Мајчино млеко се прилагођава и полу бебе
да се млеко исте мајке разликује и мења у зависности од тога да ли доји дечака или девојчицу. Тачније, млеко које производи мајка која доји девојчицу углавном је мање масно и мање богато протеинима него оно за дечаке. Оно што је још невероватније јесте и да то прилагођавање полу детета варира у зависности од културе. У Кенији, рецимо, мајке производе квалитетније млеко за девојчице. Хипотеза истраживача је да је разлог томе чињеница да девојчице имају шансу да поправе имиџ и стање породице ако се добро удају.
Састав мајчиног млека се мења како беба расте
масноћа и енергија садржана у одређеној количини млека мајки једногодишњака, далеко је већа од масноће и калоријске вредности у истој количини млека мајки које доје млађе бебе.
Када се разболимо, број леукоцита нам скаче, као резултат реакције имуног система. Уколико је беба која сиса болесна, и млеко њене мајке имаће већи број леукоцита него иначе. Још је невероватнија теорија о начину на који се ово заправо дешава: иако није доказано, постоје разлози због којих научници верују да из бебиних уста кроз мамину брадавицу путује информација да је беби потребна помоћ, још антитела да се избори са прехладом.
Једна мама је сликала своје млеко које је издојила у периоду док је хранила болесну бебу и објавила фотографију на Фејзбуку уз коментар да је невероватно колико то млеко личи на колострум – прво млеко које обилује леукоцитима и антителима. Као што је она сама додала: „Прилично невероватно, зар не?”
Мајчино млеко је посебно „дизајнирано” за наше паметне бебе
Али, иако бебе не могу директно да сваре олигосахариде, истраживања су показала да њихово присуство у млеку појачава продуктивност система за варење, што даље бебама помаже да сваре протеине и остале форме енергије много ефикасније.
Пратећи тај процес, научници који истражују еволуцију, тврде да мајке (потпуно несвесно) инвестирају енергију у производњу олигосахарида да бисмо нашим малим паметницама дали више енергије да развијају свој интелект.
Приредила: А. Цвјетић