Kršenje prava zaposlenih u školama

26 marta, 2022

Obaveštavam javnost da veliki broj škola u Srbiji krši zakon na štetu nastavnika u školama za učenike sa smetnjama u razvoju i odeljenjima za takve učenike pri redovnim školama. I važećim (iz 2017, s izmenama i dopunama) i ranije važećim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (iz 2009. godine), za nastavnike koji rade isključivo s učenicima sa smetnjama u razvoju propisana je manja norma neposrednog rada s učenicima u odnosu na ostale nastavnike (važećim zakonom – 20 umesto 24 školska časa nedeljno).

Foto: Canva

Premda mišljenja organa državne uprave nisu pravno obavezujuća, direktori škola, brinući se više za svoju funkciju nego za prava nastavnika, u ovom slučaju ne primenjuju zakon, već postupaju po mišljenjima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu: ministarstvo). I sam sam, posle više od tri meseca (rok je 30 dana), i tek na intervenciju zaštitnika građana, dobio od ministarstva (potpisao ga je ministar) jedno takvo mišljenje o normi časova neposrednog rada nastavnika koji rade isključivo s učenicima sa smetnjama u razvoju, u kojem se tvrdi da je ta norma 24 školska časa. Pored toga što tim mišljenjem nije dat celovit odgovor na moje pitanje, analizom poslatog mišljenja može se zaključiti da je zasnovano na pogrešnom tumačenju zakona i da je, štaviše, u sebi protivrečno. Obavešten sam da se i stav prosvetnih inspektora Prosvetne inspekcije za Grad Beograd, bar onih nadležnih za osnovne škole, poklapa s pomenutim mišljenjem ministarstva, što znači da zaposleni ne mogu očekivati pravnu zaštitu od tog organa.

I kad je reč o nastavnicima u produženom boravku, škole takođe krše zakonske odredbe o normi časova neposrednog rada i, umesto 24 školska časa, tim nastavnicima određuju normu od 30 školskih časova, pa čak i 30 sati nedeljno. O tome nemam pisano mišljenje ministarstva, ali sam obavešten da škole tako postupaju jer im je tako rečeno u ministarstvu i Prosvetnoj inspekciji.

Pored pogrešnog tumačenja, razlog za ovakvo kršenje zakona nalazi se i u primeni podzakonskih akata o normi časova nastavnika, koji su velikim delom u suprotnosti sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ti akti za osnovne i srednje škole doneti su još davne 1992. godine (!) i od tada su, posebno akt za osnovne škole, pretrpeli neznatne izmene. Nijedan od brojnih ministara nije ispunio svoju zakonsku obavezu u pogledu usklađivanja pomenutih podzakonskih akata sa zakonima donošenim posle 1992. godine. Na taj način ostala su otvorena vrata samovolji – iako svaki pravnik zna da se podzakonski akt može primeniti samo ako nije suprotan zakonu, škole nastavnicima određuju normu časova s pozivom na prastare i neusklađene sa zakonom podzakonske akte i određuju im veću normu časova neposrednog rada od zakonom propisane, izbegavaju plaćanje prekonormnog rada tako što na račun povećane norme neposrednog rada nastavnicima smanjuju druge obaveze, itd.

Zbog svega sam se obratio ministarstvu (ministru) sa zahtevom da se otklone nezakonitosti, s detaljnim pravnim obrazloženjem. Odgovor, kao što sam i očekivao, nisam dobio, pa sam se ponovo obratio zaštitniku građana. Pored pritužbe zbog ćutanja ministra, zaštitniku građana sam predložio da iskoristi ovlašćenja iz Zakona o zaštitniku građana i preduzme mere radi sprečavanja daljeg masovnog kršenja prava zaposlenih u školama. Nadam se da će zaštitnik građana prihvatiti moje, na zakonu zasnovane, predloge i da neće biti blagonaklon prema organima koji decenijama krše prava velikog broja građana.

Napominjem da se u postupak zaštite prava zaposlenih u ovom slučaju uključila i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i od te organizacije takođe očekujem preduzimanje odgovarajućih mera.

Dr Slobodan R. Martinović,
dipl. pravnik i dipl. defektolog-oligofrenolog, Lazarevac

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


8 komentara na "Kršenje prava zaposlenih u školama

  1. Aleksa kaže:

    Grešite mnogo po pitanju produženog boravka. Nastavnicima u produženom boravku je propisano 30 časova zbog toga što je to SVE što oni rade. Nemaju pisanje priprema, prisustvo sednicama, nemaju dežurstvo, nemju otvorena vrata, nemaju e-dnevnik, nemaju nadoknadu časova, nemaju takmičenja subotom i nedeljom, i slične stvari. Ako učitelj koji radi u nastavi svakog dana ima časove od osam do pola jedan, a nastavnik u boravku od pola jedan do pola šest, po čemu su to nastavniku u boravku ugrožena prava? U stvari, tu vidim obrnutu situaciju.

    1. Slobodan Martinović kaže:

      Da ne ulazim u detalje, ne znam otkuda vam to da se nastavnici u produženom boravku ne pripremaju za rad, da ne moraju da prisustvuju sednicama, da nadoknade dane kad zbog nečeg nije bilo nastave, da ne planiraju svoj rad, da ne učestvuju u radu timova itd. Dežurstva i ne ulaze u neposredan rad sa učenicima, a ja o tome govorim. Takođe, oni nemaju elektronski dnevnik, ali su obavezni da vode evidenciju o učenicima u pisanom obliku i tu ne vidim razliku u odnosu na druge nastavnike koji nisu odeljenjske starešine (osim tehničku razliku). Prilično je nekolegijalno, a netačno svakako, reći da nastavnici u produženom boravku rade samo s decom u boravku i nemaju nikakve druge obaveze.

      1. Vaka kaže:

        Mnogi nisu ni svesni šta sve u produženom boravku učitelji rade
        I za takav posao 4 h dnevnog rada je sasvim dovoljno, ali mi svi radimo po 6/7h nekad i duže ostajemo ako imamo posla van boravka, a vezano za boravak (ali nama to niko ne plaća).
        Da li ste upoznati sa radom i uslovima rada učitelja u boravku preko Sekretarijata?
        Ko nije radio u boravku ne može da sudi kako je i šta je, zato nema potrebe dalje da dužim.

        1. Slobodan Martinović kaže:

          Mene zaista iznenađuje kako neko tako samouvereno, a suprotno činjenicama, potcenjuje rad svojih kolega koji rade u produženom boravku. Znam da u mojoj školi učiteljice koje su premeštene u boravak to uglavnom doživljavaju kao kaznu.

  2. Milan, origofrenolog kaže:

    Gospodine Martinoviću, sve to u redu ali sve je manje i manje djaka u takvim školama jer takve djake upisuju u redovnim školama i mi ostajemo bez djaka posle 4.5. časa jer ne mogu vise ni psihički ni fizički da izdrže. A kada sam se zaposlio u takvoj školi bilo je dosta djaka i moglo se raditi sa njima. Ovo su sada na žalost umerenjaci, teške posebne potrebe. A sam lakšim posebnim potrebama su upisani kako sa već napisao po redovnim školama gde ometaju za vreme časova prvo nastavno osoblje pa i ostalu decu iz redovne populacije. Roditelji se naravno bune, ali ta inkluzija je uništila sve. Prazne su spec.škole. Samo na papiru ih ima upisanih. Pa ne može 74 prof. na 15 djaka koji su redovni.
    Ugasite inkluziju ili gasie FASPER.

    1. Slobodan R. Martinović kaže:

      O promašaju zvanom inkluzija kod nas pisao sam i govorio više puta. I dalje tvrdim da je reč o nestručno zamišljenom i još nestručnije sprovođenom eksperimentu koji je posebno štetan za decu sa mentalnom retardacijom. Ovde sam govorio o kršenju prava zaposlenih.

  3. Anica kaže:

    E,to je glavna strategija države,zavadi pa vladaj.Bace kosku prosvetnim radnicima i oni se glože.Bravo,nazovi intelektualci.

    1. Slobodan R. Martinović kaže:

      Zavadi pa vladaj je stara taktika, ali ne znam na koga ste mislili da je bacio kosku i koga ste konkretno “pohvalili” kao nazoviintelektualca.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama