Ove godine uvodi se upisni prag od 50 poena za učenike koji žele đačku knjižicu neke od četvorogodišnjih srednjih škola.
Završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja, koji je osnov za upis u srednje škole, biće organizovan od 15. do 17. juna, saznaje „Politika”. Maturanti će prvoga dana polagati test iz srpskog jezika, drugog iz matematike, a 17. juna kombinovani test iz istorije, geografije, biologije, fizike i hemije.
Većina osmaka ovih dana je „zagrejala stolice” i vežba zadatke iz zbirki koje je objavio „Prosvetni pregled”. Da podsetimo, ni ove godine neće biti nijedan od tih zadataka, ali će im po strukturi biti slični.
Osim što će se na ispitu sresti sa nepoznatim zadacima, za ovu generaciju novina je i uvođenje upisnog praga – za četvorogodišnje srednje škole, biće potrebno najmanje 50 bodova.
Svršeni osnovci mogu da steknu maksimalno 100 bodova. Vrednuje se uspeh od šestog do osmog razreda (sve petice donose 70 poena), dok savršeno urađeni testovi iz srpskog jezika, matematike i kombinovanog testa nose još 30 poena (10 po testu). Kako je ministar Verbić objasnio obrazlažući odluku o uvođenju upisnog praga (o čemu je „Politika” prošle godine prva pisala) 50 bodova je lako dostižan rezultat i mogu da ga ostvare i učenici koji su u tri poslednja razreda osnovne škole imali sve dvojke. Stav prosvetnih vlasti je da će se na ovaj način poboljšati struktura đaka u stručnim školama i gimnazijama, a istovremeno će se popuniti klupe trogodišnjih škola, koje su iz godine u godinu sve praznije, a značajne su za privredu Srbije.
Kada se završi polaganje mature, đaci popunjavaju listu od 20 željenih škola. Nadležni i ove godine podsećaju da treba ispisati svih 20 želja, a ne samo prvih tri ili deset, jer kompjuterski program automatski raspoređuje đake po školama u skladu sa brojem bodova. Zato se maturantima koji ovu proceduru shvate olako čak može dogoditi da ostanu neupisani.
SAVETI UČENICIMA I RODITELJIMA
Evo i nekoliko saveta kako se lakše odabere škola, a samim tim i popuni lista želja.
Prvi je odluka da li upisati trogodišnju ili četvorogodišnju srednju školu – oni koji žele da studiraju, prohodnost će imati samo iz četvorogodišnje škole.
Zatim sledi odabir struke, na osnovu toga da li je učenik skloniji prirodnim ili društvenim naukama. Korisno je da se upozna sa opisima pojedinih zanimanja, razgovara sa osobama koje se već bave profesijama za koje je zainteresovan… Na sajtu Ministarstva prosvete postoji spisak svih srednjih škola u Srbiji sa adresama, pa je i to put za analizu smerova i kurseva koji se na njima uče, a ovo ministarstvo ima i poseban sajt posvećen upisu.
Kada odaberu ono što žele, treba da naprave spisak, na kojem će staviti smer, školu za koju su najviše zainteresovani i tako do 20, po nivou zainteresovanosti. Ovo će biti i osnov za popunjavanje liste želja, koju, podsetimo, mora da potpiše i jedan roditelj.
Učenici, ali i njihovi roditelji, moraju da vode računa i o tome da želje usklade sa realnošću – broj bodova iz osnovne škole može da ukaže da li uopšte ima šansi za dobijanje knjižice željene škole ili ne.
Primera radi, navešćemo koliko je lane bilo potrebno bodova za upis u neku od najatraktivnijih škola u Srbiji. U Trećoj beogradskoj gimnaziji –više od 94 boda na društveno-jezičkom, odnosno gotovo 97 poena za prirodno-matematički smer. U Prvoj beogradskoj gimnaziji, društvenjaci morali da imaju više od 92 boda, a prirodnjaci 94,50.
U novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, za klupu sportskog i prirodno-matematičkog odeljenje bilo potrebno više od 96 poena, a za društveno-jezički smer više od 95. Za knjižicu niške gimnazije „Svetozar Marković” moralo je da se ima najmanje 92,50 bodova za društveni, odnosno 95,25 poena za prirodni smer.
Izvor: Politika