Saradnja Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta i Osnovne škole “Janko Veselinović“, takođe iz Beograda, traje nekoliko godina. Nastala je kada su dr Violeta Marković, docentkinja na ovom fakultetu i Marija Bastić, pedagoški savetnik i učiteljica, došle na ideju da se generacije međusobno povežu i jedni od drugih uče.
Prvi projekat je nastao pre dve godine i inkluzivna predstava koja je imala 60 učesnika (deca, studenti i osobe sa Daun sindromom) odigrana je na Velikoj sceni Dečjeg kulturnog centra Beograd.
Ove godine saradnja se nastavila kroz projekat „Jačanje međugeneracijske solidarnosti za dugotrajno blagostanje“, gde su učenici drugog razreda Osnovne škole ”Janko Veselinović”, zajedno sa studentima Fakulteta političkih nauka posetili Centar za dnevni boravak starih na Voždovcu.
Lutkarske radionice je vodila Marija Bastić, a studenti, stare osobe (deke i bake) i deca, svi zajedno pravili su lutke i oživljavali poznate priče i bajke. Svi učesnici su učili jedni od drugih. Stari su uživali sa mladima, deca razvijala empatiju i solidarnost, a studenti pružali pomoć jednima i drugima.
”Lutkarska radionica je spojila tri generacije – deke i bake, studente i osnovce. Izrada lutaka i pripovedanje priča pruža mogućnost da se svi izraze na kreativan način i poboljšaju kvalitet života. U školama i kada nema klasične nastave, deca uče mnogo važnije lekcije. Iskustveno učenje jedna je od najboljih metoda usvajanja novih znanja i postizanja promena u ponašanju. Kroz radionicu danas su moji đaci postali svesni svoje uloge u zajednici i razvili osećaj empatije, humanosti i solidarnosti. Kroz igru, ljubav i lepu reč su mnogo toga naučili, što ostaje kao trajno znanje.” – kazala je Marija Bastić, koja u OŠ ”Janko Veselinović” ove godine predaje učenicima drugog razreda.
Kako kaže, pored ličnog zadovoljstva i uživanja u dečjoj sreći, kreativnosti i činjenju dobrog dela i ona kao učitelj učila je o različitim talentima, potencijalu i interesovanju svojih đaka.
”A moji đaci su bili oduševljeni. Srećni su bili i kada su pravili lutke, pričali sa starima, ali i kada su jeli tople kiflice koje su nam umesile bake iz Dnevnog centra za stare. U kreativnom zanosu, posle male pauze, čuo se Savo: ’A gde je naš dekica koji nam ušiva lutke? Treba da nastavi ušivanje.’ Deca će spasiti svet!” – uverena je Marija koja ove dane koristi za rad na razvoju veština i usađivanju nekih životnih vrednosti svojim učenicima.
Profesorka Violeta Marković rekla je da je ova radionica pružila studentima socijalnog rada priliku da kroz kreativan i neposredan rad iskuse međugeneracijsku solidarnost, sarađujući sa decom, bakama i dekama na izradi lutaka i oživljavanju bajki.
”Kroz zajedničko stvaranje i igru, osvestili su značaj međugeneracijskih veza za jačanje zajednice i emocionalno blagostanje njenih članova, što je dragoceno za njihov budući poziv. Pored profesionalnih veština, stekli su dublje razumevanje socijalnog rada kroz životne priče starijih i iskrenost dece. Ovakvi susreti pokazuju koliko generacije mogu da se nadopunjuju, razmenjujući znanje, podršku i radost. Najvažnija lekcija sa radionice je da prava povezanost nastaje kroz razumevanje, saradnju i zajedničke trenutke.” – istakla je prof. Marković.
