– Оно што сада постижем на часу није ни десети део онога што смо радили са ученицима пре 10 или 20 година. Некада би на часу обрадили по десетак задатака из математике. Данас ученици нису у стању да ураде ту количину задатака, при томе ђаци имају воље, али не размишљају, немају ни довољно искуства у решавању задатака.
Овако је Александра Танасин, наставница математике у једној суботичкој средњој школи сликовито објаснила како на часу практично изгледају проблеми образовања, пише Политика.
Било је то једно од наставничких обраћања на трибини „Стање у образовању у Србији и његове перспективе”, коју је организовао Локални савет родитеља у Суботици. Ово је била прва у планираном низу трибина и разговора који би требали изван школских зидова да изнесу проблеме који постоје у предшколским и свим нивоима школског образовања, али и да буду прилика да се кроз сарадњу родитеља, наставника, школских власти и градске управе покушају пронаћи решења.
Подаци које је изнела Јасмина Марић, професор српског језика темеље се на студији коју је радио САНУ прошле јесени, а поједини су веома забрињавајући.
Тако на пример, широм Србије у предшколским установама, где се стичу прва знања и вештине, обухваћено је тек 60 одсто деце у земљи. Око 11 хиљада деце, уписано је у обданиште преко норматива, што значи да део дана деца проводе у „нагужваним” групама. У основним школама у Србији образује се око 510 хиљада основаца, са њима ради око 52 хиљаде учитеља и наставника од којих половина нема стални радни однос. Ова сразмера у броју запослених на стално и одређено радно време задржана је и у средњим школама, те се на округлом столу зачуло и питање независности у раду и мотивисаности тих наставника. Постоји и несразмера у интересовању ученика за упис у средње школе: примећује се претрпаност престижних школа, макар тржиште и не тражило њихов образовни профил, док одељења у стручним школама зврје полупразна мада постоји велика потреба за њима.
Укупна образовна слика Србије није за похвалу, што се јасно види и на свим међународним тестирањима наших ђака. Процењује се да је 40 одсто ученика функционално неписмено, односно не разуме и не уме да репродукује прочитани текст, али је ипак у школама 41 одсто одличних ђака.
„Критијум знања и оцењивања је најтежа рана образовног система Србије”, рекла је Марић. У разговору су се чули и нови проблеми, тако је наставница Танасин говорила о проблему приватних часова, и чињеници да и родитељи и деца кроз њих не траже знање већ само оцену.
Професорка Стела Шаровић изрекла је оно на шта се понекад заборави ‒ да посао у просвети мора да се воли.