Нама женама је улога мајке најважнија у животу. То је, просто, природно. Љубав мајке према детету је једина безусловна љубав, још ако на то додамо инстиктивни заштитнички став, потребу за негом и бригом о некоме ко је од зачећа део нас, онда ме не чуди то што су жене преокупиране децом и њиховим одрастањем.
Оно што ме чуди, а што све више приметим у свом окружењу, јесте одсуство воље или жеље жена да се баве собом и својим брачним односом.
Верујем да је много лакше причати или писати о овоме, него деловати у пракси, али мислим да је тема занемаривања себе и брачног партнера зарад бриге о деци веома важна.
Моја бака ми је увек говорила: „Најважније је да жена буде задовољна својим животом, да ради на себи и негује свој однос са мужем. Онда ће она бити добра мајка. Ниједном детету не треба незадовољан родитељ.“
Рођењем детета у великој мери се мења живот брачног пара. Они се прилагођавају новим улогама, организују своје обавезе и свакодневне активности другачије него што су до тренутка рођења детета радили. Њихова интимност, комуникација, слободно време и схватање животних приоритета добијају нови облик. Како је улога родитеља нова, партнери су несигурнији, већа је одговорност, а самим тим и страх, па родитељство, због свега наведеног, избија у први план, притиска жељу за самоудовољавањем и посвећеношћу брачном односу.
У једном тренутку, много је битно стати и размислити. Да ли смо успели да ускладимо улоге? Да ли једна улога или однос трпи на уштрб другог и у којој мери?
Многи родитељи се залете и тај залет траје до тренутка „празног гнезда“, када се деца осамостале, напусте дом и оснују своје породице. Тада су принуђени да стану и размисле о свом партнерском односу. Некада се деси да се људи у том периоду још више зближе. Схвате да имају само једно друго и да су једно другом потребни, уживају и воле се у мирном периоду који им предстоји. С друге стране, на жалост, има доста људи који у овом периоду схвате да су постали странци, да се више не познају и да су се удаљили. У том случају или се разведу или наставе да живе као странци.
Шта би се десило да су се у једном тренутку свога заједничког живота запитали колико су посвећени једно другом? Да ли су задовољни партнерским односом и шта могу да ураде па да га поправе или освеже?
Причала сам другарици са дугим брачним стажом исто ово што пишем вама. Рекла ми је нешто што често и у својој пракси чујем, а то је „Када дођу деца, немате ви више времена једно за друго. Како они расту, расту и обавезе и захтеви које вам поставља улога родитеља. Осим тога, сав новац је усмерен у њихово образовање, развој, хобије… Не можете ништа одвојити за себе, за вас, не можете се опустити, негде отпутовати…“
Питање које сам јој поставила је било „Да ли одеш код другарице или комшинице на кафу? Да ли за то имаш времена и средстава? Како онда увече када деца заспу или оду код бабе и деде немате времена да одиграте партију „човече не љути се“, одгледате заједно неки филм или одете код пријатеља?“
Много је битно имати вољу да однос који смо градили и очувамо, а то, слажем се није лако. Уколико су људи зрели и разумеју једно друго наћи ће начин да очувају однос, а не оправдање зашто то не раде.
Нега брачног односа не захтева много труда нити финансијских средстава, али мора бити константна, без обзира на нове улоге које нам природно у животу следе.
Савети за негу брачног односа и сопственог задовољства
Сат времена дневно посветите само себи. Радите шта желите. Идите код фризера, маникира, педикира. Ћутите. Медитирајте…
Сетите се шта сте волели да радите, а што вас је испуњавало. Размислите како бисте тај хоби могли да прилагодите тренутној животној ситуацији. Уколико успете да га уклопите у тренутни животни распоред бићете задовољни собом.
Одиграјте са мужем пред спавање партију домина, занимљиве географије или неке друге друштвене игре. Повратићете забаву и блискост у свој однос, а и лепше ћете заспати.
Идите у биоскоп или на вечеру код пријатеља. Зовите пријатеље код вас на дружење. Контакт с пријатељима је веома битан за осећај заједништва, забаву и размену искуства.
Урадите нешто детињасто што се од вас као пара не очекује. Задржите дечју креативност и спремност на акцију у свом односу или је макар на кратко пробудите.
Идите за викенд негде сами. Само вас двоје. Сетите се неких рођака који живе у другом граду, обиђите их. Уплатите викенд на планини. Није исто када негде идете сами и усмерени сте једно на друго и када идете са децом.
Одглумите једно друго. Поставите питање и одговарајте као ваш партнер. Насмејаћете се до суза.
Замените улоге на недељу дана. На тај начин ћете се оснажити за самосталан живот у случају нужде, а осим тога, боље ћете разумети једно друго. Није исти поглед на партнерову улогу из својих и из његових ципела.
Оливера Ковачевић, мастер психолог, породични и партнерски саветник
Психологично