Zvanično, o tome kako će izgledati nova školska godina trenutno raspravlja radna grupa koju čine ljudi iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstva prosvete, a do povratka učenika u školske klupe ostalo je manje od dve nedelje. Model o kome se trenutno najviše spekuliše jeste će đaci u školu krenuti redovno.
Pre dva dana, govoreći o početku školske godine, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravstva, rekao je da je još rano govoriti kako će škole funkcinisati od 1. septembra, te da će takva odluka biti doneta dan ili dva pred početak školske godine.
Ta izjava je u najmanju ruku začudila mnoge, a realno dodatno zategla napete roditeljske živce. Očigledno se čeka do poslednjeg časa da se vidi koliko i kako će rasti brojke zaraženih pa će tek onda doneti i finalnu odluku.
Doktor Predrag Kon, epidemiolog, rekao je da će svi predlozi biti prezentovani i na sednici Kriznog štaba koji bi trebalo uskoro da zaseda, ali nije precizirao kada tačno. On je napomenuo i da je predlagao da prisustvuje na sastancima tima iz „Batuta“ i Ministarstva zdravlja, ali da ga niko nije pozvao.
– Ono što se za sada zvanično zna o školama je da će se sve učiniti da ne bude onlajn, da se smanji na minimum gde je neophodno, kad se pojave klasteri moraće onlajn, ali još nije napisan taj protokol. Direktno sam odgovoran za podelu na vakcinisane i nevakcinisane đake, ja sam to prvi rekao. Ako se desi epidemija u školi, varate se ako neko neće pitati da li je dete vakcinisano ili nije. Taj koji je to gledao kao diskriminaciju pogrešno je gledao. Hoću da ostanem upamćen po tome da sam insistirao da se deca vakcinišu. Prošle godine je bilo odlično izbalansirano u situaciji kada nije bilo vakcine. Mora da se prihvati situacija da je samo 1% dece vakcinisano. Verujem da će i sada da bude doneta prava odluka – kazao je dr Kon i ukazao na zasada najverovatniji model nastave.
Kako trenutno stoje stvari, kako saznaje „Blic“, iako su promene moguće u poslednji čas, trenutno je najrealnija opcija da svi đaci krenu normalno u školu 1. septembra! Dakle, svi, od najmlađih osnovaca do srednjoškolaca, bez onlajna i bez kombinovane nastave.
Prema tome, časovi bi bili regularni i trajali bi 45 minuta, umesto dosadašnjih skraćenih. Đaci bi bili u obavezi da nose maske u školi, a oni koji su vakcinisani možda bi bili i izuzeti od tog pravila.
Na snazi bi bile i posebne mere koje se odnose na higijenu. Dakle, dezinfekcija obuće i ruku na ulazu u zgradu. Dezinfekcija učionica i stolova kao i redovno provetravanje prostoija. Takođe i pojačano pranje ruku.
U svakom slučaju i od ovih pravila bi postojali izuzeci i oni učenici koji spadaju u posebno osetljive grupe bi mogli da pohađaju nastavu na daljinu. Tako oni đaci koji imaju hronične bolesti mogu pohađati onlajn nastavu. Istovremeno, i roditelji sami mogu da zatraže da njihova deca, u strahu od korone, idu na onlajn nastavu.
Takođe, ukoliko određen broj učenika odluči da sledeću školsku godinu ne započne iz školskih klupa već ispred monitora računara, to bi značio i manji broj učenika po odeljenjima što automatski znači i više prostora za držanje distance.
U slučaju da jedno dete u odeljenju bude pozitivno na kovid ne bi se odmah prelazilo na onlajn nastavu, već samo u slučaju da više učenika u odeljenju bude zaraženo – tada bi ceo razred prelazio na nastavu od kuće.
Slično važi i na nivou cele škole. Ukoliko se pojavi klaster na nivou obrzaovne ustanove, odnosno, bude više slučajeva zaražavanja moglo bi da dođe do prelaska dela škole na onlajn nastavu u dogovoru sa lokalnom samoupravom.
Ipak, postoji i mogućnost izuzeća od ovih pravila. Postoji mogućnost da veći deo Srbije krenen regularno na nastavu, dok u pojedinim sredinama gde je loša epidemiološka situacija, pogotovo gde ima malo vakcinisanih, da učenici delimično idu na anstavu od kuće.
– Ukoliko su Krizni štab i Vlada odlučili da mogu da se organizuju festivali i proslave onda je za očekivati i da učenici krenu normalno u školu za dve nedelje. Imajući u vidu da obrazovanje treba da bude na prvom mestu i da je prethodna školska godina bila samo održavanje nekog kontinuiteta bilo bi dobro da časovi traju normalno po 45 minuta i da đaci ne budu podeljeni po grupama. To je vrlo važno, jer na primer imate prethodnu genaraciju učenika prvih razreda koji se međusobno bukvalno ne poznaju – rekao je Aleksandar Markov, predsednik Foruma srednjih škola.
O ovoj temi se juče oglasio i Branko Ružić, ministar prosvete, koji je na svom zvaničnom Fejsbuk profilu napisao da se sastao sa prosvetnim sindikatima.
– Iako u ovom momentu nemamo konačnu odluku o modelu nastave od 1.9. spremni smo za sve opcije, ali težimo redovnoj nastavi. Obrazovanje će, kao i sada,zahvaljujući posvećenim prosvetnim radnicima i odgovornim odlukama države, biti kvalitetno i dostupno svoj deci – napisao je Ružić.
Da se i medicinski deo zalaže za ovakav početak godine potvrđuje i izjava dr Branislava Tiodorovića.
– Što se tiče početka školske godine, u svakom slučaju ćemo dati prednost normalnoj nastavi. Onlajn nastava ne može kvalitetom i kvantitnetom da zameni regularnu nastavu. Međutim, u mestima gde ima više zaraženih ili ako su deca iz porodice pozitivnih, onda će tamo morati da bude kombinovana nastava – rekao je Tiodorović.
PROBLEM
Potencijalni problem mogli bi da budu i nastavnici. Naime, u osnovnim i srednjim školama ih je vakcinisano manje od polovine, među njima ima hroničnih bolesnika, moglo bi da dođe do značajnijeg zaražavanja u toku školske godine što bi moglo da ugrozi nastavu zbog manjka radne snage.
– To jeste problem. Licemerno je da nastavnici savetuju deci da se vakcinišu kada ni sami nisu svi vakcinisani. To su sve fakultetski obrzovani ljudi i nije jasno kako mogu da nasedaju na priče antivaksera – kazao je Markov.
Izvor: Blic