“Мама, молим те, све ћу ја да радим, само да узмемо пса!” Ево пет знакова да је дете СТВАРНО спремно за љубимца

Posted by Аутор: Александра Цвјетић

Одлука о томе да у дом доведете кућног љубимца није мала. И док готово сва деца у неком тренутку у животу почну да од својих родитеља траже пса или мачку, уверавајући их да ће све што је потребно они сами радити, пре него што попустите, требало би да проверите да ли је ваше дете довољно зрело да учествује у бризи о кућном љубимцу. Ово, наравно, ако желите да та одговорност буде заједничка.

Наравно да одрастање и живот уз животињу има много предности, попут развијања одговорности, емпатије и бриге о другом живом бићу. Ако одаберете пса коме су потребне свакодневне шетње, ту је и бенефит честих излазака напоље који ће засигурно бити од користи целој породици.

Ипак, уз кућног љубимца долази и велика одговорност и то није одлука коју треба доносити олако.

Ако дете јако инсистира, а ви сте на клацкалици и нисте сигурни да ли је заиста спремно да преузме део одговорности, ево пет знакова који указују на то да вероватно – јесте.

1. Ваше дете генерално воли животиње и показује им нежност

Иако ово можда звучи као не тако битна ствар (јер скоро сва деца воле животиње и не би инсистирало на љубимцу да их не воли), имати животињу 24/7 није исто као помазити пса у пролазу у парку. Животиње, баш као и људи, имају свој карактер и њихово понашање не може се увек предвидети.

Повремено се дешава да животиња буде одведена на еутаназију због тога што је ујела дете које није поштовало њене границе. “Ако је дете још врло мало или не уме да буде обазриво и нежно, можда је боље не набављати љубимца.”

2. Ваше дете је показало да је одговорно

Ако ваше дете на време завршава своје обавезе без подсећања, показује зрелост и води рачуна о роковима, онда је то свакако добар знак и показатељ да ће бити у стању да поднесе и мало додатних обавеза које долазе уз љубимца. Наравно да не можете очекивати да дете ради апсолутно све, чак и ако је то обећало.

Обавезе око љубимца врло се лако могу поделити, а одговорност за друго живо биће и те како бити од користи у социјалном и емоционалном развоју детета. Деца могу да помогну око храњења пса, а могу га и прошетати после школе, ако су довољно велики, а пас миран.

3. Ваше дете уме да прати распоред и зна због чега је то важно.

Као што ми морамо да једемо кад смо гладни, исто тако и животиње. Ако ваше дете разуме како функционише рутина и временски распоред дана и уме да их прати, онда ће вероватно моћи да брине и о храњењу и извођењу љубимца. Деца морају знати да би псе требало шетати у приближно исто време сваког дана као и да зечевима треба 30 минута игре у одређено време током дана. Ако ваше дете мисли да љубимац може и да сачека сат или два дуже до оброка или изласка напоље, можда би боље било да причекате са набављањем љубимца.

4. Дете није гадљиво

Можда ова ставка звучи необично, али имати кућног љубимца значи често доћи у додир са његовом каком. Било да је чистите у шетњи или у кавезу. Ако очекујете од детета да преузме и део те одговорности, добро је да и о томе поразговарате и уверите се да дете разуме све одговорности које са собом носи кућни љубимац.

5. Ваше дете је упорно у жељи да добије љубимца и може да помогне у избору

У животињу, нарочито младу, лако је заљубити се на први поглед. То што ваше дете мази куце у пролазу и игра се са мачкама у комшилуку је лепо, али треба се уверити да ће тај осећај опстати и након што животиња буде с вама 24 часа. Такође, многа деца се одушевљавају штенцима и малим мацама, али је врло важно да разумеју да ће све те животиње порасти, а да им је иста љубав, нега и пажња потребна и кад не буду баш тако мали и слатки.

Ако ваше дете уз све то и даље инсистира на кућном љубимцу, ако то траје месецима и ако испуњава горе поменуте ставке, онда је можда и време да и сами размислите о томе да у свој дом доведете крзнено појачање.

Наравно, под условом да сте спремни да најважнији део одговорности ипак преузмете ви, као родитељи.