Kom tipu odeljenjskog starešine (ili roditelja đaka) pripadate

Iako su učenici i roditelji visokim ocenama vrednovali saradnju sa odeljenjskim starešinom (8,5 i devet na skali od jedan do deset), školska svakodnevica širom Srbije ukazuje na to da u učionicama ipak nešto “škripi”. Kako bi se poboljšala saradnja roditelja i nastavnika, Ministarstvo prosvete je sa Unicefom i Pedagoškim društvom još 2016. objavilo vodič za odeljenjske starešine “Korak napred u saradnji škola i roditelja”.

Foto: Canva

Za potrebe vodiča, najpre je anketirano 600 roditelja i 362 osnovca i srednjoškolca iz 10 gradova (Sombor, Subotica, Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo, Požarevac, Valjevo, Niš, Vranje i Beograd), a formirane su i fokus grupe u kojima su učestvovale 103 odeljenske starešine osnovnih i srednjih škola.

Kako je zaključeno, u svakodnevnoj školskoj praksi veliki broj odeljenjskih starešina svoju ulogu svodi na čisto administrativnu funkciju – vođenje evidencije, sređivanje dnevnika, informisanje roditelja o uspehu i ponašanju učenika na roditeljskim sastancima i “otvorenim vratima”.

S druge strane, odeljenjske starešine su posebno naglasile problem nezainteresovanosti roditelja. Većina navodi da, uprkos tome što ih pozivaju da prate rad svog deteta i učestvuju u životu škole, roditelji jednostavno ne dolaze. U starijim razredima taj problem je sve izraženiji. Prema procenama odeljenjskih starešina, u pojedinim školama čak 40 odsto roditelja ignoriše ili odbija pozive za saradnju.

Zato su istraživači, pedagozi i psiholozi pitali i jedne i druge kako da se saradnja poboljša.

Roditelji su naglasili da im kao vidovi saradnje najviše odgovaraju telefonski razgovori, SMS i imejlovi (68,2 odsto) kao i “otvorena vrata” (67,3), odnosno individualni oblici saradnje odeljenskog starešine i roditelja. Onis u predlagali da učestvuju u dobrotvornim akcijama (29,9 odsto), u različitim projektima (23,5), u organizaciji izleta i ekskurzija (22,6), u nastavi (19,9), u radu stručnih organa škole (12,7), organizaciji vannastavnih aktivnosti (17,2), u kulturnim manifestacijama škole (17,6 procenata).

Odeljenjske starešine su preporučile zajedničke izlete, zajedničke posete kulturnim manifestacijama, proslave rođendana, uređenje učionica, pravljenje palačinki, modne revije, priredbe, sportske turnire, predavanja roditelja, edukativna okupljanja, i drugo.

Tipovi odeljenjskih starešina

U vodiču je test pomoću koga nastavnik može da utvrdi kojem tipu odeljenskog starešine pripada. Ako sebe prepozna kao tipičnog predstavnika bilo koje od opisanih kategorija – znači da treba hitno da koriguje svoje ponašanje.

PROPOVEDNIK – Samo morališe, uvek je za katedrom, govori stojeći, priča zaneseno, učenici i roditelji ga doživljavaju kao savršenu osobu kojoj se nikako ne može prići.

KOMANDANT – Uvek ima naredbodavni ton, krut je u komunikaciji, ništa se ne preduzima bez njegovog odobrenja, uglavnom ignoriše inicijative.

DETEKTIV – Gleda učenike sa nepoverenjem, ispituje nastavnike o svakom učeniku posebno, raspituje se u naselju o svojim učenicima i njihovim roditeljima, očekuje da učenici cinkare jedni druge.

ADMINISTRATIVAC – Samo nešto sabira i obračunava u dokumentaciji i evidenciji koju vodi, isključivo pisanim putem komunicira sa roditeljima učenika, opsednut je opravdavanjem časova i potvrdama lekara.

MAMICA (TATICA) – Bori se bez pokrića za primat svog odeljenja u svemu i svačemu, veruje u svaku priču i opravdanje učenika, suviše je popustljiv, ne vlada situacijom kada je sa odeljenjem.

RAVNODUŠAN (OPUŠTEN) – Nezainteresovan je za rad učenika i odeljenja, učenici mogu da rade šta hoće, na probleme ne reaguje misleći da će se sami rešiti.

Tipovi roditelja

Nastavnicima je savetovano da prepoznaju kojim od tipova roditelja pripadaju mame i tate njihovih đaka i da na osnovu toga prilagode svoju saradnju sa njima.

PREBRIŽNI – U stalnom strahu da će se detetu nešto dogoditi ako nisu uz njih, predugo vezuju dete za sebe…Mogu biti dobri saradnici na primer, angažovati ih u manifestacijama u kojima učestvuje njhovo dete.

PRESTROGI – Naredbodavci, koji ne dozvoljavaju nikakvo suprotstavljanje. Pred njih treba iznositi u podjednakoj meri pozitivne i negativne oblike ponašanja i rezultate deteta.

PREAMBICIOZNI – Imaju jako izražene želje u pogledu napredovanja deteta, koja ne moraju da budu u skladu sa mogućnostima đaka…Treba im predočiti da dete koje ne može da ispuni njihove planove gubi veru u sebe, postaje bezvoljno i nezainteresovano čak i za vlastite rezultate.

PREZAPOSLENI – Tipična rečenica: Sutra roditeljski? U to vreme imam sastanak”. Sa ovim roditeljima se teže sarađuje jer za to nemaju vremena. Treba im predočavati posledice zanemarivanja dece kada su im najpotrebniji.

DEMOKRATSKI – Najbolji saradnici prosvetnih radnika, prihvataju uspeh kao i neuspeh deteta bez prigovaranja bilo kome ko je kriv. Svojim ponašanjem prema nastavnicima služe za primer mlađima.