Сукоби међу децом су врло чести. Социјално окружење као и особине личности сваког ђака доводе до најразличитијих конфликтних ситуација. Неуспешно решавање њихових међусобних сукоба представља претњу за неометано одвијање наставног процеса. С друге стране, успешно решавање проблема може да послужи као непосредно подучавање које је важно за сам процес учења.
Способност наставника да разреши конфликтну ситуацију је веома битна како би се обезбедила здрава клима у одељењу. Најважније је да се на време уочи проблем. Наставник би требало да саслуша оба ученика и да им претходно објасни да свако има право на свој став и да им укаже на чињеницу да сваки појединац има своје виђење одређеног догађаја.
Интервенција наставника није увек неопходна јер способност ђака да сами реше проблем расте заједно са развијањем њихових вербалних способности. Важно је охрабрити их да покушају сами да предложе начине који би им помогли да се избегну свађе и физички обрачуни.
Неопходно је подстицати ученике да разговарају о проблему, да наступе мирољубиво, да не нападају једни друге без разлога, да науче како да поштују осећања других и да преузму одговорност за своје поступке.
У одељењима где наставник често говори о значају међусобне сарадње, ређе долази до сукоба. Најбољи тренутак за покретање ове теме је на првом часу Одељењске заједнице. Различите активности, игре, приче и примери из свакодневног живота које ће наставник први испричати, а затим позвати и ученике да причају о својим искуствима, вероватно неће у потпуности спречити потенцијалне сукобе, али ће их сигурно ублажити и учинити да их буде што мање.
Игрокази у којима ученици преузимају улогу неког другог помоћи ће им да се боље упознају, разумеју и промене свој угао гледања.
Требало би објаснити ученицима шта су Ја-поруке и подстицати их да их што чешће користе. Ако наставник охрабрује своје ђаке да причају о себи, а не само да критикују друге, вероватно ће бити и више међусобног разумевања.
Што боље познаје своје ђаке – њихов темперамент и социјално окружење из којег долазе, наставнику ће бити лакше да им помогне да конфликтну ситуацију разреше на бољи и безболнији начин.
Врло је важно да наставник буде непристрасан и да не стане ни на чију страну, већ да стрпљиво и пажљиво саслуша своје ученике. Оно што би наставник требало да избегава је наметање искључиво својих решења.
Ученици млађег школског узраста, углавном, очекују од старијих да реше проблем. Многи конфликти нису претерано сложени и деца могу сама да их реше, мада је потребно да наставник надгледа ситуацију и држи је под контролом. Да ли је потребно интервенисати или не, одлучиће наставник али тек након што утврди разлоге који су довели до сукоба. Врло је важно знати да ли су ђаци, иначе, у добрим односима. Уколико је тако, велика је вероватноћа да ће врло брзо сами пронаћи начин да стигну до решења.
За сваки сукоб потребне су две стране као и за његово разрешење. Да би се било какав сукоб окончао, потребно је да се разговара о заједничком проблему без међусобног вређања. Требало би да обе стране у сукобу заједнички нападну проблем, а не једни друге.
Нажалост, чести конфликти постали су неизбежни део наше свакодневнице. Некада је врло тешко разрешити конфликтну ситуацију, али је вредно труда.
Успешно решавање проблема је велики изазов и за наставнике, и за ученике и представља вештину коју треба развијати и стално усавршавати.
Аутор: Марина Раичевић, професор енглеског језика, ОШ „Вук Караџић”, Бор
Помоћна литература: Edyth J. Peer Conflicts in the Classroom