelom vodom i potom na ispiranje.

3. Neka pojede sve iz tanjirića.

Nema roditelja koji se nije iznervirao jer je njegov mališan ostavio pola obroka u tanjiru. Ipak, stručnjaci tvrde da ne treba po svaku cenu prisiljavati dete da jede ako ne može.

Mala deca imaju mnogo jednostavniji odnos prema hrani nego odrasli. Ona jedu kada su gladna i prestaju kada osete da su sita. Ako ih budete prisiljavali da jedu više nego što žele, narušićete prirodan odnos prema hrani i stvorićete naviku prejedanja, a to vodi u gojaznost!

Savet stručnjaka: Servirajte detetu male porcije hrane. Inače, veličina porcije za dvogodišnjaka daleko je manja nego što većina roditelja misli: sledite formulu “koliko godinica, toliko šačica”. U prevodu, obrok za dete uzrasta od godinu dana onoliki je koliko stane u njegovu (ne vašu!) šaku!

4. Uključite dete u što više aktivnosti.

Kurs plivanja, gimnastika, muzičke sekcije… Sve mame žele da se njihovi mališani pravilno razvijaju, socijalizuju i mentalno stimulišu. Ipak, nema potrebe da preopteretite sebe i dete i da jurite sa jednog mesta na drugo u toku istog dana.

Većina ovih aktivnosti je korisna, i prilika su da se družite sa drugim mamama, ali one nikako nisu jedini – niti najbolji – način da stimulišete razvoj svog deteta. Objektivno, igra sa loncima koje je izvuklo iz vašeg kuhinjskog ormarića, biće podjednako stimulativna za mozak deteta.

Saavet stručnjaka: Pustite dete da samo nađe zabavu za sebe. Ono ne treba baš uvek da zavisi od vas da bi pronašlo nešto zanimljivo za istraživanje ili igru.

5. Nema gledanja TV pograma!

Da, brojne studije su potvrdile da praćenje TV programa u najranijem uzrastu uzrokuje različite poremećaje ponašanja i razvoja, ali se te statistike ipak odnose na SAD (gde mališani satima gledaju crtaće).

Ukoliko se mudro dozira, gledanje TV-a može zapravo da bude korisno za dete, pre svega za razvoj govornih sposobnosti. Naučnici su utvrdili da TV program, uz uslove da je jednostavan, da odgovara uzrastu i da je kratak, može da bude koristan za razvoj govora.

Savet stručnjaka: Da bi gledanje TV-a bilo pozitivno iskustvo, potrebno je da to radite zajedno sa detetom i da mu objašnjavate ono što je videlo. Kada se završi program, isključite TV i započnite neku drugu aktivnost.

6. Kaznite svaku neposlušnost.

Povremeni “ispadi” neposlušnosti, uz izlive besa i histeričnog plača tipične su pojave za dvogodišnjake. Ipak, to ne znači da svaki ovakav nastup zahteva primenu kaznenih mera. Iako kažnjavanje može da bude efikasan metod za ukazivanje na posledice neprihvatljivog ponašanja, nikako nije nešto što treba kontinuirano raditi.

Deca, a naročito manja, ne shvataju u čemu su pogrešila, pa ni razloge za kažnjavanje. Za njih su izliv besa i neposlušnost način da ispolje frustraciju, a ne oblik voljnog otpora prema roditeljima. Njima je potrebna vaša pomoć, a ne kazna, da bi se pravilno razvijala.

Savet stručnjaka: Ignorišite ispad deteta ili napustite sobu u kojoj se nalazi. Ništa ne može tako da smiri napad kao nedostatak publike!

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama