Учитељ је борац против незнања, он крчи путеве којим ћеш ићи кроз живот. То је одговорност, одважност и више од занимања – то је позив.
Учитељ из Прокупља Марко Чикарић један је од оних вредних примера из учитељске професије који живе свој посао. Када је као први радни задатак добио да оживи школу у планинском селу Товрљане није ни слутио у ком смеру ће кренути његова животна прича.
За ђаке и мештане он је више од учитеља – пријатељ, подршка, неко ко брине. Овенчан Виртус наградом за филантропију, коју додељује Траг фондација, он тврди да му је највеће признање што ученици верују у њега.
Ако учитељи мењају свет, млади Чикарић је прави показатељ како се то ради. Он развози своје ђаке од школе до куће кад их завеје снег, осигурава донације и чини све што је у његовој моћи да осавремени наставу.
Од табле, клупа и катедре до савремене учионице
Након 22 године у селу Товрљане у Топлици школско звоно се чуло поново 2015. године. За учитеља је постављен млади учитељ Марко Чикарић. Један од мештана села уступио је стару кућу за школу „Светислав Мирковић Ненад“ и настава за четири ђака могла је да почне.
Осим знањем, учитељ је дошао наоружан и еланом па је тако брзо од старе учионице са таблом, клупама и катедром направио одличан простор за учење.
– Само сам рекао људима како деца желе да уче и желео сам да имају права као и сва градска деца. Прво су се прикључили мештани села, а онда су почели да се јављају и бивши ђаци школе. Углавном би донирали ђацима школски прибор, али било је примера где се жена јавила да поклони завесе! На велику помоћ смо могли да рачунамо и од града Прокупља, од фирме „Леони“ и других предузећа и појединаца из земље и иностранства. – прича учитељ Марко.
Залагањем учитеља учионица у којој данас уче деца у Товрљану има нове прозоре, интерактивну белу таблу, лаптоп, малу библиотеку и сва модерна наставна средства.
Добро јутро, учо!
Село Товрљане налази се на планини Соколовица, 35 километара од Прокупља, у парку природе Радан планине. Живот у овим крајевима није лак, људи се боре са природом, раде и желе да о(п)стану. Доласком учитеља Марка имају разлог више за то – школа је из године у годину све боље уређена. Учионица је модерна, двориште има игралиште, а родитељи не морају децу да возе свакога дана до школе у другом селу или чак до града.
– Од почетка је тако, како се појавим поздраве ме са „Добро јутро, учо!“ Ја нисам само учитељ, ја сам им главни добављач, возим децу од куће до школе и назад кад је зима. У свакој ме кући дочекају као да сам род рођени. Велика је одговорност на мени, због тог поверења ја се максимално дајем да ова школа опстане. – каже Марко.
Љубав према просвети – као породично наслеђе
Осим на факултету, основне дидактичке принципе овај учитељ имао је прилику да усвоји и код куће – од мајке учитељице.
– Ја заправо нисам био сигуран чиме желим да се бавим кад сам уписивао факултет. Мајчина љубав према просвети, деци и уопште раду у школи пренела се некако лако на мене. На студијама се то само продубило, а сад могу да кажем да је за мене рад у школи у Товрљану оно што би могло да се назове рад са сврхом. Уживам док предајем, подучавам и увек кажем како лекар лечи тело, а учитељ од незнања. Ја сам свој позив нашао. – прича учитељ Марко.
Током вишегодишњег рада било је прилика и за међусобну сарадњу, па је тако Маркова мајка Славица која предаје у школи у граду водила своје ђаке у посету школи у Товрљану. Заједно су организовали приредбе за крај школске године, били учесници локалног сабора, али су исто тако и товрљански ђаци били гости у граду у оквиру манифестације Дечја недеља.
Новогодишњи пакетићи за ђаке
Поред тога што настоји да сваком ученику понаособ приђе и помогне да савлада градиво, Марко се труди да им школа постане друга кућа и извор радости. Сваке године пред Нову годину обезбеди за све своје ђаке новогодишње пакетиће.
– Морам да кажем да нам локална самоуправа много излази у сусрет да школа заиста расте и напредује. Многе фирме, али и појединци из Прокупља помажу такође. На пример, још се није десило да дочекамо новогодишње и божићне празнике без пакетића. Та срећа на дечјим лицима не може се описати.
ВИРТУС награда за филантропију – неочекивано признање
Маркова љубав према деци, учитељском позиву и селу препозната је много даље од граница атара села Товрљане, Трнови Лаз и Арбанашка. Наиме, због филантропског рада и доприноса развоју заједнице номинован је 2020. године за ВИРТУС награду, коју додељује ТРАГ фондација.
Као добитник специјалне награде за филантропију, учитељ Марко каже да је то изузетна част, али и право изненађење.
– Занимљиво ми је било кад су ме новинари називали добротовором са учитељском платом. Мени су рад са децом у Товрљану и свакодневни сусрети са сељанима дошли некако природно. ТРАГ фондација ме је препознала по добру, и ја то много ценим, али ми је нарочито важно што ови људи овде у мени виде пријатеља. Њима мало значе велике речи као што је нпр. филантропија, више им је стало до дела. Мислим да је људски, кад сам већ у прилици, да помогнем. Заиста ми није тешко, ако треба некад и викендом да им донесем нешто из града. Током недеље, кад се враћам после наставе у град повезем било кога да позавршава своје обавезе. Ови добри људи знају да могу да се ослоне на мене и ја сам на томе много захвалан. Уз дечји осмех то је моја најдража награда – прича Марко.
Поред Виртус награде, учитељ Чикарић је прошле године добио и признање од Кадетског парламента Медицинског факултета Војномедицинске академије (ВМА) у Београду за очување традиције.
Чикарић каже како му је свака награда и похвала ветар у леђа и да из дана у дан његова мотивација расте. Оно што је извесно, уз азбуку и прве рачунске операције, са учитељом Марком деца из села подно Радан планине врло успешно уче нешто још важније – азбуку живота, лепог понашања и хуманости.
