Коначно би требало да буде промењен закон којим је за годину дана закинуто око 13.000 породиља. За пуну надокнаду, после измене прописа, биће довољно 12 уместо садашњих 18 месеци стажа
Будуће маме ће пре него што отворе трудничко боловање у радној књижици морати да имају најмање годину дана стажа како би оствариле право на накнаду у складу са зарадом коју су примале. Граница ће бити постављена на 12 месеци изменама важећег закона, који је прописао да је за пуни износ “боловања” неопходно 18 месеци непрекидног рада.
Још једна новина повољна за даме са високим примањима јесте то што ће им се просек на породиљском одсуству обрачунавати на основу пет просечних зарада уместо садашње три. Тачније, моћи ће да приме пет републичких просека.
Како “Новости” незванично сазнају, ово су два предлога измена Закона о финансијској подршци породицама са децом који ће се наћи на дневном реду јесењег заседања парламента. То значи да ће се вратити одредбе из старог закона које су биле финансијски погодније за породиље.
Пре годину дана држава је донела низ пронаталитетних мера, међутим, на самом почетку примене закона запело је око неколико одредаба. На неопходност измена све време указује већина родитељских удружења.
Радна група на чијем је челу била проф. др Славица Ђукић Дејановић, министар без портфеља задужена за демографију и популациону политику, закључила је да би изменама прописа требало да буду обухваћене маме предузетнице, оне које су радиле краће од шест месеци и даме које су остале у другом стању у првом месецу радног стажа.
– Инсистираћу да изменама буде обухваћен што већи број оштећених, јер мислим да је то једино праведно решење – каже за “Новости” проф. др Ђукић Дејановић. – Побољшање ће зависити од могућности буџета.
Позитивна страна новог закона о финансијској подршци породици са децом, коју надлежни посебно истичу, јесте проширен број корисника, па тако сада право на накнаду зараде на породиљском имају и жене које нису у радном односу код послодавца, али су другим облицима рада имале уплаћене доприносе. Ту спадају запослене по уговору о делу, о привремено-повременим пословима, пољопривреднице, предузетнице. Таквих корисница је 4.425.
Према истраживању портала “Бебац” знатно мање је, међутим, оних мама којима је нови пропис изашао у сусрет од оних којима су права ускраћена. Они су утврдили да је трећина корисница оштећена применом новог прописа.
– Свега 914 жена има приходе од самосталне делатности у неком од 18 месеци који се узимају за обрачун, а 18 њих приходе од пољопривреде – кажу у “Бепцу”. – За ову намену држава је издвојила око 304,5 милијарди динара, односно нешто мање од 69.000 по корисници за 11 месеци или у просеку 6.255 динара месечно.
С друге стране, званична статистика је годинама уназад алармантна.
Према подацима Републичког завода за статистику, Гаџин Хан, Бабушница и Црна Трава изгубили су прошле године највише становника. Црна Трава прошле године бележи рекордно најмањи број новорођенчади, којих је било само деветоро, док је 48 особа преминуло. У Гаџином Хану рођене су свега 34 бебе, а умрле су 193 особе. Бабушница је добила 46 нових становника, а остала је без чак 293 суграђана.
Стопа природног прираштаја у 2018. години у Србији била је позитивна у само шест градова, односно општина, а једине две општине на југу Србије у плусу су Бујановац и Прешево.
Најмање беба у Зајечарском округу
Најнижа стопа природног прираштаја забележена је лане у Зајечарском округу, и то минус 14,8 промила. У том крају рођено је 599 беба, а преминуо је 1.591 становник.
НА подручју Нишавског округа прошле године рођено је 3.331 новорођенче, а умрле су 5.464 особе, тако да је број становника смањен за 2.133.
Негативну стопу природног прираштаја има и Топлички округ, где је прошле године рођено 768 беба, а умрло је 1.445 житеља. На подручју Пирота, према проценама статистичара, у 2018. години живело је 84.827 лица, а број становника је на основу негативног природног прираштаја смањен за скоро 1.000.
Ј. Ж. Скендерија
Извор: Новости