Ком типу одељењског старешине (или родитеља ђака) припадате

новембар 21, 2016

Иако су ученици и родитељи високим оценама вредновали сарадњу са одељењским старешином (8,5 и девет на скали од један до десет), школска свакодневица широм Србије указује на то да у учионицама ипак нешто “шкрипи”. Како би се побољшала сарадња родитеља и наставника, Министарство просвете је са Уницефом и Педагошким друштвом објавило водич за одељењске старешине “Корак напред у сарадњи школа и родитеља”.
deca skola“Водич се ослања на резултате истраживања, на праксу у нашим школама и у свету и на анализу законске регулативе, а пун је препорука, примера, добрих решења из Србије и иностранства”, каже за “Политику” председница Педагошког друштва Србије Биљана Радосављевић.
Најпре је анкетирано 600 родитеља и 362 основца и средњошколца из 10 градова (Сомбор, Суботица, Нови Сад, Крагујевац, Краљево, Пожаревац, Ваљево, Ниш, Врање и Београд), а формиране су и фокус групе у којима су учествовале 103 одељенске старешине основних и средњих школа.
Како је закључено, у свакодневној школској пракси велики број одељењских старешина своју улогу своди на чисто административну функцију – вођење евиденције, сређивање дневника, информисање родитеља о успеху и понашању ученика на родитељским састанцима и “отвореним вратима”.
С друге стране, одељењске старешине су посебно нагласиле проблем незаинтересованости родитеља. Већина наводи да, упркос томе што их позивају да прате рад свог детета и учествују у животу школе, родитељи једноставно не долазе. У старијим разредима тај проблем је све израженији. Према проценама одељењских старешина, у појединим школама чак 40 одсто родитеља игнорише или одбија позиве за сарадњу.
Зато су истраживачи, педагози и психолози питали и једне и друге како да се сарадња побољша.
Родитељи су нагласили да им као видови сарадње највише одговарају телефонски разговори, СМС и имејлови (68,2 одсто) као и “отворена врата” (67,3), односно индивидуални облици сарадње одељенског старешине и родитеља. Онис у предлагали да учествују у добротворним акцијама (29,9 одсто), у различитим пројектима (23,5), у организацији излета и екскурзија (22,6), у настави (19,9), у раду стручних органа школе (12,7), организацији ваннаставних активности (17,2), у културним манифестацијама школе (17,6 процената).
Одељењске старешине су препоручиле заједничке излете, заједничке посете културним манифестацијама, прославе рођендана, уређење учионица, прављење палачинки, модне ревије, приредбе, спортске турнире, предавања родитеља, едукативна окупљања, и друго.
Типови одељењских старешина – У водичу је тест помоћу кога наставник може да утврди којем типу одељенског старешине припада. Ако себе препозна као типичног представника било које од описаних категорија – значи да треба хитно да коригује своје понашање.
ПРОПОВЕДНИК – Само моралише, увек је за катедром, говори стојећи, прича занесено, ученици и родитељи га доживљавају као савршену особу којој се никако не може прићи.
КОМАНДАНТ – Увек има наредбодавни тон, крут је у комуникацији, ништа се не предузима без његовог одобрења, углавном игнорише иницијативе.
ДЕТЕКТИВ – Гледа ученике са неповерењем, испитује наставнике о сваком ученику посебно, распитује се у насељу о својим ученицима и њиховим родитељима, очекује да ученици цинкаре једни друге.
АДМИНИСТРАТИВАЦ – Само нешто сабира и обрачунава у документацији и евиденцији коју води, искључиво писаним путем комуницира са родитељима ученика, опседнут је оправдавањем часова и потврдама лекара.
МАМИЦА (ТАТИЦА) – Бори се без покрића за примат свог одељења у свему и свачему, верује у сваку причу и оправдање ученика, сувише је попустљив, не влада ситуацијом када је са одељењем.
РАВНОДУШАН (ОПУШТЕН) – Незаинтересован је за рад ученика и одељења, ученици могу да раде шта хоће, на проблеме не реагује мислећи да ће се сами решити.
Типови родитеља – Наставницима је саветовано да препознају којим од типова родитеља припадају маме и тате њихових ђака и да на основу тога прилагоде своју сарадњу са њима.
ПРЕБРИЖНИ – У сталном страху да ће се детету нешто догодити ако нису уз њих, предуго везују дете за себе…Могу бити добри сарадници на пример, ангажовати их у манифестацијама у којима учествује њхово дете.
ПРЕСТРОГИ – Наредбодавци, који не дозвољавају никакво супротстављање. Пред њих треба износити у подједнакој мери позитивне и негативне облике понашања и резултате детета.
ПРЕАМБИЦИОЗНИ – Имају јако изражене жеље у погледу напредовања детета, која не морају да буду у складу са могућностима ђака…Треба им предочити да дете које не може да испуни њихове планове губи веру у себе, постаје безвољно и незаинтересовано чак и за властите резултате.
ПРЕЗАПОСЛЕНИ – Типична реченица: Сутра родитељски? У то време имам састанак”. Са овим родитељима се теже сарађује јер за то немају времена. Треба им предочавати последице занемаривања деце када су им најпотребнији.
ДЕМОКРАТСКИ – Најбољи сарадници просветних радника, прихватају успех као и неуспех детета без приговарања било коме ко је крив. Својим понашањем према наставницима служе за пример млађима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


4 коментара на "Ком типу одељењског старешине (или родитеља ђака) припадате

  1. Ivica каже:

    Ovde vidno nedostaje pozitivan lik odeljenskog staresine ! Ili ne postoji ?

    1. IQ каже:

      Jedino sto se u danasnje vreme ostro moze zameriti prosvetnim radnicima je fakat da su to ljudi koji zaista nemaju preduzetnicki duh. Kako im ta vestina nije poznata trace svoje vreme radeci u skoli. Oni kojima preduzetnistvo pukne na horizontu okrecu istog casa skoli ledja. Sto to nije uslo kao glavno obelezje u book?

  2. Roditelj i nastavnik каже:

    OdeljeNJski, ne odeljeNski. Izgleda da nema dobrog odeljenjskog staresine, zaista. 🙁

  3. Za IQ каже:

    Како бити предузетник међу људима који не желе да мењају себе ,већ друге?Увек су им “други” криви и зато их игноришу ако само покушају да покажу способност предузетништва.Наравно,садашња ,буџетска ситуација им иде на руку,па нису луди да дозволе другоме предузетништво и испусте из руку “потенцијал који им буџет даје”.Доживотни директори у школама ,посебно они са 15-16 ђака су
    најочигледнији пример.Е то је IQ српских школа.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама