U odnosu na prosečna primanja u zemlji, zarade u obrazovanju najbolje su u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji, najlošije su u Severnoj Makedoniji i Srbiji, saopštio je Demostat.
Prosvetni radnici u Srbiji uprkos štrajku i protestima, još se nisu izborili za plate koje dostižu bar republički prosek, pa iako im je obećano (i potpisano), neće ga dostići ni sa povećanjem koje je država spremna da im obračuna od 1. januara naredne godine – 12 odsto za zaposlene u nastavi i osam odsto za vannastavno osoblje. Vlada sad tvrdi da nema para u budžetu za veći rast zarada u tom sektoru, dok prosvetari, posle pregovora u kojima nije bilo pomaka, kažu: “Borba se nastavlja”. Pozivaju se i na zarade svojih kolega iz susednih država od kojih većina ima bolja primanja ako ne nominalno, bar u odnosu na prosek plata svih zaposlenih u tim zemljama.
Preračunato u evre radi uporedivosti, republički prosek u julu ove godine u Srbiji je iznosio 836 evra, dok je osnovna ili početnička plata nastavnika 739 ili za skoro 100 evra niža.
Od zemalja u okruženju u sličnom statusu još su samo nastavnici u Severnoj Makedoniji, gde je prosečna zarada oko 666 evra dok su plate u osnovnom obrazovanju 545 a u srednjem 563 evra, ne računajući regres od 150 evra koji dobijaju u letnjim mesecima.
Niže plate od srpskih imaju i u Federaciji BiH i Republici Srpskoj ali se one kreću oko proseka zarada zaposlenih. U BiH je prosek za avgust bio oko 690 evra, plata nastavnika u osnovnom obrazovanju je 650 a profesora u srednjem 730 evra. U Srpskoj je prosek zarada nešto viši, oko 730 evra pri čemu su početne zarade nastavnika u osnovnom obrazovanju oko 690 a profesora u srednjim školama oko 700 evra.
Prosečna plata u Albaniji iznosila je 763 evra , prosek nastavnika u osnovnom obrazovanju je nešto niži, 736 evra, skoro kao u Srbiji dok je u srednjim školama iznad proseka, iznosi 811 evra.
I Bugarska poslednjih godina, uz rast prosečne plate koja je dostigla oko 1.000 evra, povećava i izdvajanja za prosvetu. Trenutno, osnovna zarada nastavnika je oko 920 evra ali se uveliko govori o povišicama koje bi od januara naredne godine trebalo da iznose oko 15 odsto. Inače, bolja zarada je jedan od zvaničnih mehanizama za privlačenje nastavnog kadra koji sve izraženije nedostaje školama pa se često angažuju i penzionisani učitelji i nastavnici.
Prosvetari u Crnoj Gori, posle nedavnog povećanja plata na nivou države, sa primljena 862 evra za dlaku su, preciznije za jedan evro, premašili republički prosek iako je do skoro razlika u korist obrazovanja bila nešto veća.
U susednoj Rumuniji prosvetni radnici mogu da računaju na početnu platu od 1.295 evra a to je za više od 270 evra iznad proseka primanja svih zaposlenih koji je u maju ove godine iznosio 1.024 evra.
U Mađarskoj, prosek zarada svih zaposlenih iznosi oko 1.100 evra ali su plate prosvetnih radnika više i kreću se, zavisno od kvalifikacija nastavnika od 1.383 do 2.828 evra.
Hrvatski prosvetari su se u protestima pre pet godina već izborili za plate iznad republičkog proseka, dok sada okupljanja, poput velikog skupa početkom godine, organizuju jer reforma obrazovanja nije sprovedena pa su na ulici pokušali da nateraju svoju Vladu da radi. Prosek zarada u Hrvatskoj u avgustu ove godine iznosio je 1.349 evra dok je prosečna plata nastavnika-početnika u osnovnom obrazovanju 1.542 a u srednjoj školi 1.559 evra. Međutim, nastavnici mogu da napreduju na svojim radnim mestima kroz četiri platna nivoa, pa će oni najvredniji tokom vremena moći da računaju na 2.095 u osnovnoj odnosno 2.107 evra u srednjoj školi.
Uz to, radnici u hrvatskom obrazovanju, kao što je to uobičajeno, krajem juna su primili i regres za godišnji odmor od 300 evra a na taj prihod svake godine računaju i zaposleni u školama gotovo svih zemalja u okruženju, osim u Srbiji i Crnoj Gori gde se isplaćuje uz zaradu. Kod nas je čak, u julu iz nekog razloga nastavnicima plata bila umanjena.
Ali, plate srpskih prosvetnih radnika nisu samo u zaostatku u odnosu na većinu susednih zemalja. One su značajno niže od primanja koja u javnom sektoru imaju zaposleni sa istim nivoom obrazovanja. To pokazuju podaci o prosečnim zaradama prema stručnoj spremi u raznim delatnostima, koje Republički zavod za statistiku objavljuje jednom godišnje. Poslednji su iz septembra 2023. kada je prosečna plata u Srbiji iznosila 85.066 dinara a zaposleni u obrazovanju su imali 80.930 dinara. Prosek za visoku spremu, VII i VIII stepen stručnosti iznosio je 124.567 dinara dok je u obrazovanju taj ubedljivo najdominatniji profil zaposlenih imao 91.246 dinara ili 33.321 dinar manje od republičkog proseka.