Logoped roditeljima školaraca: 12 načina da pomognete detetu da bude uspešno u školi

avgust 20, 2019

Dr Stevan Nestorov i dr Violeta Nestorov, osnivači Centpa za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov, za Zelenu učionicu pred početak nove školske godine govore o tome kako pomoći detetu da bude uspešno u školi.

Za budući uspeh u školi veoma je važno da roditelj pruži podršku detetu već od najranijeg uzrasta. U ovom tekstu ćemo na osnovu svog iskustva u radu sa roditeljima i decom dati neke osnovne preporuke roditeljima dece koja od 1. septembra kreću u prvi razred, ali i roditeljima nešto starije dece.

Budite roditelj

Od roditelja se ne očekuje da zna da bude roditelj i to se nigde ne uči, dok u životu vidimo da je za bilo koju aktivnost neophodno određeno znanje ili obuka. Očekuje se da je roditeljstvo nešto prirodno, što nam je dato biološki, ali rezultati vaspitanja dece dovode do toga da se roditelji u određenom momentu pitaju gde su pogrešili. Tada uglavnom bude kasno, jer na zakasnela pitanja nema konkretnih odgovora. 

Nekada su deca odrastala u većim porodicama gde je bilo više dece. Deca su bila okružena braćom i sestrama, kao i decom rođaka i komšija. Ta deca su bila različitih uzrasta i svako dete je moglo u porodici, spontano, da stekne različita životna iskustva. Deca su gledala kako se prepovijaju bebe, kako se vaspitavaju ostala deca. Danas su porodice manje, sa jednim ili sa dva deteta. Deca veći deo dana provode u vrtiću ili u školi i propuštaju da prikupe sva ta porodična iskustva.

Zato uvek imajte u vidu da ste vi ti koji postavljate temelje u životu deteta. Svako dete postaje čovek identifikacijom (poistovećivanjem) i imitacijom. Koga drugog će dete mlađeg uzrasta imitirati nego svoje roditelje? Zato roditelj treba da uvek ima u vidu da dete sve vidi i sve čuje. Ako tako budemo radili, biće nam lakše u vaspitanju dece kasnije, kada budu veća.

Foto: Pixabay

Informišite se o školi koju će dete pohađati

Prvo, što bi bilo dobro, je da već sada, tokom leta, zajedno sa detetom prošetate do škole. Ako je dozvoljen ulaz u školsko dvorište možete poneti lopte ili bicikl. Dobro je da dete u školskom dvorištu provede prijatne trenutke sa vama i sa drugom decom. Kasnije, kada počne školska godina, korisno je da se zajedno sa detetom upoznate sa fizičkim rasporedom prostorija školske zgrade i sportskih terena. To vam može pomoći kada sa detetom razgovarate o školskom danu. Neke škole imaju na veb-sajtu foto galeriju na kojoj je prikazan prostor, pa možete zajedno sa detetom da gledate fotografije i da komentarišete u pozitivnom smislu (kako je škola lepa). Izbegavajte da pred detetom komentarišete kako je škola zapuštena, prljava itd. Ako imate takav utisak bolje je da o tome porazgovarate sa školskom upravom. Kada već posećujete školski veb-sajt, pogledajte školski kalendar i zajedno sa detetom pronađite praznike i raspuste. Pogledajte u stranici sa vestima da li je škola organizovala ekskurzije i nastavu u prirodi, to deci može biti interesantno. Još jednom je važno napomenuti da o školi govorite pozitivno jer će dete tako zavoleti školu, a samim tim i školske aktivnosti (učenje).

 

U početku pomažite detetu u izradi domaćih zadataka

 

Domaći zadatak proširuje znanje i dovodi do trajnosti znanja i što je najvažnije, dete se polako navikava na obavezu učenja, razvija osećaj odgovornosti i radnu etiku koja će im biti od koristi u životu van škole.

Dete domaći zadatak treba da doživi kao prioritet u odnosu na igru, šetnje i druge porodične aktivnosti. Potrebno je napraviti efikasno okruženje za učenje. Ukoliko imate mogućnosti, bilo bi dobro da prostor za učenje bude osvetljen, udoban i tih sa policama ili ormarom za školski pribor i udžbenike. Sve što odvlači pažnju (poput televizora u pozadini) treba izbeći. Gomile igračaka takođe odvlače pažnju tokom rada. U početku će dete biti nestrpljivo ali zato je korisno dogovaranje vremena početka i završetka učenja, što će motivisati dete da radi i da završi obaveze.

Naravno, dete mlađeg uzrasta ne mora da uči satima, biće dovoljno da ta „obaveza“ traje u prvom razredu oko 15 minuta (ako je potrebno, ponoviti posle pauze još 15 minuta), a u četvrtom razredu oko 40 minuta. Ako dete radi izuzetno sporo i ne uspeva da završi zadatak, posavetujte se prvo sa učiteljima.

Nemojte da sedite detetu „nad glavom“ i da radite umesto njega. Neka i pogreši, učenje na greškama je deo procesa učenja. Dok vaše dete radi domaće zadatke, budite prisutni i spremni da protumačite zadatak, da date smernice i da pogledate kada dete završi. Ali oduprite se porivu da date tačne odgovore ili da sami dovršite zadatke. 

Dok dete radi domaće zadatke i vi nešto čitajte, pripremajte račune za plaćanje dažbina za domaćinstvo i slično. Nikako nemojte da gledate televiziju ili u mobilni telefon. Budite strpljivi na početku, dok je dete malo. Kasnije će vam biti lakše kad dete stekne dobre navike. 

Dete treba samostalno da zapamti šta ima za domaći zadatak, a najbolje je da odmah zapiše u svesku čim učitelji daju zadatak. Danas je veoma rasprostranjena pojava da roditelji imaju Viber grupe i onda posle nastave, kad deca treba kod kuće da rade domaće zadatke, kreće dopisivanje roditelja „Je l’ zna neko šta je danas za domaći?“, „Je l’ imaju za domaći nešto iz matematike ili samo srpski?“, „Kaže da je rekla učiteljica da danas nema ništa za domaći zna li neko nešto o tome?“ To nije dobro jer onda deca uopšte nemaju potrebu da pamte šta imaju za domaći zadatak, nego se oslanjaju na roditelja. Čak deca i sama uzimaju telefon i čitaju informacije sa grupe. Normalno je da dete nekad zaboravi šta je dato za domaći zadatak ili da zaboravi da zapiše, ali nemojte vi da se mešate. Bolje je da date detetu telefon i da samo pozove druga ili drugaricu, da malo popričaju i da se raspita o domaćem zadatku. Tako će dete naučiti da pamti i da misli o svojim obavezama.

 

Pošaljite dete u školu spremno za učenje

 

Najvažnije je da se dete dobro naspava, što je veliki problem, posebno u septembru, posle letnjeg raspusta. Deci je neophodna dovoljna količina sna da budu budna i spremna da uče čitav školski dan. Većini dece školskog uzrasta potrebno je 10 do 12 sati sna dnevno. Problemi sa dovoljnim spavanjem mogu se pojaviti u ovom uzrastu iz različitih razloga. Deca imaju puno obaveza: domaći zadaci, školske aktivnosti, sportske aktivnosti, dodatno učenje stranog jezika, televizori, računari, mobilni telefoni i video-igre. Sve to dovodi do toga da deca nemaju dovoljno sna, odu na spavanje oko ponoći, a treba da ustaju već oko sedam sati ujutro.

Preteran boravak „uz ekrane“ i nedostatak sna može izazvati razdražljivo ili hiperaktivno ponašanje i deci može otežati pažnju tokom nastave.

Dete mora da ima dobar ritam spavanja i budnosti. Pre odlaska na spavanje ostavite dovoljno vremena da se detetu omogući da se opusti pre gašenja svetla. Morate da ograničite neprirodne stimulacije poput televizije, video-igara i pristupa internetu. Dok je dete malo, biće vam lakše da u tome uspete, posle sve to ide veoma teško i dovodi do poremećaja u odnosima u celoj porodici.

Hrana je jako važna. Često čujemo da školska deca kažu kako nisu navikla da ujutro doručkuju, a onda jedva dočekaju u školi veliki odmor da pojedu celu kesu čipsa ili drugih grickalica. Hranljivi doručak podstiče decu i sprema ih za velike fizičke i mentalne napore u školi. Deca koja pojedu doručak imaju više energije i bolje se snalaze u školi. O opštem značaju za zdravlje i za prevenciju gojaznosti da i ne govorimo.

Dokazano je da se deci popravlja pažnja, koncentracija i pamćenje ako za doručak jedu hranu koja je bogata integralnim žitaricama, vlaknima i proteinima, uz samo mali dodatak šećera ili meda. Tokom poseta školama u razvijenim evropskim zemljama videli smo da mnoge škole obezbeđuju deci pre početka časova zdrav doručak, a kasnije i užinu i ručak. Na žalost, kod nas to ne postoji, ali zato vi o tome mislite.

Užina takođe može da bude problem. Deca sve češće za užinu nose nezdravu hranu. Iako mnogi roditelji shvataju značaj zdrave užine, ipak ne mogu da nagovore decu da to ponesu, jer deca navode da „svi nose grickalice“. Potrebno je detetu objasniti da nije važno šta drugi rade i da ponekad može da ponese grickalice. Ukoliko se u školi vrši prodaja peciva, uverite se u kvalitet tih proizvoda.

 

Naučite dete organizacionim veštinama

 

Deca moraju da nauče da „budu organizovana“, odnosno da ne gube vreme u odlučivanju šta će da rade, da traže školski pribor po kući itd. U stvari to je i jedan od zadataka školovanja, da dete stekne različite životne veštine i samostalnost.

Šta znači biti organizovan, na primer u mlađim razredima osnovne škole? Za školski rad, dete treba da ima ranac, udžbenike i školski pribor koji će svakodnevno nositi u školu. Ukoliko dete ide u školu u pre podnevnoj smeni, veče pre treba da uzme raspored časova, da se podseti i da ponese sve šta je potrebno za školu. Nije dobro da dete ujutro, u brzini, sprema školski pribor i udžbenike.

Tom prilikom dete može da vam preda eventualne saglasnosti za potpisivanje, račune za plaćanje putovanja i ostale poruke iz škole. Ono što nije potrebno da se nalazi u školskom rancu, treba izbaciti. Šta je za bacanje treba baciti, a ostale stvari, ako su bitne, čuvati na za to određenom mestu. Proverite da li je dete pojelo užinu, jer se često na dnu ranca može naći i hrana. 

Objasnite detetu da svoje školske stvari ne ostavlja po kući, već da slaže u svoj radni sto ili u orman koji ste odredili za to. Naučite dete kako da koristi kalendar ili lični planer, to je deci veoma interesantno. Deca to vole, na primer, mogu da prave spisak obaveza: uraditi domaći zadatak, naučiti pesmicu, spremiti sobu, nahraniti psa, ići na trening…

Niko se ne rađa sa organizacionim veštinama – treba ih naučiti i vežbati. Najbolji način učenja je imitacija roditelja. Zato roditelj mora da ima i to u vidu. Najčešće, kakvi smo mi takva će biti i deca. Ali i mi možemo da se menjamo na bolje…

 

Usvajanje veštine učenja

 

Ako dete „nauči da uči“ to će se isplatiti u daljem školovanju i u životu.

U školi deca obično dobijaju testove iz matematike, pravopisa, sveta oko nas… Detetu ćete pomoći tako što ćete znati kada je zakazan test kako biste mogli da pomognete da se spremi na vreme, a ne da uči veče pre. Tu može da se, kroz šalu, objasni detetu narodna izreka „Ne goji se prase uoči Božića“ ili da se dete podseti na basnu „Cvrčak i mrav“. Znači, cilj je da dete nauči da redovno uči, svakog dana po malo.

Pomozite detetu koje teže uči tako što ćete nastavne sadržaje povezati sa primerima iz vašeg života i iskustva deteta (primeri iz sela, sa letovanja… ).

Naučite dete da „razbije“ velike zadatke na manje delove. Korisno je i da se pravi podsetnik u obliku jednostavnih crteža. Dete ne treba da sedi predugo i da uči. Ako je starije dete, koje ima puno da uči, potrebno je da se prave pauze u učenju i pauze između učenja sadržaja različitih nastavnih predmeta.

Učenje i ocenjivanje ne treba da postanu izvor stresa za dete. U nedavnoj studijskoj poseti Finskoj i Švedskoj upoznali smo se sa njihovim obrazovnim sistemima i videli smo da tamo ocenjivanje počinje tek od šestog razreda osnovne škole. Na žalost u našem društvu i obrazovnom sistemu još uvek nema naznake da će se po tom pitanju nešto promeniti.

Kao što bi rekao naš saradnik dečji psihijatar prof. dr Svetomir Bojanin, „Mi volimo i od malih nogu se učimo da rangiramo ljude po ocenama, po ceni patika, po tome kakav auto vozimo, koliko nam je bogat verenik ili verenica…“

Potražite savet i pomoć kada je potrebno

Ako primetite da dete teže uči, da ima promena u ponašanju, da ima bilo kakvih problema vezanih za školu i učenje, bolje je potražiti savet i pomoć nego da se problem krije. Nema potrebe da se izlažete brigama i da čekate da se problem sam reši jer dolazite u rizik da, na primer, problem sa učenjem postane još veći jer se gradivo nagomilalo i dete sve više zaostaje. Nekad savet možete dobiti i od prijatelja ili rođaka, ali najbolje je obratiti se za stručnu pomoć.

Svakodnevno susrećemo roditelje koji nam dovode decu koja imaju neharmoničan ili neujednačen razvoj pojedinih osobina deteta i njegovih sposobnosti i kao po pravilu, roditelji na sebe prebacuju krivicu jer smatraju da se nisu detetu dovoljno posvetili: da nije bilo dovoljno komunikacije, da dete nije imalo dovoljno iskustva ili da je dete u najranijem periodu života veći deo dana provodilo uz ekran. U tim slučajevima deca, koja su često inteligentnija od ostale dece u odeljenju, budu lošija u učenju od ostalih. Naravno, postoje i drugi razlozi za teškoće u učenju ali svaki problem može da se reši ili da se ublaži. Defektolozi, logopedi, psiholozi i pedagozi će znati kako da vam pomognu.

Iskoristite svaku priliku da dobijete što više informacija na različite načine. Čitajte knjige o rastu i razvoju dece i povezujte to sa svojim iskustvom i sa svojim životom. Putem interneta možete pronaći veoma korisne edukativne filmove koji su namenjeni roditeljima. Kada završava predškolski program, od vaspitača možete da dobijete korisne informacije i preporuke. Na žalost, većina roditelja ne želi da prihvati sugestije vaspitača i to doživljava kao napad na njihovu ličnost i privatnost. U tom smislu veoma su korisne tribine o roditeljstvu i o vaspitanju dece koje organizuju vrtići ili neke druge organizacije. Savete saslušajte, a prihvatite ono što mislite da je za vas i vaše dete dobro.

 

Naučite dete da poštuje disciplinu u školi

 

Roditelji su prvi i najbitniji učitelji koji modeluju, omogućuju prostor za rast i razvoj, postavljaju granice sa ljubavlju, uče decu poštovanju sebe i drugih i prenose vrednosti koje će ih pratiti kroz život.

Postavlja se pitanje da li škola ima ulogu u vaspitanju dece i kolika je ta uloga. Da li je uloga škole samo da održi disciplinu učenika i da spreči eventualno nasilje? Moramo priznati da na školi nije lak zadatak, kada, na primer, u parku vidimo decu koja lome mlado drvo, a roditelji gledaju i ne reaguju. 

Nekada su škole imale izraženiju vaspitnu komponentu, dok danas to skoro u potpunosti izostaje. Deca su postala veći autoritet i od roditelja i od nastavnika. Nastavnici često nailaze na veliku agresivnost od strane roditelja ukoliko dobiju kritiku u vezi vaspitanja deteta. Roditelji ne shvataju značaj jedinstvenog vaspitnog delovanja na dete, pa i kada se neminovno problemi jednog dana pojave, roditelji i tada traže krivce u drugima. S druge strane, nastavnici često budu nemoćni, ali i nezainteresovani.

U porodicama je uglavnom dominantan stil popustljivog i potkupljivačkog vaspitanja (Ako pojedeš sve, dobićeš mobilni telefon). Deci se u porodici sve dozvoljava i najčešće nemaju nikakve obaveze, nema zahteva prema njima.

Prvi sudar sa realnom situacijom je polazak u prvi razred kada dete shvati da u tom odeljenju ima još 20 – 30 najpametnijih i najlepših „prinčeva i princeza“. Tu se onda kod dece pojavljuju najrazličitiji problemi.

Zato je važno sa decom stalno razgovarati, kako im prvi susret sa školom ne bi bio traumatičan. Sa učiteljicom/učiteljem treba da ostvarite komunikaciju i dobru saradnju, a pred detetom nemojte nikada o njima pričati negativno. 

Ono što može da se desi je pojava vršnjačkog nasilja. Važe dete može biti u ulozi žrtve ili u ulozi nasilnika. Svakako, o tome je važno pričati i rešavati problem na samom početku. U tome vam najviše mogu pomoći sami učitelji. Ipak, u slučaju da su u pitanju ozbiljniji slučajevi, o tome će brinuti Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji ima svaka škola i koji radi u skladu za Zakonom i određenim pravilnicima.

Ipak, najvažnija je prevencija nasilja, a u tome mogu pomoći različite sportske aktivnosti i druženja dece. Svi roditelji dece jednog odeljenja mogu da se uključe i da daju predloge koji će pomoći da se stvara pozitivna klima i drugarstvo među decom.

Važno je da vaše dete zna šta se od njega očekuje u školi i da ćete vi podržati odluke škole i posledice, kad očekivanja nisu ispunjena. Naravno dete treba da ima i vašu razumnu podršku i slobodu da vam sve kaže. Deci je najlakše kada se očekivanja škole podudaraju sa očekivanjima roditelja, jer deca tako školu i porodicu vide kao sigurna mesta koja brinu o njima i zajedno rade kao tim.

Uključite se u život škole

Bez obzira na to da li deca tek kreću u vrtić ili osnovnu školu, veoma je važno da roditelji na neki način pokažu inicijativu i da se angažuju u školi. Tako pokazujete i školi i deci da ste zainteresovani za obrazovanje svoje dece.

Pre svega, važno je da dolazite redovno na roditeljske sastanke, kao i na priredbe koje se organizuju povodom kraja polugodišta ili školske godine. Deca vole da vide svoje roditelje u školi ili na školskim događajima, kao što je Dan škole ili školska slava Sveti Sava. Deci ne treba da bude neprijatno kada roditelji dođu u školu, odnosno treba da im bude jasno da niste došli da ih špijunirate ili da ih kontrolišete. Naravno, kada sretnete dete u školi, na primer na hodniku sa drugarima, uzdržite se od tepanja i velikog pokazivanja intimnosti (cmakanja). Deci to bude neprijatno jer su oni „sada veliki“. 

Osim obaveznih i redovnih roditeljskih sastanaka roditelji se mogu uključiti u rad škole na različite načine:

  • Na nivou svakog odeljenja bira se predstavnik roditelja za članstvo u Savetu roditelja. Ako imate želju da se na taj način uključite u rad škole, slobodno se sami javite. U suprotnom, izaberite roditelja koji neće tu ulogu prihvatiti „samo radi forme“, već će biti pokretač dobrih promena u školi, a u isto vreme će zastupati interese dece odeljenja koje vaše dete pohađa. Iz reda članova saveta roditelja se biraju i članovi Školskog odbora koji je organ rukovođenja u školi. Veoma je važna uloga roditelja u ovom organu.
  • Možete da se uključite i da inicirate različite humanitarne akcije, gde će deca naučiti šta je grupna pripadnost i koliko svi oni zajedno mogu da učine i da nekome pomognu.
  • Uređenje školskog dvorišta, sadnja cveća i slično je dobra ideja i način da se pored samog uređenja roditelji bolje upoznaju i da svi zajedno sa svojom decom i učiteljima učine nešto korisno za školu i boravak dece u školi.
  • Deci bude veoma interesantno da roditelji predstave svoje zanimanje, posebno ako je nešto interesantno i neobično: vatrogasac, pčelar…
  • Roditelji skoro po pravilu prave Viber grupe pomoću kojih komuniciraju. Na nekom od prvih roditeljskih sastanaka možete da razmenite brojeve telefona kako bi se grupa formirala i kako niko ne bi ostao van grupe. Veoma je važno da se na početku postave pravila komuniciranja, od vrste informacija koje će se objavljivati, pa do dogovaranja da se poruke neće pisati posle određenog vremena u večernjim satima. Ukoliko je grupa formirana od strane učitelja, ona služi samo za to da učitelji obaveštavaju roditelje o važnim informacijama. Nemojte u toj grupi pitati šta je bilo za domaći zadatak i nemojte na tom mestu obavljati komunikaciju koja se odnosi samo na vas i vaše dete i koja se ne tiče cele grupe.
Obezbedite da dete redovno ide u školu

 

 

Veoma je važno da deca svakodnevno dolaze u školu kako bi postala odgovorna. Ako procenite da je dete bolesno ili prehlađeno, naravno da dete neće ići u školu. Na prvom roditeljskom sastanku učitelj/učiteljica će vas upoznati sa pravilima opravdavanja časova. U nekim slučajevima roditelj može da opravda detetu određeni broj časova/dana, a u drugim slučajevima biće potrebno da odvedete dete kod lekara. Ukoliko dete nije pohađalo nastavu nekoliko dana, uputite dete da od drugara sazna šta su učili. Organizovanjem takvog načina saznavanja ovih informacija možete pomoći detetu da ostvari bolju komunikaciju. Ukoliko dete duže odsustvuje iz škole, možete otići u školu i raspitati se o nastavnom gradivu koje je dete propustilo.

Dešava se da deca izbegavaju da idu u školu zbog sukoba sa vršnjacima, zbog problema sa nastavnicima, zbog predstojećeg ocenjivanja i kontrolnih zadataka. Zbog navedenih razloga dete može ispoljavati simptome poput glavobolje ili bolova u stomaku. Ako mislite da postoji problem u školi, razgovarajte sa svojim detetom, a onda možda i sa nastavnikom. Važno je da saznate više o tome šta uzrokuje anksioznost kod deteta. Školski psiholog takođe može biti od pomoći, ali najvažnije je da vi ostvarite odnos poverenja sa detetom od samog početka školovanja. 

Nemojte da dozvolite da se dete plaši vaše reakcije ako dobije lošu ocenu ili ako je u školi napravilo neki disciplinski problem. Dete treba da shvati da ste i vi, kao i nastavnik, tu da mu pomognete da se problem reši. Preteran strah od reakcije roditelja dovodi do toga da dete počinje da krije i važnije probleme.

 

Razgovarajte o školi

 

Obično se razgovor o školi svodi na pitanje roditelja „Kako je bilo u školi?“, a odgovori deteta su uglavnom „Super“, „Dobro“, „OK“…

Vreme za razgovor sa detetom treba da se odvoji svaki dan. Na taj način stavljate detetu do znanja da vam je važno ono što se događa u školi. Kad deca znaju da su roditelji zainteresovani za njihov školski život i učenje, ozbiljnije će shvatiti školu.

Veoma je važno posvetiti pažnju i postaviti dodatna pitanja koja će podstaknuti dete da vam priča o svom danu provedenom u školi. Pitanja ne treba da budu takva da dobijete odgovor „Da“ ili „Ne“. Nemojte da pitate samo o učenju i o ocenama. Važno je da razgovarate o druženju, sa kim se dete igralo na velikom odmoru, da li je bilo sukoba, da li je neko ispričao nešto interesantno ili smešno. O takvim stvarima će dete rađe pričati nego o ocenama. 

Kroz razgovor se unapređuje razvoj govora i jezika i dete se uči komunikaciji. Dok razgovarate nemojte da gledate u telefon ili televizor, već pažljivo slušajte dete i gledajte ga u oči. Možete razgovarati dok se vozite autom (tu ne morate da gledate dete u oči 😊 ), dok čekate u dugim redovima u prodavnici, dok šetate u prirodi, nakon zajedničkog obroka itd.

Naučite dete da koristi slobodno vreme

Poslednja od dvanaest preporuka, a možda i najvažnija, je da naučite dete da koristi slobodno vreme. Način provođenja slobodnog vremena je u direktnoj vezi sa kvalitetom života i zadovoljstvom u odraslom dobu.

Potrebno je da usmerite dete da se bavi različitim aktivnostima i hobijima kako bi se ispunilo slobodno vreme. Strukturisano slobodno vreme je najbolja prevencija poremećaja u ponašanju i bolesti zavisnosti. Kvalitetno provedeno slobodno vreme nas opušta posle napornog umnog i fizičkog rada, razvija kreativnost i čini dete spremnijim za rad i učenje.

Zato dete posle škole i učenja treba da ima na raspolaganju različite aktivnosti slobodnog vremena poput šetnje, slobodne igre, sportskih aktivnosti, odlazaka u bioskop i na ostale kulturne događaje. Deo slobodnog vremena, izvan učenja i odlaska u školu, dete treba da provede i u pomaganju roditeljima oko kućnih poslova.

Kada se na godišnjem nivou izračuna koliko deca dnevno provode u školi, pa ako se nasuprot tome doda vreme van škole, ako se dodaju vikendi, praznici i raspusti, može se zaključiti da je najveći deo vremena u životima dece upravo slobodno vreme.

Naše istraživanje od pre par godina je pokazalo da deca uglavnom pasivno provode slobodno vreme, uz televiziju, video igre i slične sadržaje, odnosno uz ekrane. Posle puno vremena provedenog ispred ekrana deca su napeta, razdražljiva, a pažnja im slabi. To ostavlja posledice na sveukupni razvoj deteta, na zdravlje i na učenje. Naravno, živimo u vremenu kada smo svi okruženi savremenim tehnologijama i brzim protokom informacija i deca moraju da imaju iskustvo i sa tim, ali vreme ispred ekrana treba ograničiti.   

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama