Којем типу родитеља припадате?

 
Чули сте да постоје различити типови родитеља, али како би могли да класификујемо свој стил родитељства у односу на две основне димензије? Прочитајте и процените и сами у коју врсту родитеља спадате.dete-poraz
Родитељство је захтеван задатак и захтева посвећеност, одговорност и одлучност. Добра вест је да свако може да буде сјајан родитељ, само ако посвети довољно пажње и преданости томе захтевном задатку.
Постоје две важне димензије родитељства: то су осећајност и захтевност. Осећајност се односи на то колико је особа топла и привржена као родитељ. Захтевност репрезентује чињеницу колико контроле родитељ жели да има.
Постоје четири врсте родитељства, које у себи садрже различите степене ове две димензије. Кључна реч у свему овом је модерација односно прави однос осећајности и захтевности.
1. Ауторитарни родитељи
Овај тип родитеља је превише захтеван и он увек мора да има контролу. Овакви родитељи нису претерано топли и пријемчиви. Они се фокусирају на послушност, физичке или вербалне казне, претње и негативне емоције, како би задобили послушност. Деца оваквих родитеља су обично лако раздражљива, агресивна и имају низак степен самопоуздања. Ако и постоји одређен степен достигнућа, он можда неће створити осећај унутрашње сатисфакције код деце, зато што су ова деца вероватно исфорсирана, а не усмеравана и охрабривана.
 

2. Ауторитативни родитељи
Ово је најздравији тип родитеља и они не показују само наклоност и топлину, већ дају деци до знања да постоје правила и последице за непоштовање одређених правила. Њихове методе се углавном заснивају на расуђивању, похвалама и објашњавањима. Овакви родитељи су у стању да се прилагоде одређеним ситуацијама, узрасту детета, личности или темпераменту. Они су такође задржали одређени степен независности у одговарајућим ситуацијама. Деца ових родитеља имају добар осећај одговорности, самопоуздања и јасно зацртане циљеве. Овај тип родитељства ће највероватније оформити децу која су веома свесна и саосећајна. Оваква деца обично имају и боље резултате у школи и немају проблема са самопоуздањем и прихватањем себе.
3. Попустљиви родитељи
Ови родитељи су супротност првог типа родитеља. Они су топли и брижни, али са друге стране имају мале захтеве од деце и готово да немају правила. Њихова деца су импулсивна и склона затварању у себе, имају низак степен толеранције на фрустрацију и нису сконцентрисана на циљ. Она, такође имају тенденцију да немају самоконтролу и самодисциплину.
4. Занемарујући родитељи
Ови родитељи нису ни претерано осећајни, ни претерано захтевни. Они су веома недоследни и непредвидиви, а могу бити и незаинтересовани. Деца оваквих родитеља обично имају проблем са импулсивношћу, ћутљива су, агресивна и имају недостатак самопоуздања.
Свакако треба узети у обзир да се људи константно мењају, неки несвесно, а неки свесно раде на себи и ако је особа имала одређен модел родитеља током одрастања, не значи да ће задржати карактеристике детета које је било. Ово је само груба класификација која представља поделу у основи.
На крају крајева, кроз едукацију, предавање и рад на себи, свако може да постане бољи родитељ. Да би неко био добар родитељ мора да поседује одређене технике, које ће му помоћи да буде стрпљив, задовољан, миран и рационалан родитељ.
Кључно питање, који би сваки родитељ требало да постави себи, јесте да ли сам фер, логичан и отворен када су у питану родитељске вештине? И наравно, како и да ли прихватам савете и добронамерне критике на свој рачун?
 
 
Извор: superdete.com