Званично, о томе како ће изгледати нова школска година тренутно расправља радна група коју чине људи из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарства просвете, а до повратка ученика у школске клупе остало је мање од две недеље. Модел о коме се тренутно највише спекулише јесте ће ђаци у школу кренути редовно.
Пре два дана, говорећи о почетку школске године, др Златибор Лончар, министар здравства, рекао је да је још рано говорити како ће школе функцинисати од 1. септембра, те да ће таква одлука бити донета дан или два пред почетак школске године.
Та изјава је у најмању руку зачудила многе, а реално додатно затегла напете родитељске живце. Очигледно се чека до последњег часа да се види колико и како ће расти бројке заражених па ће тек онда донети и финалну одлуку.
Доктор Предраг Кон, епидемиолог, рекао је да ће сви предлози бити презентовани и на седници Кризног штаба који би требало ускоро да заседа, али није прецизирао када тачно. Он је напоменуо и да је предлагао да присуствује на састанцима тима из „Батута“ и Министарства здравља, али да га нико није позвао.
– Оно што се за сада званично зна о школама је да ће се све учинити да не буде онлајн, да се смањи на минимум где је неопходно, кад се појаве кластери мораће онлајн, али још није написан тај протокол. Директно сам одговоран за поделу на вакцинисане и невакцинисане ђаке, ја сам то први рекао. Ако се деси епидемија у школи, варате се ако неко неће питати да ли је дете вакцинисано или није. Тај који је то гледао као дискриминацију погрешно је гледао. Хоћу да останем упамћен по томе да сам инсистирао да се деца вакцинишу. Прошле године је било одлично избалансирано у ситуацији када није било вакцине. Мора да се прихвати ситуација да је само 1% деце вакцинисано. Верујем да ће и сада да буде донета права одлука – казао је др Кон и указао на засада највероватнији модел наставе.
Како тренутно стоје ствари, како сазнаје „Блиц“, иако су промене могуће у последњи час, тренутно је најреалнија опција да сви ђаци крену нормално у школу 1. септембра! Дакле, сви, од најмлађих основаца до средњошколаца, без онлајна и без комбиноване наставе.
Према томе, часови би били регуларни и трајали би 45 минута, уместо досадашњих скраћених. Ђаци би били у обавези да носе маске у школи, а они који су вакцинисани можда би били и изузети од тог правила.
На снази би биле и посебне мере које се односе на хигијену. Дакле, дезинфекција обуће и руку на улазу у зграду. Дезинфекција учионица и столова као и редовно проветравање простоија. Такође и појачано прање руку.
У сваком случају и од ових правила би постојали изузеци и они ученици који спадају у посебно осетљиве групе би могли да похађају наставу на даљину. Тако они ђаци који имају хроничне болести могу похађати онлајн наставу. Истовремено, и родитељи сами могу да затраже да њихова деца, у страху од короне, иду на онлајн наставу.
Такође, уколико одређен број ученика одлучи да следећу школску годину не започне из школских клупа већ испред монитора рачунара, то би значио и мањи број ученика по одељењима што аутоматски значи и више простора за држање дистанце.
У случају да једно дете у одељењу буде позитивно на ковид не би се одмах прелазило на онлајн наставу, већ само у случају да више ученика у одељењу буде заражено – тада би цео разред прелазио на наставу од куће.
Слично важи и на нивоу целе школе. Уколико се појави кластер на нивоу обрзаовне установе, односно, буде више случајева заражавања могло би да дође до преласка дела школе на онлајн наставу у договору са локалном самоуправом.
Ипак, постоји и могућност изузећа од ових правила. Постоји могућност да већи део Србије кренен регуларно на наставу, док у појединим срединама где је лоша епидемиолошка ситуација, поготово где има мало вакцинисаних, да ученици делимично иду на анставу од куће.
– Уколико су Кризни штаб и Влада одлучили да могу да се организују фестивали и прославе онда је за очекивати и да ученици крену нормално у школу за две недеље. Имајући у виду да образовање треба да буде на првом месту и да је претходна школска година била само одржавање неког континуитета било би добро да часови трају нормално по 45 минута и да ђаци не буду подељени по групама. То је врло важно, јер на пример имате претходну генарацију ученика првих разреда који се међусобно буквално не познају – рекао је Александар Марков, председник Форума средњих школа.
О овој теми се јуче огласио и Бранко Ружић, министар просвете, који је на свом званичном Фејсбук профилу написао да се састао са просветним синдикатима.
– Иако у овом моменту немамо коначну одлуку о моделу наставе од 1.9. спремни смо за све опције, али тежимо редовној настави. Образовање ће, као и сада,захваљујући посвећеним просветним радницима и одговорним одлукама државе, бити квалитетно и доступно свој деци – написао је Ружић.
Да се и медицински део залаже за овакав почетак године потврђује и изјава др Бранислава Тиодоровића.
– Што се тиче почетка школске године, у сваком случају ћемо дати предност нормалној настави. Онлајн настава не може квалитетом и квантитнетом да замени регуларну наставу. Међутим, у местима где има више заражених или ако су деца из породице позитивних, онда ће тамо морати да буде комбинована настава – рекао је Тиодоровић.
ПРОБЛЕМ
Потенцијални проблем могли би да буду и наставници. Наиме, у основним и средњим школама их је вакцинисано мање од половине, међу њима има хроничних болесника, могло би да дође до значајнијег заражавања у току школске године што би могло да угрози наставу због мањка радне снаге.
– То јесте проблем. Лицемерно је да наставници саветују деци да се вакцинишу када ни сами нису сви вакцинисани. То су све факултетски обрзовани људи и није јасно како могу да наседају на приче антиваксера – казао је Марков.
Извор: Блиц