На данас одржаној седници Кризног штаба донета је одлука да се баште кафића у понедељак отворе под “строго контролисаним условима”. Шта то значи, биће саопштено током викенда.
С друге стране, ђаци се у клупе неће враћати, већ ће школа наставити да функционише онлајн. О незадовољству родитеља, наставника, па и самих ђака овим видом наставе сведоче бројни коментари на друштвеним мрежама.
Иако је јасно да је постојећим мерама угрожена егзистенција великог броја људи који раде у угоститељству, ипак је одлука да се кафићи отворе, а да школе остану закључане једна врста поруке која нам говори шта је заправо важно. А данас то није образовање наше деце.
Будућност деце зависи од тога какво им је образовање пружено. Одржавање и организација онлајн наставе препуштени су, у већини случајева, одлуци самог наставника, а ђаци су врло често само физички присутни на настави. Технички проблеми, недовољна дигитална писменост, некомпатибилност платформи, неопремљеност школа, сиромаштво због ког у Србији 400.000 деце нема задовољене основне потребе, а камоли уређаје и интернет за приступ онлајн настави, само су неки од разлога због којих је школе требало да буду отворене пре кафића.