Прошлогодишњи резултати тестирања за полазак у школу показали су да скоро 80 одсто будућих првака има проблема са говором. Док се чека овогодишња статистика, сва је прилика да се број неће смањити, судећи по томе колико су пуне чекаонице за преглед и савет логопеда.
Истраживања показују да се са овим проблемом најчешће сусрећу деца између друге и шесте године живота и да се овај проблем јавља чак три пута чешће код дечака него код девојчица. Више о овом проблему за РТС говорила је Маријана Мирковић, логопед из Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију.
– Чињеница је да нам је у порасту број деце с проблемима у говорно-језичком, али и психомоторном развоју, заиста неких последњих можда 20 година, а посебно последњих 10 година. Разлози могу бити различити. Ми живимо у савременом добу када је стил живота доста промењен, када су деца изложена различитим непримереним, непотребним садржајима у раном узрасту.
Колико се пацијената јавља?
– Последњих неколико година у Заводу годишње примимо од три до три и по хиљаде, некада и до четири хиљаде нових пацијената. То су најчешће деца узраста од друге до четврте и пете године. Наравно, долазе нам и деца пред полазак у школу.
Који су то први знаци да нешто није у реду и да је потребна посета логопеду?
– Родитељ прве знаке да нешто није у реду може већ да примети код бебе. Беба која се неадекватно развија то је нека мирна беба или јако плачљива, раздражљива беба, беба која има проблем са храњењем, гутањем, касније са жвакањем, јако касно уводе чврсту храну, дуго пасирају, лење бебе, дакле, или бебе које не реагују адекватно на говор и глас родитеља, бебе које су у слабом фокусу, незаинтересоване за говор средине. Када се родитељ обрати, беба би требало да гледа у њега, да се осмехне.
У раном узрасту, од другог до трећег месеца, кад се јавља тај први социјални осмех, родитељ може да примети да ту нешто није у реду. Затим после тога како иде то гукање од трећег-четвртог месеца, затим пети-шести брбљање. Прва реч, сматра се да би требало да се ухвати код детета типичног развоја на узрасту око прве године.
То је некако сад последњих година померено, наравно да има деце која се развијају типично, која су адекватно стимулисана, али заиста има деце са сметњама у развоју код којих је важно да се што раније крене са стимулативним третманом.
Цео текст: РТС